Употреба речи пљунем у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Покрај тога био је напит. Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ! Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Богами, истину. СТАНИЈА: Па ви гледате? ЉУБА: Гледамо, да што ћемо. СТАНИЈА: Ух, што нисам тамо, да је пљунем, и њу, и тога безобразника! ЉУБА: Па, ајде довече. СТАНИЈА: Да ме Бог сачува!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

“ — „Ради укоравања, узвикнуо сам, ради укоравања! Не, већ да јој у лице пљунем; њој која је убила тако красног дерана!“ И онда ме нису пустили.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

„Простак!” — изговорим јетко и пљунем, па мирно продужим дале шетати, утешен мишљу да су такви простаци у врло малом броју, а необично ми беше пријатно што

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дакле, данас је тај дан. Ђавољи клик или ја! Стиснем зубе, притегнем опутама опанке, затегнем хаљине, пљунем и потрчим према стени. Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности