Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
го... гос... подине... пуковниче... а... а... а појма немам! Као ашов широка и тешка десна командантова шака пљашти по левом, необријаном Ресимићевом образу. — Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М... мањ ако није што... што..
— М... М... мањ ако није што... што... што сам... тражио превод за му... му... музику. Па понова пљашти ашов и крв све више подилази под широке, подбуле образе, док дежурни чита листу његових грешака.
Наједанпут, мени изгледа да неко говори. — Ко је то? — вичем одмах. У мраку тамо, испред мене нешто пљашти. Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово.