Теодосије - ЖИТИЈА
и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима помаже у потребним работама и да се с њима много труди. Због великог смирења сви су га волели и дивили су му се.
Матавуљ, Симо - УСКОК
загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником
се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач, занесен за војнијем работама.
— Не замјерам, господине Саво. Знао сам лијепо да ћете, чим се састанете, заподјенути о свјетским и учевнијем работама, као што вам личи! А ни ви мени не замјерите, и ја одох крај огњишта, е ми је тамо позгодније!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
осумњичени Пантелија и као највише му дошло криво баш на тога младића: та није од њега лијепо ни да слуша о таквим работама, а камоли да о њима јавно суди.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби неколико димова, поче се разговарати с њом, о домаћијем работама. А бјеше крупна људина тај поп. Мањи нешто од сердара, а ни мало ужи у плећима од њега.
А-ја! ни томе трага! Опет зна да је мајка јој ту, да је снаха ту, а жене су бистра погледа у тијем работама, а немају узла на језику, па би му казале и да их не пита. Мислио човјек и нагађао на сваку руку, а све залуду.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама. Цонтрона, иако не говораше са кнезом, дође. Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: — Нагазија јест, то је цигурно, али се
Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану.
Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена.
Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао поп Илију, који је могао судити о тијем работама. Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни и за којом се тако слатко пије.