Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.