Ћипико, Иво - Пауци
Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја. — Ја ћу те собом повести! Што ће ти Радивој? — и не пушта је. — Одлази, одлази, велим ти! Биће крви!
се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.