Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А човек коме су сви равни, или све мрзи или све воли... У селу, истина, нико није могао шта да изнесе противу ње — штавише, људи су се чудили
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
од Кондера преко Шупље липе, на Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе:
преко Шупље липе, на Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе: букове шуме прве,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чувши наша војска наше топове како пуцају — а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се
Црњански, Милош - Сеобе 2
У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тих река простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом.
У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тих река простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова.
Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова. Хунгри, који су становали на тој равни, а који се беху доселили из Азије, причали су да коњик из њихове земље може да одјаше на Исток, а да данима не
А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну.
У утврђења су били узидани огромни топови, и риком тих топова, почињали су турски ратови. Сад се, преко равни, разлевао звук темишварских звона. Био је мир.
Кад коњ наврши девету годину, сви су му зуби равни и глатки. У десетој години, године му се још могу одредити, по зазубицама.
Све му се више чинило бесмислено што је у Беч кренуо. Требало је ићи у Росију, на коњу, кришом, преко бескрајних равни, бара, кроз планину. А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу?
Прелази степе и бескрајне равни на свом путу, улази кроз планинске кланце Карпата и разлива се као нека вулканска лава по равници сербског војводства,
У замрзнутој равни није више било пута, куда је пролазио, све је био пут, свуд се пролазило. Преко поља, крчевина, пропланака, па и
Тамо, на равни, прилази реци, штаб једног ешалона, који је на маршу према Кијеву, а чија је извидница у варош већ ушла – и заробљена.
Зеленило равни, траве које су биле преконоћ никле, пружале су се, у долини, далеко, као неки ћилим до небеса, коме краја нема.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Села која су раније била нарочито по брежуљкастом земљишту и у планинама спуштала су се све више у долинске равни и постала већа. Становништво је променило занимања и обрнуло се земљорадњи.
„ђаури“, та „раја“ њихове крви и језика, усуђују отети се од мухамеданске власти, са намером да буду слободни и њима равни. Уз то су играли знатну улогу и мотиви њихове сигурности и господства, коме је од шумадијског примера претила опасност.
Бока Которска, одвојена Црном Гором од турске области, била је мање изложена, али су подвизи рисанских ускока равни подвизима осталих.
Од извора па до манастира Св. Јована Бигорског нигде нема равни око реке. Дубока 300—400 метара Радика се усеца у палеозојске шкриљце у које су уметнути кречњачки слојеви.
Између ових брежуљака су уске равнице око кракова Големе реке, која протиче кроз Ресен. То је, заједно с оном равни око језера испод села Царидвора и Дрмени, најплоднији део котлине.
Високи одсек раседа и раседна површина стоје као фацете (испресецане равни), које су остале између паралелних многобројних долина, што рашчлањавају Шару и избијају у котлину.
То су географски заштићене и скривене области. Око Бистрице има мало палучака (омањих тераса) и уских равни. Обрађени су и подови по висини, докле се због климе може обрађивати.
Обрађени су и подови по висини, докле се због климе може обрађивати. У Сиринићу су равни пространије, нарочито на двема шљунковитим терасама и на планинама испод Готовуше.
Нашло се писаца и новинара који су говорили да су „ови колосални успеси“ равни онима за које су иначе били потребни векови. Бугаре су обично називали балканским Прусима или Јапанцима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У суседној учионици неко је понављао маршруту Александра Македонског, док се на катедри, у самој равни мојих очију. окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спустивши се у долине, воћњаке и плодне равни Горње Аустрије, пук је ишао врло радо, боље храњен, а нарочито, због журбе, мање вежбан.
ни онда, кад га вода преврну, заједно са колибом, у дубоки рукавац, што је, запуштен, разливао бујицу преко целе равни, испод утврђења. Те ноћи сва се војска давила, газила и једва је спасла своје топове.
Без ње се виде и један врло далеки ред дрвета, на брду, што је постајао видан тек када би сјај залио све равни, а што је већ скоро два месеца добро знала и запажала, очекујући сваки дан тај час, јер би онда престало смрадно
Из великих хладовина, спуштао се у осунчане равни, много неосетљивији за све те промене од брата, а псе који су уморни јурили за колима, истерујући из траве шеве,
Сакрити је требало све и ћутати, јер нико њима није могао помоћи. Возећи се по широкој равни, у провидном мраку, у ком остајаху све даље брда карловачка, трезнећи се најзад сасвим, од вечерњег хлада на водама и
га пренесе и сахрани на брегу, више села, иза куће Вукове, крај гроба Лазара Исаковича, који беше видан, издалека, са равни.
На дну видика пушиле су се љубичасте равни и узнемирени тршчаци, под отвореним, жутим, осветљеним небом. Река је протицала, тамна, испод забрежја, над којим је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Са излизаних плоча, о које годинама тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела, на коме кола развијају највећу брзину — и онај други, скривен
Матавуљ, Симо - УСКОК
Далмацију од Лике дијели планина Велебит. Па онда је Хрватска, па онда је равни Сријем, ђе је наш господар ходио да га завладиче. Ту је близу Сава и Дунај, иза којих је Шумадија!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност је прибежиште, једно од средишта тог отпора: постојање се поједностављује до елементарне равни, чиме се његова озбиљна, то јест трагична страна прећутно одбацује.
Његова дечја песма прва је именовала свет на једној равни на којој се дотле код нас није певало нити говорило. Тако је, унеколико, одређен и свет наше дечје поезије, обележене
да се роди разграђивањем неке синтагме, пословице, израза, пошто се тим разбијањем враћамо елементарној семантичкој равни, предискуственој невиности речи: али од самог таквог подстицаја читава поема се теже рађа.
Међутим, и поред склоности ка мишљењу у чисто логичкој равни, једино је форма дечје песме одговарала песниковој намери; или му се, вођеном ранијим искуством с дечјом песмом, то
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Те ти онда започе мислити Како ли ће понајбоље бити: Кола немам, немам ни парипа, А пешице рђаво се ђипа, По равни ће бити доста лако, И по брди ајде којекако, Али како да се латим неба?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не. Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа. То јој је било неугодно. Али је још више уздрхтала кад је видела мужа.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
луди опрезно се друже, А океан им стоји изнад главе; Гледа их како бициклима круже По уточишту, гледа их ко мраве; у равни океана траса птице, Вршак тополе, крило ветрењаче, И значења се тако преиначе У делти ове угнуте равнице.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пламте равни порфирним покровцем. Девојачки замирише роба. Среда петку намигује новцем. Краков, Пожун: трговина добра...
Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе! РУЖА БУДИМА Плане ми свећом с хума дивизма: по кућној коцки планине, равни, напуклост ствари, видик астрални.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пред очи ти родно село дође, брат и сестра, забринута мајка, а однекле, из подводне равни, огласи се врбова свирајка. Вјерни Шаров, лагано, у тами, склупча ти се удно ногу самих.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ Отаџбино, мајко моја, И дедова мојих славни', Докле стижу крила твоја И питоме твоје равни? Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје.
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић
После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа. Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној гори.
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда...
току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока
Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'.
В ПРВИ СНЕГ У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају равни. А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У снопу осветљења насред плодне равни зализан и леп попут глумца женама још машту дражим тела остављам на миру јер плодност више нема перспективу због
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила, што су ме над Фрушку бацала, са равни житних? Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода.
Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких самртнички дах. Грлим још једном на Твој камен стрми, и Тебе, и Саву, и Твој Дунав тром.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла.
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини, К’о с плаве равни океана, Велики осмех сунца чини. Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и ђердана
НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ Као кроз земљу коју Усуд укле, Милимо влаком у сумраку кобном, Кроз пусте равни у недоглед пукле. Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!“ кличе шева кад узлети изнад војвођанске равни; „Отићи ћу чак, чак, / И доћи ћу сад, сад, сад).
— Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан. — У невољи сви су пути равни. — Невоља свачему човека научи. — Невоља је највећи учитељ. — Лањској киши кабаница не треба.
“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа, А
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи се лице зажари. Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока
Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'.
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров. У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
руковођа сл'јепи; злоћа, завист, адско насљедије, ово чојка ниже скота ставља, - ум га, опет, с бесмртнима равни!
На средини непрегледне равни крута се је гора узвисила, основ јој је од чиста рубина, а сва гора маса брилијантна; величину горе тронодржне и
зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином св'јетлом проникнула у простору оном ужасноме, кога
Колебљу се густи легиони ка по равни сазрела житија која косу к погибији брусе кад их луди узмуте вихори. „О зависти преотровне жертво, виновници
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Јер ако Земљин екватор затвара са равни Земљине путање угао једнак косини еклиптике, онда из те претпоставке произлази цео механизам смене годишњих доба.
једнака, сучељавала су се под правим углом тако да је цела зграда била савршено симетрична према оној вертикалној равни која је половила тај прави угао.
механике, открио нову једну област механике, науку о кретању, којом је решио проблем слободног пада, пада на стрмој равни и проблем косог хитца. Но и то беху само појединачни проблеми науке о кретању.
“ „Но осунчавање планета мења се без престанка. Та небеска тела обрћу се око својих оса, нагнутим према равни планетне путање, из чега следује смена дана и ноћи и узастопност годишњих доба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Галаксија ће постати једна шупља ријеч, и пред лицем постојања и непостојања бит ће равни галаксија и црвић. Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима смрти, бит ће све што постоји; оно
нанизани, попут Минхаузенових гусака, на нит времена, или се пред очима тамошњих становника живот стере у једној равни, плошан и разнобојан као ћилим? Замисли љепоте: живот ћилим!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако је Попиној поезији комуникација дигнута са личне и приватне равни на раван оних искустава која културни модел садржи.
И стога, гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца,
Занимљиво стога што ми заиста у својој култури не осећамо чисто језичко моделовање на аутологијској равни пошто се оно подудара с границама наше културе, она га подразумева, него тек код тропа на металогијској равни.
равни пошто се оно подудара с границама наше културе, она га подразумева, него тек код тропа на металогијској равни. Књижевност се, по свему судећи, појављује на прелазу са аутологијске на металогијску раван. То је њена доња граница.
Кад се боље промисли, види се да је то заправо био преко потребан процес културне хомогенизације на језичкој равни. Хомогенизација, опет, подразумева већи степен организације и појачани хијерархијски поредак.
Јер у књижевности до стварних промена долази на другој равни, где се заједно с еволуцијом песничких облика помера чисто временска тачка с које песниково око гледа.
Када је линијски и у простору равни решена, композиција настаје на мучном уравнотежавању елемената постављених: за изразом тешке масе долази изражавање
Песник је очигледно хтео да их напокон споји. А јасно је, уосталом, да је обрнути пут који на индивидуалној равни води до рођења, па и у пренатално стање, паралелан с путем који на колективној равни води до праскозорја наше
обрнути пут који на индивидуалној равни води до рођења, па и у пренатално стање, паралелан с путем који на колективној равни води до праскозорја наше историје, па и у митолошке слике поникле на исконском искуству.
Тако смо дошли, можда, до прве опште особине недовршене поеме о вуку: она има две равни, непосредно дату и скривену, које се у посебном значењу могу назвати манифестном и латентном. Циљ анализе је ова друга.
Циљ анализе је ова друга. О постојању двеју равни или, тачније, о колебању између њих говори нам и необична појава да се у истој песми нешто тврди, па онда пориче.
И заиста, овде нам се у чисто песничкој равни пружа прилика да готово голим оком посматрамо оно што Станислав Винавер двадесетих година није престајао да тврди: да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
преломљено, непосредно или посредно, готово све што се у приповедању изблиза опажа, него је и свест њена дигнута до равни на којој се роман као целина приповеда, доведена је у велику близину невидљивог аутора.
Станковић ту и посеже за оним истим композиционим резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је
Колебање, опет, нећемо довољно разумети ако га посматрамо само на занатској или, ако хоћете, техничкој равни. Јер је код Станковића било врло јако и превагу је умело да однесе двоје: једно је кретање времена уназад,
сећање лика може служити као мотивациони чинилац у организацији композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с времена на време проткива описе који се дају у ауторово име.
