Употреба речи пљоштимице у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Отимали су сабље хусарима, који нису били, још, омирисали барут, ни крв људску, у биткама. Тукли су их, пљоштимице, њиховим, сопственим, сабљама и изували им чизме. Поплашени коњи почели су да јуре по утрини.

Рана, коју је био добио на паради, болела га је још, као што ударац, пљоштимице, боли, тупо. Кроз завој, на темену, црвенела се још усирена крв.

Па иако је то био само маневар, мучки их је, пљоштимице, млатио. Павлу се згадило велико задовољство Ђурђево, који је на коњу, онако прсат и дебео, имао фигуру, издалека, не

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке вратисмо. »А де! а бре!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности