Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кадшто им то изгледа и неозбиљно и „срамују се“ да о томе причају. Често кажу: паметније је да говоримо о „работи“. Али као што им је језик српски, тако имају и само трагова српске историјске свести; ничије друге, а од бугарске ни
Матавуљ, Симо - УСКОК
И онда да речеш пошљедњу ријеч!“ „Валај, рекох му, част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а наше куће, ако хоћеш, могу живјети у љубави као и до сада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
процјењује како је лопужанер обавио свој лоповски посао и припомену с неодобравањем: — Брате Раде, најгори су у тој работи богомољци, душе немају: опири, однесе све, и кандило испод иконе. Никад с њима нијесам волио ићи.
Већ им је поп раније био нешто натукнуо о сликаревој необичној работи и провукао им кроз уши да се код Раде Ћопића купе штокакви — могли би лако бити и нововјерци, који неће војску да
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи! Поп грешника за грехове пита, да га ђаво није превластио, а ђавола јошт нијесам гледâ да се попу исповиједао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Испред кућа куд он пролази устају жене да му се клањају. Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ех! — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве! Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи! Зашто ће ги пограбе чорбаџијски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...
Знајеш какој си је... Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред... Не знајем си што се работи и збори по чаршију... Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...
Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?!
— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?! Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџијска крв!... — А што је па теб’ ти за њума?
“ Ете, тој и Мане работи! Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!... Има си, море, и магаре! Тол’ко му богатство!...
— запита је Мане. — Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио. — Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш?
— Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде.
После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де... Може и да лежи. — Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!..
— Остани си, остани!... Седи си!... Ти си работи, а ја ће си седнем малко. Мане покри главу, — збунио се, искашљује се и маша за табакеру. — Па, Манчо, како си?...