Употреба речи пљусак у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!... Аја, попо Вујица чита, не шали се. Град поче чешће — удари и пљусак. Поп узе отресати главом, као да га челе уједају. Боме, градљике згађају добро у темењачу!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше. Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па наједном пљусак и све се стаде купати у брзим и мутним потоцима, који су се рушили са свих страна. И њему се учини да га ти брзи,

Африка

Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао. Величанствени пљусак, какав скоро стално наилази на брод кад се овај приближи Екватору.

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Црњански, Милош - Сеобе 2

кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код контумаца. Пљусак весала би престао и вика веслача замукла.

Ломиле су се и неке ствари, намештај, огледала, шта ли? Али туча није престајала, ни страшни пљусак скарадних, девојачких, речи – и клетви.

улице Подоља, у провидном мраку, Исакович би, кад би дигао главу, небу, чуо, у сећању, сребрни смех Теклин, као неки пљусак, у неком непресушном шедрвану. Био је тај смех, весео, те младе девојке, јако заволео.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Једног дана, као што се то често дешава у тој земљи, кроз пролетну топлоту и процветале воћке, удари мраз и ледени пљусак.

на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он чита да би у згодном тренутку могао просути пљусак грчких, латинских, талијанских, енглеских, па чак и санскритских цитата, запрепастити нечувеним именима из свих

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.

Милета грдан снива санак: Снива јунак, е, кâ јуче, лови, Па не може ништа да улови, Па, кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина: Сад све гори, сад кâ ноћу тавно, А вијуче ветрина помамно.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ово ми личи на велики пљусак! Биће боље да пожуримо да уђемо! (Улазе у кућу. Олуја, са кишом, грмљавином и севањем.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са

ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња. — О, ти слијепче слијепи, — вели она њему — очи ти испале и кад сам те ја такога познала!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Не говори, брате. Кад дођем кући, не смем искати да ручам, јер одма полете тањири као пљусак; него ћутим, па ако донесе што, добро; ако не донесе, опет добро. МАКСИМ: Бар се уштеди што. КУМ: Јадна ми је уштеда.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.

Петково подне, авет са греде, Недељом скита сумраком Среде. Пето певање То је тек пљусак и окишање додолског темпа: пистом од стакла уставе Горње, гвоздене бране, силазно тутње.

С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа кроз сушна лица клисура и чука. Растројство звучно пуни се озоном.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око. Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа.

Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету ; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа. Од невоље удариш средином, па посред блата...

шта чека ваздан!«... Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.

Деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа... Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Али тада се догодило нешто страшно. Чуо сам грмљавину чекрка, изненада, узвике људи и пљусак таласа. За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду.

деколтована грла вичу, чују се и звиждуци; најзад, младићи грлатији и шакатији, побеђују, и све се слива у огроман пљусак и клицање; гомила играча љуља се, пијана од пролећног заноса, пред декором, који је „космички“, и све се смири у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

неко поче говор о киши, па се, пошто о томе проговорисмо, сагласисмо да би добро било, кад би ноћас Бог дао добар пљусак. Затим се ућутасмо и кашљуцнусмо сви по неколико пута, па да се не би и даље ћутало, чича Ђорђе каже: — Е ја.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора. А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу. Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу.

Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу. Миш ибришимом ушива кишу, Шав по шав, и пљусак сав Приши за земљу. У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера.

У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури.

Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца. Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада! Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада.

и вишњица, ко брат и сестра, стоје; Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као да су га хтеле И дрхте, снежнобеле. Зна цвеће Да година натраг повратити се неће!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ. Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла. Момци се вртијаху и сагињаху да струкама покрију чаркове вељијех пушака.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК: Петнес мува банка, три глисте банка, ровци су две банке по комаду! ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак! Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско!

) СТАВРА: А и ти уђе? МИЛЕ: Па ваљда видиш колики је то пљусак! СТАВРА: А онај тамо не прекида? МИЛЕ: Наравно да не прекида! Издржи он и много веће околности!

Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром! ЦМИЉА: Јеси чула, удаје се за профисора, а радница!

Матори. Што напаствује. Девојке. Манијак! ЦМИЉА: Куку мене! Прво поинте! ЈАГОДА: Јурио ме. И преко куфера! А пљусак! Ко из кабла! Ево, још пада! Стиго ме. Стего за руку. Страшно. Ко да је клештима. Ево. Још ми се познаје.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А кад су сами, или време рђаво, па у чекаоници очекују да пролетњи пљусак престане, они загаламе, развезу надугачко и говоре о свачему. — Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе?

