Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та у твојој су кући одрасла!... Све село зна да су то добри радини!... Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!... Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9.
А од јуче?... Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... Дакле, ко је тај Лазар?
и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. — Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... — Не би. — Што?
И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком. Сва Црна Бара пљује на дом Алексин... Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. — Па шта је рекао?
— Ама, како то неће? — Неће! — Па шта вели Иван? — Он се сад разгоропадио. Само што не пљује на Милоша. И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... — Па... готово, вала...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
афераша А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст и други се исхракује и узима мараму да пљуне, али не пљује.
Африка
Сликам је, и она пљује у апарат. Враћам се још једном у претходни ходник, решен да сликам онога трећег који је тако страшан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Е...?! — Јест. Већ и крв пљује — поче ме уверавати. Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују. ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали. СТАНИЈА: Прођи се шегачине, кјерко. Ведла си мене стару, па тераш спрдњу. То је срамота.
ЉУБА (смеши се): Тамо људи једу жабе, је ли, Велимире? СТАНИЈА: Што? Жабе? (Пљује.) Ух, нећу моћи ништа ручати! ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку!
ЉУБА: А зашто говори кад није лепо? СТАНИЈА: Не ваља да је безобразна, да је пљује свет, а сама можеш да се требиш од буве, ко ти брани.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПЧЕЛИЊАК Грабежан сумрак гута гугутке, лоче сурутку, пљује угрушке. Проспе се дремеж ћука, јејине одложи алат племе пчелиње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обојица се засмејаше, а и Вучко, који стално пљује крв. — А ти закукао као да ти је отфикарио главу! — дира га поднаредник Траило. — Па овај...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Јесте је чули шта каже? ТОМАНИЈА: Попела се на оно буре да нас пљује! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Немачки плаћеници! ЈЕЛИСАВЕТА: Катранџије! ПРВА ГРАЂАНКА: Видиш ли ову црнину, црна ти душа?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п... да ми те не урекну! СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора. — Радња почиње, ајде народе! мало а... а.
— Не, не, само сељачки — кида се пуковник кога енервира што учитељ Цвијовић пљује по патосу. — Ја сам имао једног ујку, тако учитељ као ти, па све пљуваше по патос, а моја мајка, чиста женска знаш,
Ћипико, Иво - Приповетке
— подижући се вели жена. — Побудалио си!... — Нисам, ако и мислиш да јесам. Као велим: ко у вјетар пљује, на образ му пада. Али је превршило, — похватао сам вам крајеве... Казуј што сте данас утаначили, кад ћете се срочити?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ред као и слика људи којима су главе обвијене „у видике ко у саруке“, у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те нисам вид'ла! Добро изгледаш: ту, ту, ту (пљује) да ми те не урекну!... ПАНТА: Е, Живка, да знаш, нико ти се није тако обрадовао срећи као ја.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сликам је, и она пљује у апарат. Враћам се још једном у претходни ходник, решен да сликам онога трећег који је тако страшан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера заплиће језиком, и непрестано пљује блатњаву прашину. Упиње се да објасни како он није пао зато што је рђав јахач, већ је остао на ледини просто по
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује, Верујем себи у часове чаме.
врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа. Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ендивија, штрпка. У латинском тексту Луіћеве Љекаруше њен сок препоручује се да га наште срце пије онај који пљује крв (ЗНЖОЈС, 14, 68). ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тренутку извлачио, и ево га где хрипа и кашље, чујем његово кркљаво дисање и зацењивање, као да га гледам док пљује големе, округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав замишљени залогај, гледајући широм
Други је, напротив, прек и искључив па је остао при своме да црква не може да пљује па да лиже: оно што се једном догодило, догодило се за сва времена.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у