Употреба речи рад у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на њега. те би и њему нестало — па куд ће онда?...

„Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо некуда у крај“.

Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим

— Чуо сам, снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим... Добар ће бити за краву!... Ал’ кад није Ђоша код куће... онда... — Има нешто мало...

— рече Сремац. — Ено се већ и ноћ спрема, — додаде, показујући у залазак сунчев, — а овде у чаршији баш не бих рад ноћити.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

(Нека ми|ко не прими за голу сујету што јелински гдигди мешам: ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику

А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре. Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и слуша и прима од ког му

Да га разделе на полак? Сваки, есапећи по празнини трдуха свом, види уда ће му полак мало бити; свак би рад све имати. Почну се дакле око њега чупати и дерати, док оба изнемогну и у несвест падну.

Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. Велика је различност с разумом или без разума што изгубити.

Ко је какав, рад би да су и други таки. Чивути турски и пољски срде се на немачке Чивуте и држе их за јеретике што ови свуд наоколо

Ово ја овде не спомињем само за шалу, нипошто! Но рад сам да се људма почињу да|вати разумнија поњатија о непостижимом божеству, да не приписују неразумно неописаному

Ланцем за врат? Дакле начаст ти твоја господска храна, ја се томе нисам научио.” Наравоученије Ко би рад у једном општеству што добро уживати, потреба му је и своје дужности приљежно и верно исполњавати.

Наравоученије „Праведан муж штеди душе скотова својих”, — говори пророк. Ко би рад да га скот служи, а неће да носи о њему могуће попеченије, бесловеснији је од скота.

Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и најмудрији разговори.

Што ћу на други свет, гди нити се једе ни пије? И тако одвећ сластима предат човек рад би као Метусал живити, само да се више наслади.

Разуман се храни да живи, а безуман би рад живиш само да се храни и гоји. „Богатство ашче течет, не прилагајте срца.

— „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја не кажем одма њима, да сам оставио на вису са Јаковом 700 људи, јер рад сам био да видим хоће ли и они да се дижу.

везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је послао да нас умириш.

— Император: „Ви сте упливали у једну воду из које ћете мучно испливати. Ја вас сажаљујем и рад сам да испливате, а све знам шта сте трпили; мени је од гранични̓ команди познато.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија.

Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад... Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.

никад отарасити. Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду. А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе? Поче и да се опија. Узеше говорити да је и памећу шенуо. — Е, јадник!

Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља. Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.

Људи се више нису жалили на његов рад. На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару. Милун му није оправио бубањ ни нов набавио.

И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита. Како се учитељ растао с попом — не питајте!

Мало после махну главом и рече: — Готово, право велиш; одиста, оде близу толико. — А куд је још поштарина и рад око тога.

Ако кога мало оштрије и покара — нико му не замера; стар је човек, а кара не што је пакостан, већ што је рад да сваког обавести.

— Хоћу, пријо, хоћу! О, да хоће бог дати само да се придигне. Толики рад стоји. Ми једини. Не знам шта ћу пре, или њега гледати или пословати... — говори Смиља, а све одмиче.

— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом,

— Нећу... предомислио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ. — Море, Страхиња — прихвати опет Пурко — ми тебе знамо, волимо те...

Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. — Јеси рад гостима, Срећко? — упита чича Мирко. — Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Одакле си? — Из Црне Баре. — Кога тражиш овде? — Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. — Што ће ти? — Рад сам им ступити у дружину. Иза грма појави се човек наоружан. — Ходи овамо... Приђи! — рече заповедајући. Станко приђе.

Кога тражиш? — Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме?

Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. Њихни су га погледи вређали. Он леже да би их избегао... У том мучном ћутању проведе два пуна сахата.

— зовну га харамбаша. Он приђе. — Ти рече да ти је име... — Станко. — Ја, ја... Станко! Па, велиш, рад си да будеш хајдук? — То ми је жеља! — рече Станко. — А знаш ли шта је хајдук?

— рече готово гласно Заврзан. — Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. — Па шта си рад? — упита харамбаша. — Дођох к теби, па шта ми наредиш! Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.

— рече кмет. — Нисам ја зато звао!... То је било онако уз реч. Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини. Рад сам запросити Севића девојку за Лазара... Седите, људи!... Баш сте на крај срца!... Ја нисам ништа ружно мислио.

Алекса је плакао од радости... Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. — А где је Дева? — упита Станко Ногића. — Бог би га знао! — рече Ногић.

Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога,

— рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!... Рад сам видети и ту радост за живота... А, гле, ти за њу и не питаш!... Па погледа Станка испод ока.

— Да се увратимо!... — Немој, бабо... Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш... Само данас немој!...

— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. — Морам, мајко!... Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.

некога главе пресалдумити — променити мишљење, прећи на другу страну препочетак — узорак, мустра (обично за ручни рад) пртен — кудељан, ланен путир — чаша с вином и хлебом за причешће пуце — дугме раван — начин коњског хода, кад коњ

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Та, ако су и Турци, нису зверови! Он се потрља по челу, хтевши разгнати ове мисли. — Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео.

Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.

— А брада му задрхта. — Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад. Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. — Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме!

— вели слика са улице. — Одмах си се расрдио! — Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад! Или ме волиш или не волиш! Једно или друго! Нећу тањир од два лица.

Она је међутим узела некакав ручни рад. Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед. Попеску не хте јести. Он поче опет Wебер-ово Ауффордерунг зум

— Лаку ноћ! — рекосмо ми. Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој. Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.

— Ама како се све то окрену, шта се то учини. Како? Врло просто! Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети. Али што се мора — мора!

Све ме је оставило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем. Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапћући: »О, боже, опрости мене грешну!

Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад

један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лêр ишла, па је на поп-Спирин имендан обрадовала тáту, и поднела му заједно са

Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором! — Пробајте само! — вели Јула, па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.

— Кад ме закопаду... После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори да је она засад тáтина и мáмина, а оно одономадне да је у

Па као што је рекао, тако је и порекао. Није могао да продужи бар још три дана, иако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.

онима вашима... да оставе моју кућу на миру. Знате, нисам рад ни да се свађам с вама, а ни да вармеђа има посла. Ето, то сам желио да вам кажем.

! То је само тако изнето, поп Спира је ’тео додуше, и бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, па није ’тео ни крајцаре да дâ нуз девојку.

Једнога дана тако седи и Јула и мáма и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе. Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.

Знаш, оба господина су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. Утом стиже и Ђýка с пуним тањиром, и метну га пред Нићу.

— Та шта говориш! — Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био, знаш, да нас ко прекида!

Али већ настају помало паузе. И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп Ћира први да би рад спавати, јер се сутра рâном зором крећу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Он је за вишим чим тежио него за бакалством. Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати. Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.

Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати... — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?

Сестре се смеју. — А како би било да је још страшније? — Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад. — А јесте л' ви коју залудили? — Кажу. — Па је л' жива? — Јесте. — Па шта сад ради?

— Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто.

Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? Дође вечера.

— Чули смо. Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба. — Ја нисам противна, ако отац није.

— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство. — Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.

Љуба мисли како ће та ствар испасти. Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу

Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема. Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође.

Дакле, ви још нисте никад имали абентајер? — Ни не желим га; ни име му није добро; но опет би’ рад знати шта је то.

Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу. Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати. — Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.

Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.

Африка

По њему је то једини начин ла човек дође до одлука, јер леност мисли спречава човечји рад више но леност покрета. Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби

људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села.

Међутим овде је његов живот сазрео, средио се, одбацио све што је авантура а прихватио све што је напор и рад. То није он који ми је ово о себи испричао, већ ми је рекао само да му је, кад се вратио из рова, изгледао смешан

ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка.

Маска од дивног, полираног временом, црног дрвета; она је јединствена као уметнички рад и жива у овој подневној мађији. пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив.

Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе чиме би ми олакшао пролаз кроз његове крајеве.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући. МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече ни речи.

Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ. Он тера зеца, а никог не пита!

Она је ноћас сама. Њена су врата прва, на спрату, лево, ако је о томе рад разумети. Она ће га чекати! Лежаће, док јој не дође, као мртва! Толико је хтела да му каже, у хитости.

Треба у Аустрији радити на ползу сербског народа – каже митрополит – а цео наш живот дат нам је само за рад на општу ползу сербског народа.

јад био је ударио и на појединце, нарочито жене тог света, које су имале тежи живот, више брига, мање разоноде, тежи рад, од мужева. Било је по Подољу много цике, вриске, шамара и батина, а било је и много покварених бракова.

Теодосије - ЖИТИЈА

одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву братију од првога до последњега дароваше добри оци.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Становништво се морало исељавати или ићи на рад у прекоморске земље, нарочито у Америку одакле се неки враћају после дужег низа година, а други стално остају.

Кроз цео живот је за човека овога типа главно „работа“. „Работа“ није само појам за физички рад, јер значи и трговање, продају или куповину, погодбу, уговор, пословну подвалу, једном речи све оно чиме се долази до

Одлази се у печалбу на рад, да се заради и стекне. Треба имати у виду и читлучки економски режим. Има много оних који немају своје земље.

Има много оних који немају своје земље. Код чифчија није развијено интересовање за савршенији земљораднички рад. Чак и у најплоднијим котлинама, као што су тетовска, серска, мегленска итд.

Сва тројица имају онај трезвени поглед на живот, који креће на рад и предузимљивост и који је карактеристичан за средње варошке слојеве у Србији.

Он има широке погледе на све новије напретке у погледу на рад, на измене метода у пословима и на економско унапређење свога родног краја.

Оба се радују што су њихови крајеви ослобођени и што је отворено поље за слободан рад и утакмицу. У селу Ботуну у Дебрцима, близу Струге и Охрида, има их који су на краће време били у српском делу Баната.

Санстефански мир је целу Македонију оставио бугарском утицају. У овоме је правцу настављен рад из Софије, и пропаганда је била још јача после сједињења Бугарске са Источном Румелијом (1885. г.).

Ипак се сви они који су прошли кроз школу често навикавају на интелектуалну дисциплину и на методски рад. Као сви људи централног типа, и Шопови су, изузевши донекле оне у Србији, задржали доста рајинских особина, ниског

Сви живе делом од онога што им доноси рад изван области. Печалбарство, које се изводи у великим размерама, старо је занимање: од пре 150 година становништво ове

Али су сви становници печалбари и иду на рад поглавито у Цариград, мање у Србију. Становништво је православне вере, али говори само арбанашки, осим ретких

Сви ови везови захтевају пипав и дуготрајан рад. Нарочито је богато извезена тнока, невестинска кошуља, која се после свадбе само још неко време о празницима и о

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) Ево вам 500 динара. АЉОША (буни се): Али, господин инжењер... ПАВЛЕ: Сматрајте то као хонорар за прековремени рад; морате то примити! (Трпа му у џеп.) Па идите, идите у „Руску лиру”, „Казбек” или...

СПАСОЈЕ: Па да, случајно, тако сам и мислио. Дакле, ја вам радо обећавам службу; само, разуме се, кад друштво почне рад. То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење!

Дакле, ја вам радо обећавам службу; само, разуме се, кад друштво почне рад. То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нечим што не спада у рад пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо,

Разносио је новине и млеко по кућама. То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља, храброст, пожртвовање и још понешто.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? — Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем. Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад

Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? — Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем. Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам

Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме.

Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча.

Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће. У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.

Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”. Сад је отац рад само да га ожени. Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.

Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб... Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. — Бићу задовољан што ми ви дате. — Је л’ доста две хиљаде? — Ја сам задовољан.

Нека га нека путује. Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети. Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.

Зар од паука син баш мора паук бити? Мани се тога! Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. — Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш?

Штета! XИВ Шамика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре. Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир.

Штета! XИВ Шамика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре. Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир.

Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду. Рад сам што да накупујем. Како добијем новце, одмах ћу се вратити. Поздравите све. Адресирајте овако: Венезіа Сан Пауло Нр.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

) Према једном нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.³² Среда се у народу замишља као светица (св.

Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.“⁵ Најчешће се, ипак, и то у разним крајевима, пупак развезује управо у седмој години.

¹⁸ Оно што је посебно важно за овај рад, коме је циљ реконструкција представе детета на основу разноврсних етнолошких и фолклористичких података, јесте то да

За овај рад од посебне је важности податак да се релативно велики број загонетки односи на дете (22) у Новаковићевој књизи.

Позајмица је такође добровољан рад, али, за разлику од мобе, она је нека врста тачно утврђеног натуралног зајма. Спрег је вид удруживања теглеће стоке у

батина речито нам говоре многобројне народне пословице и изреке: („Батина је из раја изашла“; „Батина свакога дотера у рад“; „Љескова је маст чудотворна“; „За дјецу је прут а за жену тојага“; „Деца од батина расту“; „Уз палицу и медвед игра“.

Коначно, дете одмалена стиче позитиван став према раду и учи се да цени рад, а без поштовања и љубави за рад, патријархална сеоска заједница не може опстати.

Коначно, дете одмалена стиче позитиван став према раду и учи се да цени рад, а без поштовања и љубави за рад, патријархална сеоска заједница не може опстати.

став према раду дете изграђује и тиме што му родитељи, често у виду нормативних пословица и изрека, сугеришу да се рад мора ценити.

Ево неких од тих пословица и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко

Тек негде од петешесте године, када у традицијској култури и почиње образовање за рад, дете се постепено укључује у групу вршњака и поступно прихвата правила игре која важе у групи.

У нашој традицијској сеоској заједници заједничка активност вршњака одвијала се кроз рад и кроз игру. Дечје игре. Традицијске игре део су народне културе и у њима је кристализовано вековно искуство многих

Матавуљ, Симо - УСКОК

Куда ћеш ти по ноћи без вечере? — запита владика зачућен. — Дома, господару. Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра? — Није, господару, но кћи Рака Мргудова, а ја ћу јој бити барјактар.

Отац напија кћери: „Хајде збогом, дјевојко! Дао ти бог срећу, како бих ја рад! Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају.

Послије јела Јанко је надгледао рад, шетао се и најпослије отишао у двориште кнежево и заспао под орахом. Кад се пробудио, пред вечерњу, а то Грубан

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дознавши да сам књижевник, васпитачице и учитељице моје деце у Поатјеу упорно су тражиле да им пошаљем неки свој рад. На француском, разуме се: на којем се другом језику уопште може писати и говорити?

Корисна песма је кратковека, захват и домет су јој нижи. Али песништво је, пре свега, рад у језику и на језику; могуће је и рекламу за сапун срочити инвентивно, духовито, откривалачки.

Па нека неко каже да је рад на идеолошком образовању код нас попустио! Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАЂ (смеши се): Шта ћете, кад вам је то праотечески грех. Но ја сам се позадуго овде задржао. Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви? ШЕРБУЛИЋ: Сад ћемо, док само свршимо неке рачуне.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Тек половином XИX века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом

јаким утицајем талијанског хуманизма и обнове, пригрлили су талијанску културу и талијанску књижевност, и сав њихов рад је верно, каткада ропско подражавање талијанских узора.

Из почетка српске школе биле су само по већим местима, и оне су биле сасвим по типу грчких школа на Балкану, где се рад ограничавао на просту писменост и цела школа имала обредни и верски карактер.

У половини XВИИИ века просветни рад код Срба се организује, установљава се један народни фонд за издржавање школа, и већа места српска добијају своје

Одмах пошто је добио право, Курцбек је отпочео рад 1771. У његовој штампарији су штампани доста многобројни школски уџбеници као и известан број црквених књига.

Затим, Курцбеков штампарски рад је био несолидан: хартија је била слаба, слова рђава, слог погрешан, рад спор, цена књига велика.

Затим, Курцбеков штампарски рад је био несолидан: хартија је била слаба, слова рђава, слог погрешан, рад спор, цена књига велика.

Новаковић, пун добре воље и намера, отпочне рад у прилично великим размерама. Прелажење Курцбекове штампарије у српске руке поздрављено је као један национални успех

Био је можда најобразованији српски калуђер свога времена, знао је руски и пољски, и преводио је са тих језика. Његов рад пада у доба од 1716.

Синод пошље међу Србе свога преводиоца Максима Суворова, који се био учио у Москви и Прагу, да организује школски рад код Срба.

Са тим приличним бројем релативно спремних наставника митрополит Вићентије Јовановић отпочео је нов просветни рад. Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са осталима оснује у Карловцима

Школа, са Козачинским као »префектом« на челу, отпочела је рад одмах, још 1733, са 14 ученика, међу којима је било и одраслих људи.

Милићевић, Вук - Беспуће

којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно

се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, не видећи

Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.

да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла. Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више

Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. Дакле, прво ћемо почети са домаћином.

Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што

јест, куће; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с том кућом.

пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!

Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. А сам остаде још мало у школи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не жалио нико да погине.

Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.

остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио сам ја на њено недро И гледаше јој око

затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб пили смо ми врели: И опет мало рука нам је рад'ла, А уста су нам пољубом наград'ла. 20.

22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад, Од љубави су благодатни гране На мене доле слале густи лад; И јоште су ми руже одабране По знојном путу

О ноћи тавна, ти некима веро. Некима веро, а неким неверо, Не кажем да те рад не има нико, Ма ја те немам, самрти права слико.

“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће.

Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио. Једно чедо њег' избави, Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види, она чује, Несретнику погледује, Рад њега

Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види, она чује, Несретнику погледује, Рад њега се само преза, Што л' је за њег' тако свеза?

узимајући све скупа моли4 за опроштај: Опросте, ако дикоји ред Ја вами сам нанесо вред, То никад ја не чиња рад, Мада и чиња кадикад. Што каткад реч вам забрањава Неправедно ми се пречињава.

“ Тако пита Рајко, сабља стара, А Милета њему одговора: „Право ћу ти све ја казивати Што си, оче, рад од мене знати.

Док сам рањен јадан боловао, На ограшју Раде је остао. Још кад оно из Цветини двора Дому своме рад' послова мора, Бој престаде, а Раде се врати И у дворе де болова сврати.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Шта ће ми? — поникну Сава. — Па и ја сам, да речемо, жив створ, пожелим се разговора, па би рад имати некога свог, болећега ...

— За једну своју шугаву гранату он би рад био, вјере ми, да му ја читаву појату начиним. Окреће се затим Рожљики, гледа га право у очи и каже му пријекорно и

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А и лишће је укусно урађено. За свилу знаш да је из Млетака? Много леп рад. А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету. у бради му се цвет замрсио.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ја је гледам, чудим се и питам: — Нано?! — А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај.

— И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.

А ти? Беше сваког дана код нас. Твоја те мајка увек остављаше идући на рад да седиш код нас, не трчиш и вијеш се по улицама и чаршији!

Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и прашење дувана по њивама.

А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад. То паде у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.

— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја

И зато је заклањаше од слугу, не даваше јој тежак рад, те се она доцније разви и пролепша. Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се

Почни! И почну. Запевају песму која се тада најрадије певала. Гласови им чисти и дрхте од радости. Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну

Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа, вреба згоде да се с њом

Седео је код куће, надгледао рад и ишао понекад са женом и матером по родбини и саборима... И сви се томе зарадоваше.

Немој. Ајде учини — то и то! — Одмах би узимао рад и радио као бесан. Мој стриц беше прек човек. Његова реч била је у кући закон.

стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је заиста то њен, па брзо остави рад, баци секиру и упути се к њој у кућу. — Не, Станојо! — викнусмо му ми из нашег склоништа. — ’Ајд ви!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи, човека, створења цвет.

после рада тог оправљао се бог. На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и

свог; а и оне су чеда сунчева, па и ми смо се сакупили сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму звезданом; а она ће помолити се, знам, оном што сунцу круг показује, што звездицама свет опасује, да

то је једна тек, ал' он је слеп, и тамница му цели бели свет, и тамница му љубавни му јад; ал' тамнице би све те поднô рад, да није једне што му пије крв: да није народ Фулишћаном стрв; ту тамницу, тај оков да је стрест, кривице своје

—” У Самсоновим грудма нема дâ. „Рад издаје? Рад какве?” прошапта. „Рад какве? Гле, још пита! Ха-ха-ха!” И оде чувар јасно кикоћућ, затворише се врата,

—” У Самсоновим грудма нема дâ. „Рад издаје? Рад какве?” прошапта. „Рад какве? Гле, још пита! Ха-ха-ха!” И оде чувар јасно кикоћућ, затворише се врата, шкрину кључ, из

—” У Самсоновим грудма нема дâ. „Рад издаје? Рад какве?” прошапта. „Рад какве? Гле, још пита! Ха-ха-ха!” И оде чувар јасно кикоћућ, затворише се врата, шкрину кључ, из тамнице се грдан зачу

Тако ми до не простире путе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. у нас је све к'о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал' нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

најснажније словенско племе по његовим погледима на свет и на историју његова живота« (Љуба Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 101).

У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали.

у позиву за претплату на проширену збирку приповедака (издану 1853): „Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда би јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.

А следећа генерација, Вукова, која је наставила и проширила рад свога учитеља кроз часописе и посебне збирке, није никако могла наћи начина како да измени ниски пиједестал на којем

сл. Као што је за уметнички прозни рад сасвим неважна категорија Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану

А она му прихвати бога: — Бог ти помогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити. Онда му баба рече: — Добро, синко.

Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се.

учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет вратиш на онај свет. После некога времена дође ђаво и запита дете: — Шта си научио?

“ Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети, него ли је чинити; добрим се

зато, ако ми не можеш дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе ниједне повести, јер нијесам рад да ми другови реку да сам саможивац.

Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити.

Тада Мујо једва кроз плач проговори: — На подне сам рад да је снесем у џамију, а на Бакије ћу је укопати јер је тако васијет учињена.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше. СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре. МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити.

МАКСИМ: Хеј, хеј, само кад не троши. НИКОЛА: Не троши, то је истина, осим што плаћа за рад; јер она да доспе да зашије, да прекрпи — боже сачувај. Почне како-тако, али друга мора да доврши.

— Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити.

МАКСИМ: Но, то је лепо. СВЕТОЗАР: Заиста, одбор у свему мудро поступа. МАКСИМ (за себе): Рад сто дуката нека и то буде. (Јасно.) Дакле напишите. (Светозар узме хартију и почне писати.

Или оћеш да ја и твоју дужност извршујем? ИСАЈЛО: Боже сачувај, г. докторе! Само би рад знати шта ћу купити, јер се бојим да не погрешим. ДОКТОР: Купићеш — трифеља.

ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам бити вечито обвезан. ПОЗОРИЈЕ 8. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Опростите господо, ја сам стран, рад би у какву гостилницу. ДОКТОР: Откуда сте ви?

Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи. Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с неба скинута

казао да су новци као жена, док је код тебе, ту се псујеш с њоме, ту се тераш по конзисторији, а кад отиде, ти би опет рад да је код тебе. Шта ћу сада? С тужбом није ништа, јер му не могу доказати. Новац и пољубац никакве белеге не остављају.

Жена се споља кити, да ругобе узнутра покрије. Ко не уме паметно говорити, говори млого. Ко је рад дугове правити, он части и накићене служитеље држи. Ко је рад банкротирати, он најјевтиније еспап продаје.

Ко не уме паметно говорити, говори млого. Ко је рад дугове правити, он части и накићене служитеље држи. Ко је рад банкротирати, он најјевтиније еспап продаје. Ко не уме добро радити, он зна добро кудити.

Ко је рад банкротирати, он најјевтиније еспап продаје. Ко не уме добро радити, он зна добро кудити. Ко је рад знатне дугове правити, он маловажне точно подмирује.

Хм! рад би оног видити који би више посла од мене имао! (Преврће.)... о бичу, о свракама, да! све суптилне ствари. Хе! хе! хе!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

В 1989) ИВ ХЕКСАМЕТРИ МЕЛАНХОЛИЈА Година која оклева, кваран мартовски снег, Неумерено обиле горива за рад вртова, Хртови зиме што још се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

знате шта мислим о тој врсти мачака, можете повирити у моје фундаментално дело, које носи оригиналан наслов „Матурски рад“.

Матурски рад — Ана је Ана је Ана! Драга матурска комисијо, па да ли сте ви уопште нормални? Тражите од мене до после свега што сам

Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

), и како уопште можете да знате да нисам изнајмила дублера да ми састави овај рад? Родитељи највећег дела оних ваших омиљених афектација из разреда имају толику ловуџу да мирно могу изнајмити чак и

дим по дим и тако осам сати дневно, а свака попушена цигарета изван тог времена плаћа вам се као прековремени рад.

Казала сам својима да сам за матурски рад изабрала свежу тему под насловом: „Птице и бубе славонске равнице“, и да неизоставно морам једне суобте и недеље да

Нареди да се у шталу необичног српског бика доведе она кривонога кравица из Гацка, а да бик настави девизни рад са странкињама.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А ко је млео, нека дослуша, када почине, свирку брашнену, макар пазвуке млива, радосне као рад чунка, потком што пева кад покрет руке сведе у ткање зујање клупка, пчелу са руже.

С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА І Септéмбар гризе августу свршетак. Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Зане, и шунегли! О њима није била реч. Алекса: Ви шалу проводите. МАРКО: Боже сачувај; него би рад знати каквим то језиком говорите.

ЈЕЛИЦА: Идете ли ви послом у Беч? АЛЕКСА: Чујем да је један пронашо неки особити начин правити интове; рад сам да и видим, ако ми се допадне; иначе је моје претпријатије посетити старог једног пријатеља, код кога сам се више

12. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу. АЛЕКСА: Како то? МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити. АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт? МИТА: Јесам, онај дукат. АЛЕКСА: Пак шта ће више?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!

Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад. Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара.

Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. Челичне куле! Мајстора вештих рад. Армијо наша поклон ти шаље колектив, сложан, млад!

Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја почињем рад у седам. Ако пођете у пет, могао бих вас и ја превести; тако бих за посао задоцнио само око пола сата.

Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.

Ја сам можда и само случајно увек видео шта треба чинити а шта други не чине. Сигурно; био сам увек спреман на рад. — Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу. То је дивно видети.

Успећеш. — Како сте ви прво успели? — Ја сам увек веровао да је наш рад велика ствар за народ и онда сам само видео да у покрајини Сарагосе омладина није организована.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.

које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде.

Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом... Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Чим је сувишно, заузима много места, и није чудо, стичемо утисак да смо огромни, све рад удела несумњиве сувишности. Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Тетка ме је нарочито молила. (Чују се гласови из собе.) АДВОКАТ: То су извесно они? Ја нисам рад да ме сретну овде. ДАНИЦА: Зашто? АДВОКАТ: Та, досадили су ми. Немам мира од њих ни у канцеларији ни код куће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Од сада за вас важе правила и прописи о војној дисциплини. Ко одрекне послушност, ко избегава службу, ко омета рад, судиће му се по кратком поступку. Биће изведен пред ратни суд и стрељан... Јесте ли разумели?...

Око пет часова наиђе наш командир и нареди да се батерија спреми за покрет. Иако су са сумњом пратили цео данашњи рад, војници послушно запрегоше батерију и лагано приђосмо мосту... Инжењерци су припремали последњи распон.

Али хаубица је ћутала. Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан. Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова, двадесет четвртог октобра.

После обављеног рапорта и свих поздрава, командант се обраћа командиру: — Продужите рад! — Онда се наслони на штап и посматра сваког редом.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш: Камо рад? Дај да се ради!... Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.

Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака. Неће моћи сви стати. — Стаће...

Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.

Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите. — Хвала вам унапред. Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. — То је рђаво, врло незгодно!..

Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.

Зар ја не бих могла тако ?...« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу.

Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ? Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ...

»И нико је не присиљава да седи са њим. Што, зар не може она устати и рећи : извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца. Како сам ја ! А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро. И шта су имали толико да говоре?

Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.

Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама. У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање.

А оно гле!... Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад. Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.

мило му посматрати овај занимљиви рад. Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она с највећим чуђењем стаде посматрати госта

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи! разбери ме!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То је обична, тешка барка, бедна наизглед, опремљена за тежак рад. Под крмом је зазидан обичан мотор, што се ложи петролејем.

Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен.

За читалачку публику. Државотворно. Ракић, кога сам, за његов рад, на Косову, јако поштовао, био је дотерао дотле, да је за поезију сматрао и то кад каже: да ће и он дати живот за

Не влада. Немојте мислити да се затрчавам. Она је решила сиријско питање, и води сад велику туркофилску кампању. Њен рад против Немачке је сјајан. Невероватно тачно овде у чему је немачко питање.

страном језику може водити кореспонденција, конверзација, писати драма, научни чланак, пропаганда (видети заједнички рад Ујевића и тртоње Филеаса Лебека, за време рата), али да се поезија може писати – и да је треба писати – само на језику

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу!

донесе одлуку да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошле Министарству на дали рад.

То своје мишљење Савет учтиво спроведе г. министру на дали рад. И акт се потом из Министарства (уз њега реферат у прилогу под ./.

И ту влада узме на себе сву дужност. Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.

Прво један секретар прозове све редом а затим се почиње озбиљан рад. — Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! — нареди председник. Устаде њих неколико.

своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.

— Не. — Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине? — Изгласаћемо! — Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш. То значи осудити свој рад! — Који наш рад? — Рад ваш са прошлом владом?

— Изгласаћемо! — Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш. То значи осудити свој рад! — Који наш рад? — Рад ваш са прошлом владом? — Осудићемо прошлу владу!

— Изгласаћемо! — Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш. То значи осудити свој рад! — Који наш рад? — Рад ваш са прошлом владом? — Осудићемо прошлу владу!

— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш. То значи осудити свој рад! — Који наш рад? — Рад ваш са прошлом владом? — Осудићемо прошлу владу!

— одјекну са свију страна. Послови су у скупштини текли журно. Прво, новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а затим влада изнесе пред Народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.

Сваки је већ себе замишљао у каквом чаробном, рајском пределу где се мучан и трудан рад плаћа обилном жетвом. — Тако је, тако је!... — зашушташе изнемогли гласови са свију страна. — Је ли б..л..и..з..у?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела. Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.

Опет се продужује рад. Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова...

ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма... Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... У свакој њиви чује се жагор и песма.

И опет јутро, и опет његове чари!... Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве. Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.

— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо.

— Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад! — Да Бог да, ти жив и здрав! — Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.

Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.... Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.

севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.

Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји. Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну. Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди

Један, који је био добро спремљен за испит, а рад је да што пре скине »беду с врата«, наже се сасвим над клупу (као да хоће да се сакрије), и то му поможе.

Капетан се још који пут љутне, повикне, па се полагано навикне на нашу тишину и наш рад, те му после и не пада на ум да што мења. Тако смо после и с њим много лепо живели.

Народ, већ као што је ред, прави погодне за тај случај изразе лица: неко је рад да прикаже своје искрено учешће у капетановој љутњи, неко изражава сету или болећивост, други се мрште и љуте, — како

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

нови докази... невиност... пензија, разумеш ли? ЈЕВРЕМ: Разумем. СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја бих рад и да се упослим. ЈЕВРЕМ: Опет у службу? СРЕТА: Каква служба, бога ти, докле ћемо сви да висимо на државним јаслима!

ИВКОВИЋ: Овог часа. ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор, оставите га на столу. ИВКОВИЋ: Ја не бих био рад да будем ваш саучесник у тој ствари. ДАНИЦА: Али не брините кад вам кажем – нећу ја ствар злоупотребити.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Што си заћутао? Ми рачунамо на тебе. Братско поздравље«. А још милије би му било кад му изађе какав његов рад. Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.

Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану. Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао. Тада није ништа из новина читао, само оно његово.

Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала.

Мене и то њему?! — Ама не зовем те њему, него мени! — Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо! — Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем! Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!

У целом селу ни пиличника! Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као

уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје

Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. И гости се почеше разилазити.

— брани се ћир Ђорђе. Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«. Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали.

Некако му је то све изгледало глуво, мртво. А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

пространствима у дослуху, Скупивши око себе хаље и прње, Са шубаром и у овчјем кожуху, Чувар размишља: бољи је рад од нерада, Чак и кад ти је седење једини посао!

Ишчезоше сви занати, Ручни рад се не исплати, Ни кожара ни сарача Нема више због харача Што га купи зла држава Да дембеле издржава!

Црнотравци, срећан вам рад! Забављени око димњака, крова и стреје, Да ли бар наслућујете будући град, Знате ли његов главни трг где је?

Гесло Боље гроб него роб! (О којем, уз одговарајућу апаратуру, Написах писмени рад за Матуру!) Извргнуто је подсмеху и гадном руглу!

Али зато, као од шале, Подсече левици нокте до коже, Воли ред и рад (као шеф сале) Ал себи да подреже нокте — не може!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

на први поглед сасвим безначајно откриће које је једног дана учинио у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

године пуштен у рад. Лов сад у почетку није онако изобилан као што је био на старом Струшком даљану, али се може рачунати да ће бити

000 метара кабла. Горњи крај кабла везан је за брод чије се машине пусте у рад, али са умањеном снагом која се одређује према искуству.

Али то није тако просто кад се ради у дубинама. Мрежа мора бити и већа и отпорнија, а захтева и много тежи рад са њоме.

За то данас, има савршенијих мрежа те врсте, у којима су ти недостаци избегнути, али су оне знатно сложеније и теже за рад. Хватање сићушних морских организама експедиције често и радо врше још на један прост начин.

Преустројен за научна истраживања према искуству дотадашњих експедиција, брод је давао наде да ће рад експедиције бити успешан. И наде су се показале као потпуни оправдане.

И овога пута није било у пројекту задржавање на тим острвима; хитало се да се што пре стигне на место где ће отпочети рад експедиције. Ишли смо право на Саргаско Море, у близину кога смо стигли петога дана, доста рано изјутра.

Капетан је одмах командовао да се погонске машине зауставе, затим да се крену лагано уназад, а да се пусти у рад парни строј за намотавање кабла који вуче мрежу.

само јак метални кабл који везује куглу са бродом и кроз који пролазе спроводне жице за електричну струју што регулише рад фотографског апарата у кугли.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите? Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке? Аллах, море, мудра разговора!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад. И то се ради од увек, с колена на колено. Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће своје.

време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће своје.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А шта си то снио мајчићу? Лијепа главо, ела нам то причај!“ њему ће Крцун. „Рад би ти, Крцета, да је зборим а да ти једеш, јер нијеси злопитан иако си лакосан. Причекај док се накљукам и ја!

„Не бој се, јадна, није ништа зло!“ рече видећи како се цура зарумење. „Стрико“, рече цура, „онај би човјек рад, каже, да га лежемо на под.“ „Еламо, ваистину“, рече медик и устаде. И остали уђоше за њим.

„Икона, ја шта!“ рече сердар немарно, па је даде Стани. Дјевојка се загледа у Елвирину слику. „Ја бих рад видјети рањеника!“ рече Спасоје, сестрић сердарев. „И ја!“ понови сваки. „Па елате!

„Уосталом“, настави зијехајући, „то је истина што си рекао, а рад бих знати у коме смислу да узмем то твоје: биће што мора бити. Шта ће бити? Да остајеш, или да полазиш?

обично одвојене од момчади, али не толико да им се погледи не могу сусретати, и оне чувајући стоку, уз женски рад, забављају се шалом и пјесмом, а кад ногама дојади мировање, онда поскачу, и заметну коло.

Сјутрадан, Јанко одведе сердара на страну, па му рече: „Стрико, ја бих рад поћи у манастир!“ „А зашто, Јанко?“ запита сердар и гледаше га у чуду.

„Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици... Оно, рад бих му казати да сам остао за вазда овде... па и без тога, жеља ме поразговарати се с њим.

„Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици... Оно, рад бих му казати да сам остао за вазда овде... па и без тога, жеља ме поразговарати се с њим.

“ „Па ајде га зови!“ „Нек оде ко млађи, душо; млађи, брже ће. Ето га у Грујичиној кући. А баки сад удијелите што, рад сретна шићара!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

опио се). Уточио би ти крви испод грла. Што му очи виде, руке му не оставе. Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати. Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати.

— Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија.

— Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи: да је рад ићи својој кући.

Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад

Пре но што су отпочели рад, договоре се да онај који први заврши свој манастир другом да знак да престане са зидањем помоћу једног ужета,

свој манастир И да преко ужета даје другом знак да са зидањем престане, — и тако обојица истовремено обуставе даљи рад. Зато су, по народном веровању, ова два манастира на Охридском језеру остала недовршена.

Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад

— Сад да си ми поздраво здрав, каконо бих и сам себе рад! Писмо најпре у добри час, помого бог и добри час! Писмо другу и у бољи час, помого бог и у најбољи час.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

му да му скује буздован на кијачу, али му рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај прије што га је ковао.

” А она му прихвати Бога: „Бог ти помогао, синко; а које добро?” Он јој рече: „Рад бих у тебе служити.” Онда му баба рече: „Добро синко.

учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет вратиш на онај свет.” После некога времена дође ђаво и запита дете: „Шта си научио?

” На то он одговори: „Ништа за то; ја сам то рад, нисам никад чуо; а и моја жена још више је рада.” И тако уђу унутра у једну собу, а у другој весеље.

ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1853 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.

биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се наштампају.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Одлична говорница! ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад! А и прилично велика посета! МИЛЕ: Људи дошли и колективно, с предузећем!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Шта сам у њему чинио? И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода

И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.

да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати. Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности

моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се.

год чуо спомињати Варадин, Будим, Пешту, срце би моје летило к тим местам, желио би[х] познати људе који у њима живу и рад би[х] био знати каква су у њима деца и девојке.

Мој магистер, као насмејавајући се, пита ме гди сам јуче био, придодавши да је он нешто начуо, но да би рад, за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему имаде нешто усиљена и

Но, што ћемо ми томе? Ово је закон трговачкога заната. Ко купује, рад би јефтино купи-ти; а ко продаје, ради скупо продати.

Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је најполезније и најпоребније, [х]оћеш да други за те ради.

архијереја реч: „Чада моја, немојте помислити да ја из какве мрзости к монахом ово говорим; ја на зле обичаје мрзим и рад би[х] да се не само из народа, колико је могуће, него и из саме цркве и алтара истребљавају.

Ко би хотео знати шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће

Но, колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити. Рад сам срцем и душом, после бога који ме је создао, мојему милому народу угодити, обаче не лажући и истину светлу као

пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи чупају и газе.” Зил[отиј]: „Право велиш!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима. Ковач и млинар прионуше ва рад, те прековођани почеше долазити. Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Чупам се из тла као с кореном: Ко и свуд — и ту све већ престаје (У свету за рад сваки створеном). За мном се губи и већ нестаје Твој гроб овијен ватром далија Ко у заласку сабласт-галија.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Зато се догодило да још једно опажање ових рад ника остане незапажено: они цy имали утисак да се линијом шанца, и кад га више није било, протеже нека танана

Његове најбоље године. Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори.

) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара који је

Доситеј је испратио свог пријатеља, опростио се с њим над гробом, али у његовом, одједном празном дому, више није био рад да остане. Зато је, без размишљања, прихватио позив руског изасланика Родофиникина да се пресели к њему.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј.

Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! .............................. .............................. .............................. ............

“ „Све сам драге разгонио, А рад твоје ране љуте Ох, ђаурко Анђелијо, 3аборавит' не могу те!“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце

дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке! Не штеди, бабо, рад добра мога, Смилуј се, бабо, тако ти Бога!

вечни град спокојно, тихо је дрем'о; А квирит стоји млад, И с чудне статуе те, сањиве не своди очи, И гледа бајни рад...

Да ту изречем празну анатему, А живот, ево, обиљем ме зове! -------------------- Не као други, да забаве тражим Рад једног дана заборава само, Да успомену страдања ублажим Одох на неку светковину тамо.

конце што нас вежу За простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће своје.

простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће своје. И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

у цвијетно лоно природино, хранећи се питателним соком из ње сисе голе и прелесне, матер штедру запитивâ смјело рад чеса је творац сатворио: ради л' ђеце своје многобројне? али ђецу за ње удовољства? ал' обоје једно рад другога?

али ђецу за ње удовољства? ал' обоје једно рад другога? Но времена питателница ми, окићена цвијетним временом, окруњена сунчаним зракама, али власе цвијетне

Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже! Тужнога смо мученија жертва рад погубног тога преступлења.

Шта те к људској вуче колијевци, ђе кукање и плач окруњено, ђе вјенчана глупост са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести смртне свеколике теке лицем из глибине вире?

у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија, но створена само рад небесах.

по правилу, како све остало, окружени китним садовима; на њима су дигнути престоли од топаза и зрачна рубина - рад ангелах првопрестолнијех; над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново,

док постигнем моје намјерење и правило друго бићу дадем; не познајем име свемогуће, с којијем ми толико грозите. Рад чеса је ваш владалац горди мене од сна будио вјечнога и дружину моју благородну кад нам круне самодржавија ставит

архангели првопрестолници и премноге хиљаде сјајнијех херувимах и пак серафимах благодаре творцу могућему рад повратка блажене тишине, за свијетлу његову побједу над владалцем злости и несреће.

Свемогући у општему скупу наказање Адамово јавља: „Шар ћу један - каже - поставити недалеко од мрачнога ада рад временог тешког заточења Адамова и његова лика; шар ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине, стихије

Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с бунтовнијем својим легионом блаженога жилишта спомена, да ни једна

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Завукох се у њу што год сам дубље могао и почех да размишљам шта да почнем. Моја соба за рад која се налазила на горњем спрату куће страдала је као већина осталих, али њене разлупане прозоре замених прозорима из

ту је стајао и писаћи сто, а поред њега беше удобних кожних фотеља и свега осталог потребног или корисног за духовни рад. Никад дотле није ми та соба изгледала тако лепа као тада.

Али сам стајао пред новим питањем: у коме правцу да упутим свој даљи рад, јер не бих умео живети беспослен. Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог највећег дела нећу целога живота

Услова за научни рад великог замаха није било за време немачке окупације. Па и касније, када се непријатељ повукао из Београда, нису се

Немци богату библиотеку Математичког Семинара Универзитета која ме снабдевала свом потребном литературом за научни рад.

Ето, у таквим приликама, када нисам ни мислити могао на научни рад и објављивања његових плодова, предузех своје путовање кроз царсво наука, како сам га упознао својим знањима и књигама.

Моје занимање стварало ми је илузију да путујем, иако се нисам удаљавао из своје собе за рад. Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена.

Ту је и богата библиотека нашег Математичког семинара изгорела до последњег листића. Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и

Без библиотеке и без страних научних часописа, који у оно доба нису до нас стизали, озбиљан научни рад био је потпуно онемогућен. Зато се вратих своме започетом послу.

у пратњи двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад.

Али - на жалост! - то је горка судбина свих нас: научнички рад изискује дугогодишња искуства, дакле зреле, па каткад и позне године живота.

све извештаје о тоталним помрачењима Сунца и Месеца, средио их и испитао пре но што сам их употребио за свој научни рад.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним за рад и обичан живот. Знаш ли шта кажу ови јадни људи?

Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете? Рад сам да чујем ваше веома цењено мишљење и... и да вас умолим за једну цигарету.

Али њега то никад не љути. Он ради и кад га не терају на рад; он је такав, тражи, сам измишља посао и кад га нема. У јеку колеричне заразе, у Велесу, кад је сва дужност санитета

Упамтио сам јасно ову њену слику: погурена, радила је она један зидни вез, сложен један рад препун ружиних букета, гранчица, звездица и крстића, извезених и правилно поређаних на модром и сивом пољу у великом и

Сакривен за дрветом, посматрао је надзорник сметени рад новајлије који му је потчињен и кога ће колико сутра предложити за отпуст.

Али ја окрећем главу од ове борбе у чији сам исход више него уверен. Ја сам рад и хоћу да ти добијеш ово писмо о нашој јучерашњој борби и победи.

Онда се ова плава колона распореди па са ашовима и лопатама својски приону на рад око прокопавања већ трасираног пута од пристаништа ка селу.

— Ти заповеди да ратују. Ама опет не рече ништа о победи. Ко ће победити треба и то да наредиш, јер нисам рад да међу нама било какав неспоразум због тога наступи. — Срби!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.

Однекуд из угла — нисам могао тачно одредити правца — чуо сам марљиви рад црва. Мало послије — ко би га знао зашто — он је престао; имао сам осјећање да нас невиђен проматра.

Та није ваљда да сам под старост добио и такве амбиције?! Прије него сједнем за рад, дуго бришем стакла наочари. Захукнем их, па их тарем, па кроза њих погледам према свјетлости, па их опет тарем.

Интензивнији напор тог центра подстиче рад мишића који покрећу обрве. Гледамо иза дебелог каванског стакла човјека који нешто објашњава сабјеседнику живо га

Остварити психички моменат, унутрашњи покрет кроз становито вријеме. Цајт-лупа је добра за кабинет, за научни рад, за проматрање како се ишчахурава свилена буба.

Такав је случај код глумца кога је престао да пасионира његов рад и који почиње да све више нагиње режији, код виртуоза који се промитари у диригента.

— Сирото дијете! У цивилизираним земљама, већ је давно забрањен дјечји рад по творницама. Кад ће се та хумана мјера протегнути и на подручје клавира? Без одговора.

Сатима сам знао буљити у окретање грнчарског колута и у нијеми рад руку мог случајног домаћина. А онда би ме опет спопао немир, па сам насумце кретао даље.

Очи су, као и онда, гледале равно у ме, кроза ме, без осмијеха, као и очи човјека изведена из самице. Ускоро се јавио рад црва. Помислим: колико дуго живи црв? Је ли ово онај исти, негдашњи или можда његов праунук?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија.

Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.

Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних

Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш ?... — Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник?

— Није. А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете! Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па,

— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се... — Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш? — Немам посла, па бих рад да ме примите у ту ашчиницу макар и за храну, а могао бих ви, ако ништа, суде прати.

А она му прихвати бога: — Бог ти томогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити. Онда му баба рече: — Добро, синко.

Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се.

ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у коју цуру хтио да заљуби.

Дошавши тамо, царевић се намах упише код цара да би рад с његовом кћери разговарати се. Цар му допусти и рече: — Три дана ти је слободно виђети је: први дан шест часа, други

Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот, — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети него ли је чинити; добрим се

зато, ако ми не можеш дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе ниједне повести, јер нијесам рад да ми другови реку да сам саможивац.