Оздо, иза келнераја, једна плетена столица прва тресну међу нас. Онда једна флаша, па друга, па мочуга, па читав пљусак свих могућих предмета засу наш астал. Ја појурих ка излазу, покушах да се спасем, али ме сустигоше.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Под сводовима градских капија чекао сам да престане нагли прољетни пљусак. Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са

ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња. — О, ти слијепче слијепи, — вели она њему — очи ти испале, и кад сам те ја такога познала!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Електронска физика обилује открићима те врсте и чини се као да она падају на нас као пљусак. Проналажене су ствари које су изгледале немогуће.

Ћипико, Иво - Приповетке

Али олуја не попушта: небо се натуштило, рекао би сад ће пљусак ударити, а једва неколико крупних капи пространце шиба их у лице.

Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује. А неће да пада пљусак, да убије вјетар и море! — Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар.

И не чекасмо дуго. По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак. Уто, испред јаче олује, низа стубе силази старица; погнула се, а пред собом носи пуну кошарицу ситне рибе.

Домало и пљусак попусти, а к нама сиђе капетан да наплати пријевоз. Пред њим објашњују се она три трговца, свештеник, два странца и

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак”. 381 Подвукли смо и једну занимљиву, ретку синестезију: ветар разноси светлост као пљусак.

381 Подвукли смо и једну занимљиву, ретку синестезију: ветар разноси светлост као пљусак. Она је, по свему судећи, настала услед укрштања тактилног утиска о трењу ваздушне струје по лицу при кретању кола

Петровић, Растко - АФРИКА

Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао. Величанствени пљусак, какав скоро стално наилази на брод кад се овај приближи Екватору.

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нешто запуцкета, као оне дечје жабице, и онда се сручи читав пљусак страховитих експлозија. Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао.

Око нас запрпорише крупне кишне капи. Муња оштро севну, да нам засенуше очи, а из облака се проломи грмљавина. Отпоче пљусак. — Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић. Муње су парале облаке, киша је немилице лила.

Била је то тренутна слика, али ми се непрестано наметала, јер сам био до голе коже мокар... Пљусак је бивао све јачи. Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

растрзала је Облака црних трудне утробе, Откуда после, грозно ричући С пламеном живим и с громовима, Крваве дажде пљусак потопски У крв је мутну воду стварао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Страшан је сан — Ал’ веруј, душо, Лепшу ти јаву доноси дан.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дрвеће се савијало, гране су летеле као полуделе тамо-амо, шипражје се замрсило. Пљусак се стропоштао на зидове, прегрејани камен је зацврчао.

Да сам тада појурио према њима, можда би се све друкчије збило. Зашто нисам? Пљусак не јењава. Да ли се то на земљу спушта потоп да преплави смрад мога злочина?

Дршка копља, црна и углачана, помаљала се из земље попут суве младице без огранака. У сумрак се провалило небо. Пљусак је испрао крв, поравнао трагове. Нас двојица смо те ноћи отишли на југ.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Урнебесна граја се подиже после тих патријархових речи и пљусак псовки и претња полете на њега. Он је стајао блед али уздигнуте главе, а на сваки плотун фукарине ларме одговарао је:

у баре и језерца у удубинама неравне Земљине коре, али не кључа, јер јој то не дозвољава огромни ваздушни притисак. Пљусак топле воде као из кабла, боље рећи, из котла. Он постаје толико јак да се не може више ни звати тим именом.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци. Изби брз и жесток пљусак. Белко био је изнад њега, али није могао а да не осети страх за мравињаком, да самога себе не прекори: »Баш сам будала!

Зар ме не терају од себе, не презиру? Што бих ја бринуо о њима? » Али, љубав у њему била је јача и, само што пљусак мину, а Белко се стушти ка мравињаку. Ој како је беснела река! Како расла од изненада надошлих вода!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

—распалио лијево-десно по ђачким рукама, по леђима а негдје, богме, и по глави. Смијех престаде као да га засу пљусак. — Правите неред и још се смијете, је ли! Кад се вратио за катедру, он избуљи очи у Луњу као да је сад први пут види.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и топова, вика војиштанска, вика думенџија, јаок и дерање

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку да га

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности