Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Ја и Гаја Николајевић легосмо у лађу, а вода пљусну преко нас. Док повика думенџија: „Устајте, ко је легао!” — Ја устанем и натраг погледам, а оно се опет бели и рекнем:
Милићевић, Вук - Беспуће
— Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ XXВИИИ Вода пљусну, ње нестаде, Нешто с' бели, сад престаде, Бели с' опет, али саде Би ањина и нестаде, И венчића неколика Вијући се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли. Ратник поједе свој дио кромпира пажљиво, натенане, пљусну длан о длан, загрли нену преко узаних рамена својом тешком ручердом и весело гукну: — Е, мајчице рођена, сад ми се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела неба... Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба... Гојко се трже...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну. Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада; Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа; Све бескрајно, недогледно, као нада, А
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас. — Попни се, Маријане, на моја леђа!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче.
Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци се сложно стрпаше на ту необичну муницију и по нападачима пљусну читава киша од кромпира. Звекну од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме! И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова. ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА Дидим, учитељ светога Јеронима, бијаше слеп.