Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра господара. Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели!
до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове рабра свога, Да јој скрињу сребром поспе.