Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне гранчице. Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.
сад му све оде... Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу. Окрете главу и пљуну... — Срам те било!... Ниси ни куршума заслужио!... Па викну: — Заврзане!... Почни!... Па се окрете да изиде.
— Јест. Јунака треба... Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака. А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!..
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде. — Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом. Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно, и следова разјареној мáми.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале? ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, слатка Нанчика... Али није никакво чудо што тако говорите, кад вам је и име туђе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда. Тако ето у прашину пљуну, Згради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти човека, А Бог њега овако дочека: „Чу ли, чоче, чу ли, дете
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“ — кад се напречац пресијече и заћута. Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Чујете ли, госпе и велможе, наш Ахмед би хтео, ал не може! „Одо ја кући!” — пљуну Шемса стручно — „а ти, јадо, ради својеручно!” АХМЕД: Немој да ја теби покажем својеручно!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобану. и тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
Он сад кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Александар се беше толико занео слушајући да у уста стави ужарени део цигарете, пљуну и онда нешто промрмља. — Пошто смо ми сада најистакнутији, то ћемо чекати док четврта и шеста батерија избију на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље. Из нечијих груди оте се врисак...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! — Тако, тако! — Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим. А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. — А он?
— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим. А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. — А он? — А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву. „Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Право је да и мене неко угреје. Ради тога служим. А што певам, ја нисам крив. Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље.
Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она. — Обоје — потврди главом и пљуну на лампу. Симка леже поред њега на кревет не скинувши се. Најпре хтеде да изиђе напоље. 3бог нечег што личи на страх.
Вођа странке — издајник! Па То сам знао! Као да му је и мило што је знао. Гледа по празној ћелији. Баци новине и пљуну на њих. Зашто су његови Преровци гинули? Зашто су Тимочани гинули? Зашто је умро Адам Богосављевић? Зашто се он борио?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он рече кратко и одлучно: „У ред! На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше. Мајмун се иза њих избекељи и пљуну. Тако пође њих седам абдерићана - магарац је у том броју урачунат - кући.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па завитлан и растрзан хиљадама црних болова Петроније Свилар са грозном одвратношћу пљуну на велики ожиљак гранатине ране на грудима.
“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу. Мичу уста, роде, кад наједанпут видим: пљуну. А ја опет гледам и објашњавам сам себи: „Ето, рекох, пљуну она сад на оно што је сад, а што некад није била.
Мичу уста, роде, кад наједанпут видим: пљуну. А ја опет гледам и објашњавам сам себи: „Ето, рекох, пљуну она сад на оно што је сад, а што некад није била. Е, а сад мислим ја: а шта би Светлана била боља да је жива?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
Он сада кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лекар послуша и накрене. Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја!
Краков, Станислав - КРИЛА
и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд!
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље иза укопације, а управо на
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола.
Ћипико, Иво - Пауци
” И један од њих пљуну преда се. А Раде бијаше те вечери чисто весео што је могао да издржи, и шалио се са друштвом као нигда дотада.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Игра му јабучица, зажагрио очима. Лауш се није мицао. Дотаче крајичком ока Дадару окренутог леђима и само што не пљуну. Неочекивано рече: „Они остају тамо где јесу. Мени не сметају“.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих! и капетан Војко пљуну. — Ама, бре, какве су ово џукеле што по целе ноћи штекћу? — пита капетан Вела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нигди свога он не пушта гласа: нити пљуну, ни на коња викну; а кад дође гори Гаревици, кличе Ненад како соко сиви: „Гаревице, зелена горице, не раниш ли у себи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он повири у њемачки плакат, узе нешто да мрмља, а онда пљуну. — Штета, ово не знам прочитати. — Знам ја! — дочека Стриц као из пушке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Андреју онако ка сулуду, голу и одрпану, сукоби га неки велики царев бољарин, и кад га виде, та и згрози се од њега и пљуну на њега сиромаха знајући га од пређе како је у великом поштењу пред царом био, пак се побудали, те го и бос лута се по