Црњански, Милош - Сеобе 2
Нигде не пише Ћурчија, Шијак, Ађански, Јанкович, Видак, Гаја, Груја, Кузман, Радак! Имена појединаца се не исписују на карте: Године су пролазиле и живот се настављао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
професор; — у Вршцу: Сима Бакић, српски учитељ; — у Вуковару: Василије Марковић, трговац; — у В. Кикинди: Ђорђије Радак, одвјетник; — у Дубровнику: Лазар Лучић, трговац; — у Ердевику: Аксентије Јанковић, трговац; — у 3агребу: Петар Кораћ,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?
(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?
Ма шта ћеш овде, добар човече?... РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле. На ме се земља само мргоди, Идем да кушам срце земљино; Онде ће,
руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера турских мурови, По тихом ветру лако играју... РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си?
РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм?
Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој!
Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!...
Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?
ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где мехуриће од сапунила Доламом златном бесно
братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô сам брата... РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип!
РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!