учити свему његову занату, и он, кад год дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет вратиш на онај свет. После неког времена дође ђаво и запита дете: — Шта си научио?

буде арам што ћеш код мене јутрос хљеба и соли појести, да ну преброј колико је на томе моме хату длака у репу, јер би рад знати. Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити.

— Знам, ефендум, и божији сам и твој. — А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци, кажи ми хоћеш ли ме послушати, и немој се,

— А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци, кажи ми хоћеш ли ме послушати, и немој се, море, кајати.

— кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар, арови — коњушница арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој васиони, Човек живи кад уме да љуби. Често пута кад те видим гредом, Ја тек видим шта си била за

Жељан сам осмејка ма и лажан био! Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио. Тражих негда људе — волео сам жене.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Бије ме глас да сам један од највреднијих радника а можда и јесам, уколико је размишљање исто што и рад, пошто сам му посветио све моје будне сате.

Али, уколико се рад схвата као одређено деловање у одређено време према строгим правилима, онда сам ја вероватно један од највећих

и физиологије, као и због тога што је овај период агоније оставио највеће последице на мој духовни развој и каснији рад.

Тако се догодило да је деда изненада прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново машио другог сатног

Купљена су нова ватрогасна кола, набављене униформе и увежбани људи за рад и за параду. На колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно офарбана црвеном и

али је после свега захтевао да се сијалица стави два инча даље од места које сам ја одредио и тек после тога је рад настављен. Онда се инжењер забринуо и рекао да треба обавестити инспектора Авердека (Авердецк).

И мој последњи неуспешни покушај да сакупим новац за рад на конструисању, био је још једно разочарење, а када ме је господин Бечелор (Батцхеллор) притиснуо да идем у Америку

Нисам ни покушавао да усавршим конструкцију, већ сам само репродуковао слике онакве какве су ми се јављале у машти и рад мотора је увек био онакав какав сам и очекивао. Почетком 1888.

године отпочео сам рад који се чинио још привлачнијим, пошто су уређаји истог типа били потребни за успешан бежични пренос енергије.

јасан у објашњавању, тако да и моји млади пријатељи међу читаоцима часописа могу јасно да схвате и конструкцију и рад ”високонапонског предајника”, као и његову намену.

Прва станица “Светског система“ може се пустити у рад за девет месеци. Са оваквом станицом било би изводљиво достићи електричне активности до око десет милиона коњских

постојећих телеграфских централа или установа широм света; (2) успостављање тајне државне телеграфске службе чији рад није могуће ометати; (З) међусобно повезивање постојећих телефонских централа, или установа на Земљиној кугли; (4)

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Досељеник који је вичан разним вештинама и занатима, а телесно је способан да издржи напоран рад, с правом заслужује посебну пажњу.

Сеоским дечацима, још недораслим за рад на гувну, поверава се да за време летњег одмора чувају волове на паши. Школски распуст дечака поклапао се са одмором

Комарци, обади, мушице и страшна, готово тропска врућина, претварала су рад у нешто неиздржљиво. Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља дувана, мислио на оне ледене ветрове

И то што нисам од ране младости био навикнут на такав рад показало се већ првих мојих дана у Америци као велика сметња на сваком мом кораку.

Моје искуство говори ми да тај мануелни рад развија у младом човеку одређену способност која се никад не може научити само из школских књига.

Највише ме је занимала парна машина. Први пут ми се пружила прилика да из непосредне близине посматрам рад такве машине и то сам користио што сам највише могао, захваљујући и томе што је Џима необично забављала ова моја жеђ

Мени се чинило да су га Џимови назори исто толико занимали колико и рад у ложионици. Једног јутра, врло рано, пре него се фабричка сирена огласила и машина почела свој свакидашњи рад, упаде

Једног јутра, врло рано, пре него се фабричка сирена огласила и машина почела свој свакидашњи рад, упаде он у радионицу и ту затече мене озбиљно запосленог око парног котла.

Увек је без грешке запакивала пакете са кексима. Зато нисам никада ни контролисао њен рад. А и што бих то чинио, када сам знао да ће све бити у реду.

Лице му је било избраздано дубоким борама, шаке велике и кошчате као да му је тежак рад скинуо са њих све сувишно месо и масноћу.

Сваку ту справу ја добро познајем и контролишем њихов рад, обављајући тај посао несвесно, по навици. Пракса, момче, усавршава човека, он тада не зна за тешкоће, чак ни у

Међутим, он никада није покушао да то своје знање искористи. За њега је био добар и најпростији рад у Творници. Био сам убеђен да би био потпуно задовољан ако би место наднице добијао само храну.

Ћипико, Иво - Приповетке

Забринути и у стрепњи што ће се догодити, оставише рад. Радници гледају за њима, а они између њих иду и већ ништа не разумевају ћуте и не могу никако да се снађу.

Али откада се оженио, не одлази више на рад, а оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он се тек оженио, а његови врсници

Ни настојнога ни осталих дана није Илија дошао на рад. А кад му беше грђе позлило, дође му лекар у хитњи и прописа нешто, по свој прилици што му се чињаше да ће болеснику

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

је њихово обједињавање несумњиво представљало претежак задатак, који изискује не само дуг него и стрпљив, усредсређен рад на обликовању разноличног градива.

Али нису то исто и песници, јер они посредно или непосредно активирају језичку меморију. Песников рад у језику, срећни тренуци кад му полази за руком да уобличи неко своје виђење које ће као нова књижевна творевина

кад бих могао, да се убројим међу семиотичаре, али је за то потребно другачије образовање, шире знање систематичнији рад. Оно до чега сам био дорастао јесте да он њих учим.

Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум. Болест га је, међутим, рано омела да продужи теоријски рад. Његово, одређење текста као величине која се у свом развоју од почетка према крају непрекидно мења и у исти мах чува

Како данас, пола деценије касније, видите ваш рад на овом издању и колико се, након Сабраних дела, променило Настасијевићево место у нашој књижевности?

Тако ће сваки читалац моћи непосредно да прати рад пишчев и да га процењује. Треће, приређивачева апаратура не сме бити гломазна, ни у првом плану.

Приређивач је добар кад нам даје све потребне податке, сам је невидљив, а нас оставља да пратимо рад пишчев као да неко ставља испред нас један за другим његов рукопис или једно за другим издање истога текста који је

Ето и зато критичка издања представљају насушну потребу наше науке о књижевности. • Ваш рад на Сабраним делима Момчила Настасијевића показао је, поред осталог, колико је незавршених послова у српској науци о

Дај боже да бар једну од тих трију могућих књига напишем. Свака од њих, међутим, захтева дуг и систематски рад. Док сам био у Институту за књижевност и уметност, радио сам на књизи о српском стиху.

Ако о њима будем могао да напишем синтетички рад налик на историју, биће то помало изнад мојих стварних моћи, па на крају и знања.

Морам, ипак, рећи да је то само један мали и узгредни запис. Остао сам дужан да напишем целовит, прави рад о косовској усменој лирици. Нико се од нас не може потпуно одужити свом ужем завичају, као ни своме народу.

И настојаће да нам још понешто одузму. Не уздам се, према томе, ни шта до у стрпљив и методичан рад. Имамо богату књижевност, прву међу јужнословенским.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Она то мисли тако, ако је министарка, да па издаје наредбе: да се мој зет разреши од досадање дужности зета и упути на рад...Ђаво би је знао где би ме на рад упутила. Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља.

Ђаво би је знао где би ме на рад упутила. Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Е па, брате, не иде то тако!

ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо. Ја имам једнога пријатеља, младога човека и човека од будућности. Он је рад да се жени и мени је ствар поверио, молећи ме да му будем проводаџија.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој Проклетој авлији. Касније се од тога одустало.

Што га касније покреће, то је рад и стицање богатства, и вечито доказивање баби да испуњава њена очекивања. А уочи саопштавања много раније већ

по уверењу: Вук је везан за свештенство и поборник даљих сеоба у православну Русију, наспрам Аранђела који заговара рад, стицање и заснивање сталних насеобина; (5) контраст по језику: Вук понекад говори, и то на црквенословенском, наспрам

Наиме, Милош Црњански је - да и то најзад поменемо, завршавајући овај рад - у самој грађи, код Пишчевића, лако могао наћи оно што и каснија историографска истраживања потврђују: да се у време

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1888. ШТО СЕ КАСНО УВИЂА (По Жан Полу) Сладости меру праву Свако је дознати рад, И дозна, — Али кад? Тек у времена позна, Кад више није млад.

„Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео. Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“. Платну дајем оно чим се Груди прелише...

Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа

Пред ћивотом, пред распећем Српскога олтара, Ту још гори кандиоце Родољубна жара. То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века.

Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће. Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба.

Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре. Немојте се кошкат’ рад ситније мете Онда кад вам крупна искушења прете. Не будите деца („хајд’ у школу, мали!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина. Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти диринџиш. ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.

Мајсторице!... ФЕМА: Опет он! ЈОВАН: Све заборавим, госпођа, оћу да рекнем, ја нисам рад да се прави од мене комендија. ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Промени своју песму! Рад трговања духа страшног морепловца: Хоћете ли да вам продам своју ноћ? Долази истина, биће много мртвих, Нова

Петровић, Растко - АФРИКА

По њему је то једини начин ла човек дође до одлука, јер леност мисли спречава човечји рад више но леност покрета. Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби

људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села.

