Употреба речи пљујеш у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војин седи на троножној столичици пред земуницом и чита „Понор“ од Гончарова. Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности