Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад се њихове кости у прах обрате, она ће цветати и победнују пјесан појати, јер она у богу почетак имаде, и с њим вековечно векује.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана. Запјевај нам слатку пјесан, радост оног брака Кога простор још раставља једне ноћи мрака, Све те мисли, све надежде, предвкушене сласти, Што ће
Знаће гди је моја најпре пропјевала Муза, И њој близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави власи...
ме ћуд намане, Мој помисал у те ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!
— Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева. „Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!