Међутим овде је његов живот сазрео, средио се, одбацио све што је авантура а прихватио све што је напор и рад. То није он који ми је ово о себи испричао, већ ми је рекао само да му је, кад се вратио из рова, изгледао смешан

ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка.

Маска од дивног, полираног временом, црног дрвета; она је јединствена као уметнички рад и жива у овој подневној мађији. пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив.

Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе чиме би ми олакшао пролаз кроз његове крајеве.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ма, тако ми дина, згазићу те, па ма отрован липсô! ИСАК (запиње ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад Да туђе куле пламен подстакнут У врелом чађу грађе срушене Сулудој глави не спреми гроб! Одаље, велим!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и тиранијом држе читаве народе у непрегледној умној тами, те тиме праве од људи зверове; проклетство свима силницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима који се воде да се

простора под оном јадном лубањом — и ти успораваш кораке: смрт је близу, она је ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да уграбиш још који тренутак живота, да поживиш још мало, макар још мало...

Растерав скупштину, чича Данило предузе да »рашчисти терен.« Прво угуши радикалне опозиционе листове: твој »Рад« у Београду и »Ослобођење« у Крагујевцу, а чини ми се и Урошеву је »Будућност« неколико пута узапћавао.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Јер откако је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад се увек скрити, Је ли, моје лане, па знадеш га и ти!

XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис

XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи, срце, све претрне.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пошто сам сео, он ми објасни како је сада добио заповест за сутрашњи рад. Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија.

Убише човека! — Ми смо готови — рече Драган. Ишли смо журно. У рову је Драган издавао наређења за даљи рад. Друга четворица требало је да иду. Ови остављају пушке и из једнога сандука узимају бомбе.

По мраку морамо да склонимо наше жичане запреке, и њихове да сечемо. А за то време они ће прићи. Стога наш ноћашњи рад мора бити подељен. Чим престану наше ракетле да светле, морају се брзо склонити наше жичане препреке.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Важно је ипак да горње празнине у основи ипак нису онемогућавале рад на једној антологији тога времена, и онда када су га очигледно отежавале.

Ако је сиромах и нема новаца, Има у народу богатих отаца; Јер ко је рад своје кћери разудати, Кауцију сваки за зета ће дати.

Убојим се да не спази да јој се [ја] дивим (Не бих ју рад увредити, колико што живим!) — Поузмакнем. Одолим се, премда серце жалко Совјетује да постојим још и јоште малко.

Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана. Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана.

Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Др

Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма. Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти.

Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам да знадем Какву да дадем Лутчицу. Дјетенце младо Знам да све радо Мало што прима, Тиме да има Игрицу.

Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена. Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат. Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном вкусу; слади са

На противност без роптан’ја Рад си тужит, плачан бит; Слова можеш ти плакан’ја Музике у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца

Убудушче творит шта ћу, Срећан хоћу л’ постати — Попечен ја мирска сва ћу Рад’ будушчег одати Вечном бога промишљен’ју. Јован Пачић СНИ Сни прелесни!

Сни! Од свега тога — шта имате? Сен да грлим, чезне што м’ из руку, Пакосни ви рад’ ји зар гледате Несрећног и превареног муку?

— Забленем се, одговор оста у усти. — Ево ти — прва ми рече, — мог воћа, добро је, плати. — Ако си рад да купиш, све сама је ружа код мене, — Друга ми рече учтивије.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид: Није он ни стар. Млад је он још. Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну?

силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда зулумћар — онај који чини зулум, насилник изор — рад у пољу илика — сребрно или калајно дугме индат — помоћ инсан — човек, чељаде јазија — „писмо, оно што је написано

бесплатан рад за турског господара светац — светитељ; крсно име, слава свјет — савет свјетлица — муња севап — доброчинство,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај јок! Неће да се прља за ситницу; не воли чак ни да прими на рад продаје, процене, лицитације и такве ствари; вели: „Нека то господин Жика”. Он само на крупно хвата.

ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'... опет знаш, нисам рад да погинем.

Није што је мене страх да ме он погоди, него само зато што нисам рад да погинем! ЖИКА: Па ко је први ушао? МИЛИСАВ: Собарица. ЖИКА: А онај?

ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па – бум! А он, што каже господин Милисав, не би рад био да погине. Него је казао да почнеш ти ислеђење и без њега.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Чак ни присилан, мукотрпан колективни рад, о коме има података у српским средњовековним споменицима, није нашао места у народној лирској поезији.

Посленичке песме задржавају се на дружењу, на моби као задружној, добровољној помоћи у корист свих и колективни рад претвара се у духовито такмичење, у наџњевање момка и девојке, у похвалу девојачкој вредноћи и издржљивости (Наџњева

Књижевни рад у почетку наставио се на старим основама. Поетика је традиционална, византијско-црквенословенска, али са значајним

Пошто је од Копитара стекао основна филолошка знања и упутства за рад, дао се на посао и у току педесетогодишње неуморне активности обавио послове за читаву академију наука.

У филологији, где је његов рад највећи, обавио је четири темељна посла: написао прву граматику, први речник (Српски рјечник, 1818), реформом

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Кужи ова ноћ. Земља ми тело. Ходи он. Залапи гроза на стопе Богу где остале. Много те, мајко, болело рад ово тиха пребола. О, мало ли је за муку твоје утробе.

И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист. Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч.

И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана. То мукотрпан, друзи, за вас неме, шапатом висинама казујем благу реч.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.

све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба). Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива.

80 ид), и у прасловенској заједници (упор. Шулек у Рад, 39, 1877, 33) употребљаван за справљање црвене боје; свакако с обзиром на јаку магичну снагу црвене боје (<Чајкановић

Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57). ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в. врло угледно место. В.

ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог. Реч је. прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15. »Црни« г. (цратаегуѕ нігра и прунуѕ ѕпіноѕа). Речју »г.« обележава се у овом чланку и једна и друга врста г.

»јединак« (упор. ЗНЖОЈС, 7, 1902, 132; 134. Упор. уопште мој рад »Убијање вампира«, СКГ, НС, 9, 1923, 275 идд). Кад се вампир ископа из гроба, он се по правилу (како се то види из

Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в. јавор и гусле; в. и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су гусле јаворове«, Вук, Рјечн., ѕ. в.

ЈОВА Ерле (алнуѕ глутіноѕа). Јова (јах, јаховина, јелша, јоша; Софрић, 133). Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12.

прућем, свакако зато да би им се утерала памет у главу (в. мој рад у СЕЗ, 31, 54. Упор. и Wуттке ‹Дер деутѕцхе Волкѕаберглаубе, Берлін, 1869› 104 »дер зüцхтігенде Хаѕелѕтоцк дер

). Њен корен обично се потапа у ракију. ЛИПА Лінде (тіліа). Липа. Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Л. је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво (в. уопште В.

Л. је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво (в. уопште В. Шулек, Зашто Славені поштују ліпу, Рад, 43, 1878, 149—188); и данас се покаткад мисли да је л. света и да ју је грехота посећи (ГЗМ, 6, 1894, 327). Л.

, или их је, према локалној традицији, било пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије можда су у појединим случајевима замениле свете липе, као што је нпр.

(»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164). И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде погледа у сунце. —Идем, Машо! —Збогом, Рад! — поздрави жена и надода: —Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе... — А што не бих?

Ено комшији Војкану узе све. Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у, свијет на рад. Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.

У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут.

Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље. Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих

Он не проговори ни ријечи. Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол. Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.

Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!..

И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана. У јаматви живот и рад живље се јављаху. Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.

Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому.

— Сидите! — и показа му трупић до себе. — Фала, нека ме на ногама! Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште. — Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће.

Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа.

У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе”, потписане по цијелој управи.

Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад. Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тада је Јелена отишла, а Кребуља и Јаков су наставили да поправљају свој стравични рад. Трудили су се да све испадне уредно и без грешке, да оно што је некад припадало Чигури не прикалеме Вуги или Кустури.

саборишким обрешцима, и Доротеја који још ништа није покушао против стене и мене који се гадим од саме помисли на неки рад, поготово на туцање камења?

И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

вечни град спокојно, тихо је дремô, А квирит стоји млад, И с чудне статуе те сањиве не своди очи, И гледа бајни рад.

И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад! Колињи храбри, победâ љубимче гордо, С проклетством павши, поражен пада ван, И праћен подсмехом и грубим поздравом

“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад. А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага сва! 1882.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ Садржај ПРЕДГОВОР 2 И ВОЖЊА ДУНАВОМ СПОРАЗУМ О ГЛАВНИМ ТЕМАМА ПРЕПИСКЕ 3 ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ 6 ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ 9 ИВ

Зато сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало после сувопарних математичких испитивања.

Прими мој поздрав, часни доме, и срдачну хвалу на гостопримству које си ми указао. ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ Београд Почињем да се постепено привикавам на варошки живот, боље рећи да

овог духовног царства, а сада бих само хтео да са достојним признањем напоменем два нарочита украса моје собе за рад. Један од њих је огромна већ јако омекшана наслоњача, у којој се може двоструко утонути: у њу саму, и у своје мисли.

АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ Београд Ево ме опет у мојој соби за рад. Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном.

агата, а врата од лимуновог дрвета и слонове кости; друга, са зидовима од шимшира, служила је за библиотеку и научни рад.

заиста толико допало, драга пријатељице, да сте, у жељи да га још који пут проживите, отпочели дуготрајни ручни рад који ће Вас кроз многе часове потсећати на то наше путешествије.

