Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Лак вечерњи уздах иде преко рâвни. Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вече је пролетње било. Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла увија рâвни... У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу
3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни. И чудна нејасна сета душу јој детињску узе, Дође јој да плаче чисто, но стидне беху јој сузе, И она уздахну опет.