Црњански, Милош - Сеобе 2
Очекујући друштво, Исакович је, из трпезарије, изишао на неку терасу и сишао у башту, у којој је шедрван прскао. Шум пљуска воде допао се уморном Павлу. А тек кад се сасвим приближио шедрвану, приметио је да није у мраку сам.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска, било је далеко иза мене. Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји
Па још бура што сад осилила, Те растреса над горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине, Не са пљуска и те грмљавине, Давно све то јунак савикао, Ал' му мука што је забасао: „Севај, муњо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја. Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се. — А који си ти? — опет ће дјед.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена купа. Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини.
„Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд око бациш —
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска.
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с
“ Нато ће деда: „Све је то варка, ово је зима, опасна старка!“ Студена вода под млином пљуска, кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си
Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама... Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тело ти је у филиграну љуска Кроз коју блиста кротка душа твоја, Из очију тих бистрих благост пљуска, Врлинама ти већ не знам ни броја; Ал̓ знам: за душу тамница је уска Ти прекрасна у филиграну љуска.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу, не би л' штогођ
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем ту види оног себе, младог, како у јутра непромочива од блеска, пљуска лице овде, на Сакачесми, корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим сличну оној под цреповима, улази
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али пљуска дале, пенуши се вода, Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни, А ми остадосмо на крову од брода, И опет згурени, зловољни,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и тако, док су крцкале кокошије кости и задовољни супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.
Јуче да, али никад више. Морам вам признати ипак да сам се донекле одупирао, да и ја нисам сасвим ћутао. Усред онога пљуска од увреда и ужаса ево шта сам учинио. По летео сам у другу собу и зграбио сам Вуков Речник.
душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога пљуска вода на олуке појури.
Топовска, митраљеска и пушчана зрна падају и даље без престанка и усред тог ужасног пљуска ни један једини човек не застаде, ни један једини војник не уплаши се, ни један једини рањеник не јаукну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л̓ штогођ
Ћипико, Иво - Приповетке
Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И ја сам био радостан. Протурио сам шаку кроз уски прорез на зиду, захватио са пљуска длан воде и жудно га искапио. Хтео сам да изађем напоље и да се препустим киши, али сам се у последњем тренутку
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тихо. Сврх стене се круг месеца жути. 1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим. О драго море моје, ја те волим И све лепоте ја бих за те дао. Од тебе ништа милије ми није!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Била је радосна што су поред ње и што су побјегли од пљуска. — У јазавчеву јазбину да се увучем, тамо би сигурно Луњу нашао — увјеравао је остале дјечаке Стриц, њезин комшија.
— Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска! — повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша.
Хм, а овај овдје, па то је главом Стриц. Познајем ове дугачке ноге. XXИ Пљуска се ракија у зеленкастој боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се