Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
би кварили и грдили највећу драгоценост свога народа, свој народни језик, него би се трудили научити га из народнијех пјесама.
, исто, с. 117. ⁵⁹ Караџић, В. С., „Прави узрок и почетак скупљања нашијех народнијех пјесама“, у: О језику и књижевности, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 136. ⁶⁰ Маретић, Т.
Караџић, В. С., „Прави узрок и почетак скупљања нашијех народнијех пјесама“, О језику и књижевности, Просвета—Нолит, Београд 1987. Кевендиш, Р., Историја магије, Југославија, Београд 1979.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па онда што је тај Крцун знао напамет пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тако што се тиче првога узрока и почетка мога скупљања нашијех народнијех пјесама, ријечи и правила у језику, то је једина заслуга Г. Копитара.
Доцније, 1842, пишући о тој првој збирци својој, рекао је сам: »Да ја оне вриједности нашијех народнијех пјесама, које су Грим и Гете и Копитар у њима нашли и свијету је казали, нијесам познавао ни онда када сам прву ону књижицу
Али циљ скупљања тих песама још му није довољно јасан, и он у ову збирку уноси »неколико нових пјесама које су учени људи састављали«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
По селима, као општенародна својина, круже пословично мудри одломци тих пјесама: Ево меса, ко ђе без кантара, платиће му суза код касара . . .
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и
, на великој 4-ни 54 табака велики, комад по 8 фор.;, б) ІВ. и В. књига Српскијех народнијех пјесама, ком по З фор.; в) Херцеговачке женске пјесме ком. по 1 фор. 50 нов.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
129 ЛВИ ПРОЉЕЋЕ 130 ЛВИИ ЦИГАНЧЕ 131 ЛВИИИ СОК 132 ЛИX ТИБУЛО 133 ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА 134 ЛXИ 140 ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ 141 ЛXИИИ МОЈА НОЋИ...
“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј. Дучић ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ (1-7) 7 С робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Накуповао посластица, поклона, свакојаких тричарија, потрпао у ковчежић рукописе пјесама заједно са свежњевима новчаница. У последњи час сјетио се да купи и сноп ракета.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа. Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
О томе смо сазнали када је, 1975. године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама, он између осталог каже: „Да ниједан тренутак није
То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898. године објављена под бројем 254.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сила непријатељских начала, која храброму борцу у отечественој служби перса разби, не разби дух персију творца ових пјесама у којим је онај свагда јуношествено-бодри обитавао.
Ћипико, Иво - Пауци
И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање. Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па
и да је прихватио оно што су други пре њега одавно открили: да се на основу „неких најбољих и најкарактеристичнијих пјесама“ може претпостављати „да су наше старе јуначке пјесме, барем у својим првобитним варијантама, настајале савремено или
и теже приступачним западним областима“ (дакле, опет Црне Горе и њене околине), како сам каже, „дао тако много епских пјесама и тако много самим тим пјесмама“.
3оговићу ништа не казује ни Вукова мисао: „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па
По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и преко педесет, а може бити и на стотине.
Који човек зна педесет различни пјесама, (ако је за тај посао) њему је ласно нову пјесму спјевати“. А по народу највише разносе песме слепци, путници и
знао ударати у гусле, али пјевати није знао (или није ћео) никако, него је пјесме казивао као из књиге; и за скупљање пјесама таки су људи најбољи, јер они особито пазе на ред и на мисли, а пјевачи (особито који су само пјевачи) многи пјевају и
Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815. године. Друго издање његових Српских народних пјесама изишло је у Лајпцигу и Бечу од 1824. до 1833. године (у четири књиге), треће у Бечу од 1841. до 1866.