Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. — Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! — Баш си баксуз, Радане!
а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана. — Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. — Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад да са дечаком мало поприча, туго црна! А висока је, ој, како је висока Стаклена Кула. Не допиру до Радана људски кораци, гласови и сенке облака брже. Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан.
Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме? Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си?
— Видиш, сишао си. Корачаш! — патуљак се осмехну, а у његовом оку као да засветле парче неба. Радана то подсети на причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним