Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ (Вук, Српске народне пјесме, И, бр, 643) У напомени (бр. 147) испод ове песме Вук примећује: „Ваља да, да ништа не почиње у суботу и уторак.
243; уп. и Филиповић, М. С., исто, с. 410. ²² Караџић, В. С., Српске народне пјесме, И, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 390. ²³ Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 131.
М., Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, СЕЗ, ЛXX, 1958, с. 452. и 464. ²⁸ Караџић, В. С., Српске народне пјесме, И, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 263. ¹ Ворф, Б. Л., Језик, мисао и стварност, БИГЗ, Београд 1979, с. 180. ² Уп.
12. ⁵⁷ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 18. ⁵⁸ Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: Кољевић, С., исто, с. 117. ⁵⁹ Караџић, В. С.
Кољевић, Ка поетици народног песништва, Просвета, Београд 1982. Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: С. Кољевић, Ка поетици народног стваралаштва, Просвета, Београд 1982.
Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), Просвета, Београд 1986. Караџић, В. С., Српске народне пјесме, И—ИВ, Просвета—Нолит, Београд 1987. Караџић, В. С.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко!
Јулинца Воведеније в историју происхожденија слав.-сербског народа; готово сва Обрадовићева дјела, пјесме Л. Мушицког, Новине, које су излазиле у Бечу год. 1793. и 1794.; календара итд.
Због жалости за Крцуном, у браству не бјеше ни пјесме ни игре, али су била слободна витешка вјежбања омладини. Ојађена Стане Сердарева имађаше гладу између кнежеве и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
По једном писању Вука Караџића излази да је Милутиновић »отишао у Црну Гору да купи пјесме«. Преводилац српских народних песама у немачкој књижевности Вилхелм Герхард причао је да га је Милутиносић увео »у
године Караџићу о Јовану Ст. Поповићу: »Он вас само брани, вас одобрава и народње српске пјесме тражи, да их читајући научи.« Али у свем том првом периоду свога књижевнога рада, Јован Ст.
Његове мање песме прикупио је др Милан Решетар и критички издао 1912. године (Мање пјесме владике црногорскога Петра ИИ-га Петорвића Његоша, Српска књижевна задруга, књ. 141). СКУПЉАЧ НАРОДНИХ ПЕСАМА.
Тога ради су нам за народну књижевност од велике потребе и од неисказане користи народне пјесме и друге народне умотворине.
»И тако познавши се са мном, наговори ме мало по мало не само да пишем народне пјесме, него и ријечи и Граматику... Тако што се тиче првога узрока и почетка мога скупљања нашијех народнијех пјесама,
до 1824 (књига ИИИ — 1823, књ. ИИ. »у којој су пјесме јуначке најстарије« 1823, књ. И — крајем 1823);77 књ. ИВ, »у којој су различне пјесме јуначке«, изишла је у Бечу 1833.
ИИ. »у којој су пјесме јуначке најстарије« 1823, књ. И — крајем 1823);77 књ. ИВ, »у којој су различне пјесме јуначке«, изишла је у Бечу 1833. Ту су песме које су биле у збиркама из 1814. и 1815, али допуњене многим новим.
Том приликом Караџић чини и ову значајну исповест како он схвата скупљачки посао: »Пјесме, загонетке и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и
Ђикића и А. С. Карабеговића, Београд, 1900; Ашиклије Османа А. Ђикића, Мостар, 1903; Пјесме Авда Карабеговића Хасанбегова, Београд, 1902, Сомбор, 1903. и 1904.
У првој његовој збирци Пјесме (Мостар, 1901.) налазе се мотиви, предмети, основни тон, па чак и речник Војислава Илића.
Милићевић, Вук - Беспуће
мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању,
један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа
О, како се он стресаше под ударцима пјесме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли
Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.
полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Намиришу га бене на сто конака. Има најменика који су и у пјесме ушли. Такав је, давно још, био неки Симо Старчевић који се наимао код старијих људи, ожењених младим женама, својом
узбуђење, пење му се под грло и очи почињу да му се магле, исто као и онда кад је у ђачкој клупи писао своје прве пјесме о зимском пејзажу овога истога свога роднога краја: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути . . .
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног језика у прози. Као што сам пјесме
Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове приповијетке: биће их из
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са жапцем у млакој бари и слуша пјесме уз фењер жут. Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али Јован Вицковић, Ћеклићки кнез, шалчина виши но ђакон, уђе говорећи: „Могу ја, Иво, и без твоје пјесме!“ „Можеш Ћеклићу Млечићу! Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон.
њега — у модрим гаћама и црним јапунџетима а на глави високе клинасте капе — играху чудне игре и пјеваху непознате му пјесме. Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво.
Пошто се доста напричаше, сердар ће: „Залуду је све весеље без пјесме. Спасоје, дану једну, онако како ти умијеш... Дијете дохвати те гусле!
ВИИ Кад момче прекиде, остадоше као иза пјесме, мало снуждени. Сити а разгријани стадоше постари куњати, па жмираху у сердара неће ли их понудити да лијежу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Читав човечиј вијек требао би једноме безбрижном човеку, да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје, и ријечи.
А оваке народности 3 треба купити, док се нијесу просвјештенијем и новим модама загушиле и искоријениле. Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и
ГРИМУ ПРЕДРАГИ И МНОГОПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те су се Српске народне пјесме на славу народа Српскога тако разгласиле по свој Европи и по осталоме ученом свијету.
Читав човјечиј вијек требао би једноме безбрижном човјеку да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје и ријечи.
А оваке народности треба купити док се нијесу просвјештенијем и новијем модама загушиле и искоријениле.” „Пјесме, загонетке и приповијести, то је готова народна књижевност, којој ништа више не треба него је вјерно, чисто и
Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за
(Усуд) написао ми је поменути Грујо Механџијћ, а и Лазар Марјановић послао је једну од прилике оваку. Као што се пјесме по народу различно пјевају тако се и приповијетке различно приповиједају: ја сам пепељугу имао написану и од госпођице
ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме
Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из
наводим: „Ево нашијех народнијех приповиједака, за које мислим уа ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
послије подне нестало искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!...
његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијег стрица Јурете. Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре. Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове...
И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби!
Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне... Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на насловној страници онда јако омиљене пјесме Ил пианто делла вергине.
Само, за утјеху, мајка ми се чинила бескрајно љепшом од оне лоше цртане и малко тусте гаравуше на омоту пјесме. Надаље, гаравуши с омота била је слетјела на рамена рајска птица, која је скупа с њом тужила.
Него знаш ли што сам сазнао о Ивану? — Што? — У тајности пише пјесме и шаље их под шифром разним часописима. Вјерујем да би волио да му бар једна од тих пјесмица „угледа свијетла” него ма
сталном свакодневном додиру с природом, који годинама гази кроз кртичји ров све самих крутих разумских ствари, а пише пјесме увијек о оним истим звијездама које је доживио кад му је било седамнаест година.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
18 Нешто више појединости доцније су дали Живомир Младеновић и Владан Недић у Академијином издању Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме.
Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме. Наводимо и њих: „Песму Анђа капиџија (И, 468), коју је први пут објавио 1824. г.
осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме, него у „љубавне и друге различне женске пјесме“, што звучи доста неодређено и рекло би се да сведочи о извесној Вуковој несигурности при жанровском разврставању
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
године значајан текст о слободном стиху под насловом Техника пјесме,280 где су дата образложења слична онима која налазимо код Црњанског.
овакву тврдњу: „Прави умјетник у ријечи неће чинити као она два славна српска версификатора који су готово све своје пјесме испјевали у дванаестерцу и једанаестерцу”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
књ. XXВИ Стари писци хрватски: Пјесме Антуна Канижлића, Антуна Иваношића и Матије Петра Катанчића. Приредио за штампу и увод написао Т. Матић.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао. — Шјетио си се, море бити, оне пјесме: „Јао мени до Бога милога ђе погуби' од себе бољега?“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и почетка 18. века објавио је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку под насловом Пјесме из старијих, највише приморских записа (бугарштице), 1878.
године, која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и
Његова класична збирка народних умотворина (Српске народне пјесме И-ИВ, Српске народне приповијетке; Српске народне пословице), настала избором из огромне грађе коју је сакупио сам и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор. и И, 345, 226 идд; Красић, Песме, И, 21, 55; СЕЗ, 31, 1924, 64; Маннхардт, WФК, И, 40; упор.
Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б. може бити олицетворена и ала: такав је б. који плива
б. који је девојка »наменила на војнову срећу« за ноћ је никао, израстао, и у зору раздељен је сватовима (Вук, Пјесме, 1, 36). У приповетки »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) девојка се родила из б. Пошто б.
У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.
(упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг човека«, ГЕМ, 5, 127; уз ово упор. Вук, Пјесме, 1, 173, 8), онако исто као што у песми агиница буди свога агу б. (Софрић, 45). О б.
На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. В. и Вл. Красић, Песме, И, 21, 54. у БВ, 16, 1901, 247 такву сеновиту б. л. посадили су други. Упор.
под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
Гроздана, које су лажно оклеветали, озеленила је и цветала белим цветом, а Момир и Гроздана на њој посветили се (Вук, Пјесме, ИИ, 29, 374 идд). У србуљама д. масло лек је од краста и шуге (Софрић, 82). Истуцаним д.
на самрти, даје заручнику кошуљу у којој је под грлом дугме од ј‹адике› — »куд год одиш, нека јадикујеш« (Вук, Пјесме, 3, 79, 136; упор. и 3, 75, 222).
ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).
дар, или као понуда, или као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак се од мириса даје, Јабука се од милости даје«, Вук, Пјесме, 1, 585) — тако често да је реч ј. почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј. неће погинути.
Вук спомиње обичај, кад се ј. коме свом шаље, да се мало загризе, колико да се познају зуби (примедба уз Пјесме, 1, 386. Упор. и Гримм, Кл. Сцхр. ‹2, 177 ид›). На славу званице се зову јабуком (СЕ3, 19, 194). О ј.
Ћипико, Иво - Пауци
Ос јети смиловање, а да му није знао узрока. Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава. Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.
Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.
Тако дочека јаматву... Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме. Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат' се”, говорили тргачи и мечари...
Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме. Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу”, па закључи: .
Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...
Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Збирка је мотивски подељена на религиозне песме („Пјесме духовне“) и „Пјесме моралне“ са етичким и родољубивим мотивима. Блискошћу своје теме песма из ове збирке „На дан св.
Збирка је мотивски подељена на религиозне песме („Пјесме духовне“) и „Пјесме моралне“ са етичким и родољубивим мотивима. Блискошћу своје теме песма из ове збирке „На дан св.
У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889. Љубомир Ненадовић (1826–1895), рођен у Бранковини, унук кнеза Алексе Ненадовића, син проте Матије Ненадовића,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове...
И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију Што своје душе на звјездама грију, — Света смо жива породица теби!
1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела... Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана.
Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована. Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем.
Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем. О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане прси од море и грча! Ромињај, росо!...
Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1966, у напису Јуначке пјесме и властела („Зборник Матице српске за књижевност и језик“, стр. 308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из
да се на основу „неких најбољих и најкарактеристичнијих пјесама“ може претпостављати „да су наше старе јуначке пјесме, барем у својим првобитним варијантама, настајале савремено или бар скоро савремено1 догађајима и јунацима који су
друштву, кад су истакнуту улогу играли „врховни и нижи војни заповједници“, јуначке песме су „великим дијелом биле пјесме уз њих и у њихову славу“ (није јасно да ли уз њих значи и од њих); 2) кад се војна „аристократија, мало по мало,
Овај уступак попео се (на страни 352) до „поставке да су те пјесме, барем главне од њих и барем у првобитним варијантама, ничући и битишући на дворцима племенске и жупске властеле и око
слепачке гусле у својој кући објесити; и тако по тим мјестима јуначке (или, као што се туда већ зову, слепачке) пјесме нико други и не пјева осим слијепаца и, по Бачкој, ђекоји жена (које без гусала пјевају).
Из тога се ласно може дознати зашто се јуначке пјесме по Сријему и по Бачкој и по Банату горе пјевају него по Србији, а и по Србији око Саве и око Дунава горе него даље
Тако и к западу од Сријема што се гођ даље иде преко Славоније к Рватској и к Далмацији, све су пјесме јуначке у народу више у обичају.“ И највише их „спјевавају“ — каже Вук даље — „људи средовјечни и старци.
“ И највише их „спјевавају“ — каже Вук даље — „људи средовјечни и старци. По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и
пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука.
“ Наравно, сви људи нису подједнако даровити, и „какогођ што један човек љепше и јасније говори од другога, тако и пјесме пјева и казује“. У томе погледу — између свих људи које је Вук срео — највише се одликовао Тешан Подруговић.
“ „Он је врло лијепо знао ударати у гусле, али пјевати није знао (или није ћео) никако, него је пјесме казивао као из књиге; и за скупљање пјесама таки су људи најбољи, јер они особито пазе на ред и на мисли, а пјевачи
године В. Богишић у књизи Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, где већину песама чине бугарштице), око 1730.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича.