Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема. Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће
не види, заборави Р'јека, Нит' ме чује већ Истрија, Либурније сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од Бјелграда до богатих Радоне висина.