Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из доба од 1825—1827. помиње се једна његова несачувана »пресмијешна и више сатирична но исторична пјесна о некаквим ћеклићким сватовима«.
до 1832 (Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетној у 1828-ом году, Мали Радојица, Бој на Мартиниће г. 1832, Бјелице, Кавајка).
стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на Мартниће, Вук пријатељ овчи и акростих Нахије).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ал’ шта ћеш, сад је тако. Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. — Нема више механџилак, нема старо време; беше му!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа. И имају разлог Црногорци на нас дићи проклету гомилу.
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!
Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави! СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако!
СЕРДАР ВУКОТА А мислиш ли, сердаре његушки, да би био овакви с очима? Пјесна добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику.
ИГУМАН СТЕФАН Од те пјесне, Боже ме сахрани! Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
86 ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ 87 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 91 РУСКА ЗИМА 92 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 100 ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ 101 ЈА САМ ХТЕО ЈУГ
1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи Господину Георгију
Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да му ја погодим шта јој серце каже.
Јован Пачић ТУЖБА Лиру морам, јадан, оставити, Смутно-гласне покидати жице, Пјесна врсте мојих загладити, Подрет пјеник, бацит ил’ у трице: Јер ји љуба и не слуша моја.
75, 1846, 119, пише да ову Доситејеву „песмицу и данас многи и многи певају”. ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ (стр. 79). Песма је изашла у посебној књижици коју је Ст.
Новаковић, по Шафарику (код кога је, уосталом: Сербианов), забележио овако: Пјесна на инсуррекцију Сербианом, Сербии и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагаемому их воеводи Г.
Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13. Као поднаслов стоји да је „пјесна епијска”. Стихови из Хорације наведени као мото узети су из Ода ИВ, 8, 29—30. СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813 (стр.