Употреба речи пљуцну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

овоме преломном тренутку и он бар нешто жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он презриво пљуцну на гранату и диже је поврх своје главе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Их! — вели поднаредник Траило и пљуцну. — И остависте чорбу? — А, јок! Сум просуо! — вели Јанкуљ, бришући лице рукавом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто. Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно чељад што нестрпљиво

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене. — Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља. Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности