Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Престрого каткад он обличавао: Обаче верни ученик Сократов (Праштајмо жару добру!), нерад Видети ум богодани рабом. Ти себи вечни воздвиже памјатник, К високој цели влекушч пресилно род.