Поглед уназад, који је на композиционој равни брисан, задржан је на нижој равни у тексту. А дошло је и до још једне занимљиве појаве: брзина протицања приповедног
Поглед уназад, који је на композиционој равни брисан, задржан је на нижој равни у тексту. А дошло је и до још једне занимљиве појаве: брзина протицања приповедног времена постала је, кад је целина
39 Код Станковића се ово питање појављује из једнога посебног угла и, додуше, више на практичној него на теоријској равни, али зато није ништа мање значајно.
место будући да код њих налазимо ваљда најјачу узајамну зависност међу чисто језичким (од фонолошке до синтаксичке равни) и композиционо-текстовним структурама.
Довођење Софке у везу са кућом није ни ново, ни неочекивано. Оно је већ раније, на сижејној равни, обављено: помоћу поступка лажне мотивације између њих је успостављен психолошки паралелизам.
Временско преокретање укинуло је ретроспективност. Самим тим је на композиционој равни укинуто и сећање Софкино, које је с почетка степенасто враћало читаоца од јунакињине старости уназад све до њеног
Кад се ближе погледа, види се да прелазак из јаве у сан, као и удвајање Рајићево, служи за успостављање двеју равни на којима се у роману дају описи.
Несумњиво, у књижевној слици света коју код младог Црњанског налазимо постоје - као њен битан део - две помињане равни: непосредно видљив свет и „досад непосматране везе”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са долом ходи, Дунав дели пак мост, бродове своди.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи. Учи, 'оџа и ја сам учио!
Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мртваце тамо остависмо живе. И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле. И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој равни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882. НА ДРИНИ Кроз тучна поља и питоме равни, Срдитим током, у недоглед тавни, Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!
срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада. И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор, тих и
Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'.
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока
и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се
1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом. Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и
Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја. Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди, И слаби његов
И бојне трубе суров глас Не тресе српске равни, И с благим миром здрави нас Оружја успех славни. И јунско вече спушта мрак, Копрену немо свија Трепери звездâ бледи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вертикална раван кружног квадранта који је описивала рупица прозорчића при његовом померању лежала је тачно у равни меридијана ураниенборшке звездаре.
Чим се која од планета приближила тој равни, похитао је Тихо са својим помоћницима том великом инструменту. Један од помоћника примакао се покретном прозорчићу и
Са хелиоцентричког становишта, које је Кеплер заузео, то је значило да се раван путање Марсове мал’ те не поклапа са равни Земљине путање.
цела једна серија појава: евекција, варијација, либрација, годишња неједнакост, померање чворова, промене нагиба равни путање.
Та гасовита лопта са тајанственом језгром обрће се око своје осе која стоји скоро усправно на равни Земљине путање. Сунчева површина, боље рећи онај слој испод хромосфере који нам изгледа као површина, зове се научно
Из истога разлога мења се и нагиб Земљине осе према равни њене путање која се љуља, а по овој путањи селе се и еквинокцијалне тачке, повлачећи за собом и промену годишњих доба.
Због нагиба, врло малог, његове осе према равни његове путање, ми кадгод надвирујемо мало преко његовог темена, а каткад подвирујемо у његове табане; сем тога, он се
У тој равни, пресецају се Месечев екватор и онај меридијан који је одабран за почетни. Пресек тих двеју линија је она тачка Месечев
О оријентацији Венерине осе у простору не знамо, исто тако, ништа поуздано. Стоји ли та оса усправно на равни путање планетине, онда на њој нема годишњих доба, један дан је једнак другом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Из доситејевског захтева, у равни дечје перцепције, песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
чупава коса изгледала нам је као прашума у којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја, а две реке, које су се изливале из носа, на Еуфрат и Тигар који су се, пред својим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А пред суђеним часом сви су равни: и знани, и незнани. Пред Драчом сретосмо неку италијанску војску. Ухрањени и одевени, гледали су охоло гладну риту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у другој половини XВИИ века Ковачи (равни) — место за које се у песмама везује Ковачина Рамо (више босанских села носи ово име) Ковин — варош у Банату, на
Котари Котари (равни или камени) — крај у северозападној Далмацији, близу Задра коштурница — костурница крајина — област, земља; граница;
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи. А свој ти талас дизат враћај у себе, нек' се унутра груха, а не у поље га пуштај.