Матавуљ, Симо - УСКОК
Па му окрете леђа и сиђе с бедема, те обавијести грађане и савјетова их да се одмах разиђу. Конте Пјеро, видјевши да се Нијемац збунио, ослободи се и започе: — Котор, господине, има своје повластице од најдавнијих
— најбоље било да остадоше Французи, иако су безбожни! — Остав’те сад то! — викну конте Пјеро, кога ништа на свијету не могаше тако наљутити као похвале Французима, које често слушаше у грађанству...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Конте Пјеро Б., са власуљом на глави, са отегнутим бијелим чарапицама до кољена и загрнут табаром „а ла венезиана“, набадаше несигу
Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.