Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а
Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!
прозором у том, корака мека, допузи Лисац, нечујна сјен, на њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи
по кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу четка, кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна