Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
благоурежденим управљенијем, ко је год од њих раден и паметан, у његовој кући и авлији жене и девојке певају, и њихове пјесне излазе им из сред срца; а богате фамилије, кад их из далека гледаш, неописано и непоњатно ти се чини њихово
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
72. Истекло је жарко сунце ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже! Ђе Јовану љуби воде у часе добре.
да бих му црне очи дала, Драги ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице пусте, Оне иду из уста у уста, Пак ће чути мојег драга мајка. 195.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ СВАТОВСКЕ ПЈЕСНЕ, И ОН САМ ПОЧИЊЕ
ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ СВАТОВСКЕ ПЈЕСНЕ, И ОН САМ ПОЧИЊЕ ПОЈАТИ.
ИГУМАН СТЕФАН Од те пјесне, Боже ме сахрани! Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
опет, неизбројни, на уредна јата разасути по небесној благодатној сфери, њихајућ се на зефирна крила, поју пјесне вјечите љубови. Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 130 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 132 НАДГРОБНИ
Милоје Ја милујем всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту
Кад обију — све се презну од дјетиње стр'јеле —, Брже-боље да читају, пјесне си подјеле. Узнаду све, и освету одмах ми закључе: Да сандучић већ не врате, и дубоко муче.
Све нек' иде! Али ево моје љуте туге: Што ни пјесне нису с миром од њезине руге! Да су вкусне као сушти пијемонтски смрчак, Она б' рекла: Пјевац Србин да је бједни чврчак.
Око 1807. Павле Соларић О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ Како ново што поникне, немирни су људи, Ако ли се жена тиче, јошт с' оштрије суди.
ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ Како ново што поникне, немирни су људи, Ако ли се жена тиче, јошт с' оштрије суди. Пјесне моје читају се; онај оно каже, Намрштени знам да веле: „Не лукавнуј, враже!
“ Има који горе мисле, и готове зубе, Но тим чине да ми други пјесне већма љубе. Заљубљени кад ме чита, све то више тражи, И кад нађе гди се грли, гди се љубов дражи, Домишља се је л' то
више тражи, И кад нађе гди се грли, гди се љубов дражи, Домишља се је л' то и то, што и није, било, Криви мене, криви пјесне затегнуто крило. За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема!
Пак ево што серце моје свегда љупко креће: О љубови пјесне нигда остарити неће. Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам
руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена, Касел.
Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт. Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком
Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније' људи, ни оног весеља и шенлука, ни оног старинског јунаштва... Све се изродило и некако асли преокренуло.
“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун. — Али се загазило. Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. — „'Оџа, на џамију!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сватови шемно и весело; који има коња од мејдана, поиграва пољем широкијем; ко имаде грло поуздано, попијева пјесне од јунака.
у то доба: „Старији официри и солдати ништа радије не приповедају него гди су у највећој ватри и крвопролитију били. Пјесне наши стари највише су овога содржанија: „Одсече главу!“ „Скреса до рамена руку!“ и „Изгибе толико јунака!
и државам, и кад се жене, и кад празнују, и кад се год часте, и кад год путују, по мору или по суву, оваке певају пјесне“.
Глас је дала на четири стране, тј. свуда се разгласила њена лепота. Попијева пјесне од јунака, тј. песме о јунацима. Ви пјевајте и пушке бацајте, тј. певајте и пуцајте из пушака.