Употреба речи пљуните у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па ја сам отуда, знам тамо сваку кућу — први пут гласно јави се бирташ. — Ако га ја не бих сад нашао, пљуните ми у брк. И како тада проговори и показа продорне зелене очи, Марко више не ућута нит поникну погледом.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Половићемо их као мишеве. Спремите само прутове, шибе, опасаче, уларе и пљуните у дланове, јер ту ће да падну грдне батине. — Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности