Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да оставе и пољска дела и воденице Пада киша на добоше о да нам вреди из пушчане цеви цветом из топовске
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе. Јеси чуо, ти Рајковићу, ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ови људи од „работе“ стално мисле о својим интересима и брзо уоче како се посао може за њих најповољније свршити. Вешти су да се из
Штеде мане и слабости других и често крупним моралним погрешкама лако прогледају кроз прсте, кад се оне тичу „работе“.
менталитета коме је циљ зарада и јагма, који увек гледа да олако дође до ћара и код кога се ништа друго не цени осим „работе“. Познат је значај који у Солуну имају Јевреји, Грци и Левантинци разног порекла.
Код њих, као и у Солуну, превлађује дух „работе“. Док Динарци, Косовци и становници западне Македоније уносе у све односе, у мисли, у пријатељство и у љубав,
остају увек људи практичног духа: једино се одушевљавају кад је у питању зарада; као у Солуну, ватрено се препиру око „работе“, па долази и до туче. Исто тако и они знају да варају на мери и да не одрже реч, ако је то пробитачно.
Најчешћи су реалистични и трезвени типови, одсечни, који мало говоре и кратко секу. Ретко их се шта друго тиче осим работе и онога што је у вези с работом. Не памте или слабо памте све друго што није работа.
Једно су тихи, кротки, пажљиви, сконцентрисани људи, који запажају и дубоко осећају, који имају поред работе и више духовно интересовање.
типу, али у ствари са њима у вези, отворени и енергични, готово виолентни тип, који се да запалити и за ствари изван работе, предузимљив и врло сличан виолентном динарском типу. Кад на њих наиђемо, као да смо у Шумадији.
Матавуљ, Симо - УСКОК
да је благословен и због те работе, као и због сваке своје, е би без кртоле народу било много горе него што је, као што му је занаго било без ње.
се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!“ Али одговори: — Ја мним да је у реду да отидеш и к њему; сутра ћемо се договорити.
Крцун, који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и војевао!?
— Је ли владика то наредио? — Нити је наредио, нити их је задржавао, нити су га питали! Не разумијеш ти наше работе! Кнез хукну и нареди кћери да служи вином. Женске бјеху ућутале и слушаху такође пажљиво. Јанку се чинило да сања.
Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе! Већ без тебе не може ни на то помишљати! Ја му рекох: „Кад ти је већ толико у срцу, а ви се побратимите!
— Па шта ће бити, најпослије? — Због таке работе било би крви у другим приликама, а, дати, због сметенога Кићуна неће! Нека му даду барјак, па ћемо му дати Милицу!
Виђи ти, молим те, ђавоље работе! Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“... Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде,
— А опростићеш зато, то су радили Ћеклићи! — рече Цуца. Војник Ћеклић одазва се: — Немој ти на нас пренашати ваше работе и вашу славу! — Ама, јесте, чоче!
послије јела и напитница за покој, одвајају најбоље нарикаче, двије по двије, те обилазећи двориште опијевају витешке работе његове и његовијех старијех. Кнезу нико не замјери што се удаљи, а то иначе не би могло бити.
— рече кнез, па преметну разговор на друге работе! Владика се пред вече врати у манастир. Послије њеколико дана кнез отправи Стијепа Мркова у Ковску крајину да доведе
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо! ЖУТИЛОВ: Треће: новци од десетка и од работе, који су за лањску и преклањску годину скупљени, да се поделе између прави патриота. ШЕРБУЛИЋ: Прекрасно!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све је то ипак своје, фамилијарно, али већ „Кула“, то на свашта мирише. Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво.
— То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу. Жена удовица, попила она, попио ја, па шта ћеш, свакакве се ту работе десе — слеже Пантелија раменима. — Ко ће знати шта се у ономе пијанству и мраку све исподогаћало.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога? СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема? СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ево вечерњи хлад“, примјети Радоје, „но имамо ли ми часова договора око ове наше работе, јер смо ми и уморни па би мало починули“. „Ваистину лезите! Немамо се шта договарати.
лијепе младости што се весељаше, па пропитао за неке момке и дјевојке, које непознаваше, преметну разговор на сеоске работе, па на шире, док разговор не обухвати много штошта. А то вјешто и предумљено, као што треба и што личи Господару земље.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
уложи копати, и тек што је трећи пут кљуком удрио у земљу, зачу оздол један глас као ђетињски: „Прођ' се, ко си, те работе данас!” | Кад он ово чу, од страха паде на земљу и као заклан заспа.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
који су на неку службу постављени, економ рецимо, и еклисијарх и параеконом и други многи који држе манастирске работе, пажљиво и побожно их обављајући, праведно је не смењивати их од својих послова.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати. Послије службе фратри одоше у трпезарију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ти не знаш Вујове мајсторије. Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе. Не брини ти : у мојим су рукама сви његови планови.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
овдашње изборе са оним у изборним срезовима Војне границе у Аустро-угарској на којима је било и тучњаве и прљаве работе. Билхарц се на све то само смешкао, подсмевајући се америчком обичају по коме глупаци бирају председника.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе. Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време.
— То су лире и дукати. Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна пара!... Крштен је Мојсил, џанум!... Запањисмо се.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино. Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст. Грицка Белу из утробе.
Ћипико, Иво - Пауци
Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. На тежаке пазио је брат му Марко. Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ете, за чорбаџијске да казујеш... Што бре! Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!... — Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.
“... — Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој... Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... Ти да видиш што ће ти напрајим!...
— вели Дока. — Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти — неси ти веће за теј работе. Искам висока и т’нка инка да је... — Што, што, бре?
у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!“ — Море што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол, — овде си је Стамбол и све, зборим му па ја.