Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана. Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана. Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана.
Да ти појем о љубови, њој су мизе благе, Ал' избери од пјесана што су теби драге. Младен Пој ми љубов из Призрена потајеног пира, Лобзанија Љубосаве код свога пастира.
Слаб је занат но весео плетење пјесана, Славан богу, славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан самоуке Музе прста
То ми каже да с' пјесана источници разни, И збитија и сновидно ухиштрене блазни; Но да љубов, к'о под гором шумарице јела, Све далеко
Сви народи баш у вјеку јуношества свога, Пуни снаге и љубови, витештва свакога, Највише су и пјесана оставили красних, Всегда више умиљатих неголи ужасних.
116). Штампао ју је Вук у својој Народној србској пјеснарици, част втора, Беч 1815, у одељку Неколико нових пјесана које су учени људи састављали, под бр. 11, стр. 248—9, а без ознаке аутора (са очевидним погрешкама у ст. 21. и ст.
Сарајлијом, Лајпциг 1826, 24, додавши на истој страни следеће објашњење: „Истога года у Бечу, кад је извјесни собратељ пјесана серпскије’ хотио печатат перву књижицу своју, предложио ми је, или паче наложио као пријатељу, да му што сверху