Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прозрем ли лета - то није азур већ просјај који, сунчан интервал, радосног ког је пљуснуо свевал с лозе живота у таман глазур.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Никад ме ниси чула још да јечим, никад ме ниси видела да клечим, никад у мојим очима пљуснуо није бегунац талас. Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко.