Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге!
тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! Куме! Ви'ш, оооде!... Мати пође коса навише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Идући затим кроз сјај, клицање и пљесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица. Мирно су ходили поред њих два суха дугачка хрта са жутим
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са свих страна се орио пљесак, који је био намењен јахачима. Ветеринар грофа Пара, ди Ронкали, имао је у тој згради своју ложу, у коју је увео
Више јахачу. Исакович је, на тој, високој, животињи, чудне боје, јахао врло лепо. Кобила, кад се пљесак зачу, пође у галоп, још брже, фркћући весело. Павле је осећао како га носи, она, по својој вољи, на пету.
Са осећањем велике радости, у себи, Исакович објаха, још једну осмицу, у лаком галопу, кроз пљесак, а затим заустави, пред ложом, пред коју је Костјурин био изишао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
поред „Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?“ Какав пљесак? Пљескавица таква и таква!
“ Какав пљесак? Пљескавица таква и таква! И тако се испоставило да је мој геније од оца, излазећи да купи цигарете и новине, таманио
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској... Ћуви!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У ложници дворској твој се чуо шапат, Врх библиотеке Афричкога Града, И у Пантеону твојих руку тапат Беше пљесак мрежи паукова рада: Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке
на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем Кад раставити усне значи: мрети.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика. Звоно опет зазвони, а мало иза тога осу се у сали буран пљесак. Галилеји је отпочео своје приступно предавање.