Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула.
“ Па куд ћу ја?... (Гласно.) Де, што да чиним? У вароши се скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде кљун му једва назиреш; А други пукнут до половине Три дана чека да се оправи.
) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима!
Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.) Шта ми је сад?...
(Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?... (Радак, Вук и Исак улазе.) РАДАК: Шта је, Станоје? Што си нам данас тако клонуо?