Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сам добро утврдио летурђију, крстит и вјенчати, кâ и друге помање потребе; па кад ми је које за потребу, испојем га кâ пјесну на уста. КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ.
Име чесно заслужи ли на њој, он је има рашта полазити; а без њега — у што тада спада? Поколење за пјесну створено, виле ће се грабит у вјекове да вам в'јенце достојне саплету; ваш ће примјер учити пјевача како треба с
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих млого лијепу и красну пјесну испјева.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу
гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек'
Другу ћу јој пјесну пјети кад надвија гране, Другу кад ју нагу узрим с те ил' с оне стране; И кад плива, и кад роне, и кад резно
Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан. Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту
Станем и ја пробирати, запну струне прсти, Начнем прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува, ако слуша, сува.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја!
Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја!
Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја! Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе... ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку!
Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе... ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку!
ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку! Ту пјесну, ту велику пјесну запјевајте загрљени и ожалите погибију снаге моје и љепоте моје!
ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку! Ту пјесну, ту велику пјесну запјевајте загрљени и ожалите погибију снаге моје и љепоте моје!