Употреба речи радио у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан. С киме је он тамо пио? Шта је радио? То нико није знао... Тако једанпут, кад је пијан из Крагујевца кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ја добро знам да ће многи тврдоглав против овога зинути: „Хее! Ја знам тога и тога који ништа није радио ни заслужио, али кад је срећан!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” „Утом дође с оним официром и Мијушко. Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г. Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество... ја сам шнајдер!

” Тако је радио и за мале и за велике глобе, и свагда је половину попуштао. У томе су мој отац, док је кнезовао, и Бирчанин Илија

То је бој био уочи Цвети, на Лазареву Суботу, тј. месеца априла 18. лета 1804. Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а тако су

Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска и шабачка се сви поплашили и збркали, а овај (руком на ме) све што је радио и писао све је добро бивало, пак сад неће ни он, а шта ћу ја сам да радим!

Тако је и Карађорђе радио. Прикучимо се поближе Добрани; Карађорђе нађе један проштац себи из ливаде, и заповеди да сваки војник, пешак и коњик,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља. Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.

Тако је Мојсило радио неколико година у тој паланци, неколико је оближњих сеоских кућа што му беху дужници упропастио, па тек о једном

« Учитељеви, опет, пријатељи бране учитеља и веле: »Није попу ваљало, што је то радио!...« А већ њих двојица — где се год нађу свакад се сваде. Напослетку поп тужи учитеља.

— Јеси, море, још где био у служби? — Нисам — одговори нови званичник. — Па шта си досад радио? — Учио сам. — Занат? — Нисам, него школу. — Па што ниси још учио?

Спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си ми радио! И сузе јој грунуше. — Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши. — Ти плачеш? — Ништа, сине, ништа! Ето смејем се!...

И сад ће се наћи у петњичкој цркви који требник што га је укоричио Вуја. Радио је поваздан као мрав. Био је, додуше, врло пипав, али тек — вредан.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских...

Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван. — Зар није он најчовечније радио с нама? — Јесте, није вајде, јесте! — Ето, разговарао си с њим. Је ли да је то сладак човек? — Јесте.

Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?... О, ва им̓ оца!... Ја, брате, не бих тако радио! Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.

Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... — Ти смеш!... Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... — Али ко му сме на очи! Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...

заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао! Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.

Мал̓ мене не уби!!... Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... Страшна мисао обузе Ивана. Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... — А... вечерас је он мој! Али Лазар га докопа свом снагом.

Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: — Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?... Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... и опет погледа нада се. А звезде трепте мирно, лениво...

— И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба!

— упита Кара-Ђорђе Чупића. — Бог с тобом! Зна га сва Мачва!... Он је многу каду ојадио!... — Којекуде... Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. — Хтео сам сазнати шта намеравају. — Па јеси сазнао? — Јесам...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему.

онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш? Сад и моја мати скочи из кревета: — Ђорђа Радојловића? — Њега! Сад се морамо вратити натраг.

Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем. Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се

” Ох, боже, шта то све вреди? Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао. Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и

Не знам у чему сам провео то послеподне. Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.

А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео. Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо

Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? — питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете!

Па још, може бити, понеки пут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу. Уђем унутра — седи газда и једе питу од ораха — „А, ти једеш пите?” — „Једем!

Могао је он ићи у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи. Он је то и радио. Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: — Зар ти — вели — у радни дан сједиш

у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак.

Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна. Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у

Једанпут иде он полако поред ковачнице. Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи. Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај боже.

»Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио. После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.

Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само

Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба! Једва за дуван и сланину! А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај!

! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај! Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака, и стек’о доста, да ти сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!

— А, па дабоме! Добро си радио! — Ал’ да ви’ш шта је даље радио! Да ви’ш амишага његова! Па није му доста било да је наш’о какав тако од словесног

— А, па дабоме! Добро си радио! — Ал’ да ви’ш шта је даље радио! Да ви’ш амишага његова! Па није му доста било да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Како ко има: јела, пића; а он не. И чист. Као да није радио, заједно с њима сукао ужета. Очистио се, опрао и склоњен од осталих, једе само хлеба.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене шта би’ ја с њом радио? Где би’ клавир и та канабета пометао? Па ко би тој моде настачио? Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна? Шта је то?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

То је захвалност што си мислила на мене, то ти је мој поклон, три године, ноћу и дању радио сам на њему; ја сам ти то био дужан, јер, да тебе није било, ја бих био сироче. Ето, тако ћу јој рећи.

Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а радио државне послове, и онај младић што је капао над књигом све су то сад плакате т. ј.

Африка

Треба сат времена док се погодимо, и док брод, који није месецима радио, проради. Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају.

Предео је био бескрајан, а наша кола на њему: мала покварена играчка. Шофер је радио на расклопљеној машини а сви наши црнци били су око њега.

Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је ошамућен патњом, кад је у Табан био стигао, као сужњи, који са вешала утекну. Све је радио и говорио као у сну.

Препознала је, каже, госпожу Евдокију. Он је запретио жени – што никад није радио – да ће јој пребити леђа, ако, икад, ма коме, лане нешто слично, и жена му је обећала да ће ћутати, али Исакович зна,

А пошто сестре није имао, нити их је памтио, радио је то прилично неспретно. Жали, каже, њену децу, а нада се, још увек, да ће се она вратити Трифуну и поћи са фамилијом

Иако је био имућан човек, Клајнштетер је радио, по цео дан, на ватри, а носио је огромне наочари, дигнуте на чело. Није их скидао, нити употребљавао.

Он је, истина, прекодан, радио, код мехова у гвожђарници, разоноде ради, али је – већ друго вече – био на брду Шлосберг, у шетњи.

Тек Исакович поче да тумачи Божичу, да није он ништа кришом радио. Писали су они, Исаковичи, и Хофдепутацији, и саветнику дворском Малеру, али све то није помогло.

Воскар Деспотович, коме је била тада умрла жена, био се обогатио нагло, са својим свећама, које је радио према моделима из Беча, и продавао, на хиљаде, дуж Дунава.

Болело их је и то, што их Вишњевски, за кога мишљаху да је прави Рус, тера, иако је то љубазно радио. Викао је да су пошли као гуске у маглу. Ни папири им, каже, нису у реду.

Мирним погледом пратила је, и све оно, што је Петар радио, и што је рекао. Ту исту мирноћу, хладноћу, тугу, шта ли, Павле је имао да гледа на лицу Варварином, и кад их је довео

Ђурђе је био сео и чекао на свој ред. Перикмахер је радио мирно, а брзо, свој посао. Павлу је био дигао браду и главу, као да ће да гледа неког у облаку.

Зна, каже, да је све узалуд, ма шта радио – клетва оног маторог Шокца, стићи ће га. Кад се растадоше од њега, Трифун викну хусара, који га је пратио, па добаци

Вишњевски је, курварски, нападао, на туђу жену. А он, без жене, бели удовац, отац шесторо, радио споразумно. Прво треба кажњавати смрћу. А друго дође, као кишица у пролећу – нико не зна како.

Теодосије - ЖИТИЈА

сузама њеним тада задржан би да не оде И одмах по очевој смрти преузе бригу о кући, и у томе послушан матери својој радио је повинујyћи се у страху, али се још јачим постом покри; због тога су га са подсмехом звали „сухоједац“.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сваки зна да ће, уколико буде више радио на одржавању и увећавању заједничке својине, и његов део бити утолико већи. