Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Слијепцем назвах књигу ову, еда бих се додворио хвале онога који ме научи пјети...« Он сам прича како је био поласкан када се сам Јоксим Новић Оточанин преварио и једну његову песму држао за
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа. Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти Милош каже Нови
Другу ћу јој пјесну пјети кад надвија гране, Другу кад ју нагу узрим с те ил' с оне стране; И кад плива, и кад роне, и кад резно приска, Ја ћу
од влага, Под одежду сокровишта свога ставља блага, Ја ћу опет, да узнаде к'о да петко страда, Сад на ово, сад на оно пјети изненада. В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема.
самоуке Музе прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у Сербији зјело, Тисјашчу крат обновити свакојако пјело; Љубов пјети, ка и досад, невиност пастира, Сеоскога славословит задовољство пира; Воспарити да велича заслуге мужева, Чананије
своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако Сербије преславна или јако Интегер вітае”.