Десетог маја. Стигли су сви делегати. Конгрес отпочео свој рад. Но о овоме у идућем писму. XІІ НА ОБАЛАМА БОСФОРА, ТЕШКОЋЕ КАЛЕНДАРСКЕ РЕФОРМЕ Цариград Наступиле су велике

Оба рачуна слажу се у томе да су им резултати погрешни. Када је наш конгрес, после великих свечаности, отпочео свој рад, ми смо се брзо сложили у томе да нашу календарску реформу ваља ограничити на поменуте три одредбе у којима се

Тако се рад конгреса у календарском питању ограничио на ове три тачке: померање календарске скале, распоред преступних година, и

Но пре но што је то учињено, десише се бурни догађаји који у мало не упропастише цео рад конгреса. Био је баш први јуни, диван, сунчан и свеж дан.

француске војске спречено насилно растуривање конгреса, и он је могао идућих дана продужити и окончати свој рад. Осмога јуна потписане су од свих учесника одлуке цариградског конгреса. После свечане службе божје, он се разишао.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР ЛУКА МИЛОВАНОВ Дјечици младој играт се радој рад сам да знадем какву да дадем лутчицу. Дјетенце младо знам да све радо мало што прима, тиме да има игрицу.

И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли!

Јесен нам дође – сазрео род, Беримо воће – купимо плод. Ко није лети жалио рад, Богату бербу имаће сад. Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог!

Познанство са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем имало је велики утицај на његов књижевни рад. Песме „Ране“ (први део назван „Дете и тица“), „Рибарчета сан“ и поема „Ђачки растанак“ проучавају се као део поезије

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« То зачуле старе мајке, Раздвојише две другачке. СТАНА (пушећи надгледа рад слушкиња и намешта по соби). Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ 181 Кроника паланачког гробља Рад овај посвећујем сени мога оца Данила Секулића Нас двоје, иако још млади обоје — свако својом младошћу — уочавали смо

После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора. Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад. Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста.

Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство. Жена и деца су код њега, нашао се и за жену неки рад, живеће се. Мајстор Коста изда још један мали стан и сабије се у крајичак куће.

Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева. Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу.

Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.

— Да ми је разговора с неким паметним човеком, или да ми је да видим планину! Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб.

Жупник је такође објавио да Ханс мора већ сутра натраг, због конгреса, где ће прочитати један свој научни рад. Пред толиким успесима младића, и некако и у поносу целе паланке, нико се госпа Ноле није сећао.

Е, добро је, за данас доста бола, прође... Дед сада да видим још једаред Лукино писмо: „Мој научни рад одлучио је моју судбину. Ја ћу остати у Немачкој, примити поданство.

Али где био да био, вас заборавити нећу. Први свој рад ја у себи вама посвећујем. Трудићу се да дам боље и више. Будите задовољни, човека сте створили, а то је више него да

Научио си да те цар храни и одева, па не знаш шта је рад и пошто је живот. Али си изгубио кредит код тог цара. Нема више парада и перушака на глави!

Не говори ништа, јер немаш шта да говориш.. Остави ме на миру, видећемо твоја обећања и твој рад, кад нас буде троје на бризи и на рачуну. Родио се син. Здраво, лепо дете.

Додуше, преобразила се фрау Роза откако се родио син, или се бар преображавала. Машина за рад и машина за рачунање остала је у њој, али се сад почешће обраћала Богу и с неким духовним обрачунима.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

А тенерис ассуесцере мултум ест. У детинству се мора учити онај који је рад сентенцију славног оног мужа који је при погледу непријатеља први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем

— »Новци су у свако време готови.« — Право! Дакле, до осам дана. Могли би и сутра, но рад сам начинити мало отменије аљине, нису то крушке него хиљаде, треба човек да се добро у памет узме.

) — прслук ПУТЕШЕСТВИЈЕ — путовање ПУТУЊА — врста ведра, кабао ПЧИОДА — чиода РАВНОВЈЕСИЈЕ — равнотежа РАДЊА — рад РАЗГЛАГОЛСТВОВАТИ — опширније говорити, причати, разлагати РАЗМА (покр.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

“ На бен, као добар комшија, пристане и онда запну на рад заједно, и то је онда іцх хабе геграбен. Хабен је дакле у овоме случају помоћни глагол, то јест глагол који је

рекао да ћу своју аутобиографију завршити женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије, а ја нисам рад да пишем биографију.

“ — Мислите ли: заједно са трошковима око сахране? — Не, не за те трошкове имам већ предрачун. Но рад сам да знам шта ћете ме ви коштати. Ваше посете?

Ја: Немојте. Напишите: „Збогом и хвала на пажњи!“ Новинар: Зашто то? Ја: Јер сам тим речима рад и ову књигу да завршим. Збогом и хвала на пажњи!

– Ево ја бих рекô ако ћете чути! – надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина. – Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Беше ту један трећепозивац. — После подне почеће комисија рад... Сад је доцкан. А деца гладна. Нема ничег да се купи. Замолих трећепозивца да бар негде нађе хлеба...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет: И ја сам млад, И тебе рад, У ње је цвет! У небо, у облак, у свет!

Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени, Морнару, твоје несрећни: Но не, не, рад твоје сени: Могућност нове јаве нас мучи!

Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија.

И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија. Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба.

жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне

бљујем сваки час, и руке су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где

бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика жртвовах оне Сне.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, посао је споро напредовао и Царици се чинило да смрт ка њој брже хита. Нареди зато Царица да градитељи убрзају рад. Али, надзорник градње посла поруку да већ и досадашњи начин градње превазилази снаге градитеља.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

— У XВИИИ веку „јењава и престаје рад котарских ускока“. У млетачкој служби ускоцима је било боље него у аустријској: добијали су разна одликовања и високе

Али схватајући борбу против Турака „као једну целину“, народни песник — како је то већ истакао В. Чубриловић — „рад котарских и приморских сердара у XВИИ веку узима као наставак акције сењских ускока“ и, најчешће, ставља у једно исто

феудалаца помоћу сокола, као да о ношњи домаћих феудалних витезова никакво сведочанство није остало (види фреске и рад Светозара Радојчића О неким заједничким мотивима наше народне песме и нашег старог сликарства у књизи Текстови и

ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“.

ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“. Чувај добро дизген од кулаша, јер се кулаш јесте научио путовати с коњма царевијем“.

А сад сте се томе присјетили! Кад си мучан и кад си невјеран, море, ћу ти дара поклонити рад̓ хатара наше браће красне. Прва ћу ти дара поклонити: на поклон ти вранац и ђевојка.

године у Рељковићевом Сатиру (песма Јакшићи кушају љубе). Систематски рад на бележењу и објављивању јуначких песама (и других народних умотворина) започео је тек Вук Караџић.

Раде неимар, градитељ манастира Љубостиње (где се потписао: протомајстор Боровић Рад), живео је у доба кнеза Лазара и стојао на челу једне школе у области архитектуре.

харча) — трошак аргатлук — рад под надницу аргатовати — радити под надницу арзован (арзохан) — писмена молба аршин — лакат (мера за дужину) ат —

кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве кадно — кад кадуна — турска госпођа каил, каио — рад, вољан каишли-опанци — опанци од каиша кајас — каиш, ремен каквино — какви како — (значи и:) као какогоди —

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД Други готован Немаде куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ ОНАЈ КО ЈЕ ЛУД

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Од бјегунаца опет ни трага. Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

на вашу част предлажем слово вашем извољивању, кано поштеним и врлим изборли гостима сабратим скупа у овај божији дом. Рад сам вас почастити и угостити с божија ми датка словом колико се бољма узможе напредовати.

Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници! На врану коњу садиоци С двомерилом ценећи Закон за динар и по два — Што рад следи за њима смртна коса! ЕВА Она је човечаска велика спона и негбе гвоздене; сваке замке сплетене у руку су јој.

Ево, рад тебе, твој бог учини се твој син! Ево ме гледај, како ја, будавши твој господар, узех на се твоју, слугину налику и

Те рад тебе, човека, бих и ја човек. Без ниједне ми помоћи мртве ослободих, и зарад тебе на земљи од твоје кћери девојке-матер

Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје срамоте, преоденуо с твојом кожном хаљином кано Бог с човечјим телом...

Моли, пресвета дево, сина свога, којино је рад нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска и међусобна, што се на

Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се. Роћењу рад сам, ал', чудна прилика! снебивам се смутно. Видам где нови извор извире, и бистра вода кључа текућа, — а и то мотрим,

И рад тога, камилу и та врата »иглене уши«, уподоби Бог богатим људма и царству небесному... У Јерусалиму јоште за старо доби

СЕЈАЊЕ СОЛИ Уздајући им се на своју силу, одметнуше се од римске владе. Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара

му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје смрти, надвладаће ону другу војску и разбит ће их.

Та му и рече: — Кад ниси умео с бојом скиосати га лепо, а оно си га рад тога златом учинио јасна. Није га уписао добролично, али га је украсио скуповидно.

Ама из писма је врло био мудар и свашто је знао исказати и протолковати сваку дубоку реч. А рад тога називао га је свети Јероним својим оком, — »моје гледање«.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Калфа Коте остави рад па га само погледа. А Поте се занео као тетреб па продужи оним својим танким сребрним гласом: Где се премењуваш,

јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних

дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!

Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству. Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара

веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.

Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!... И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности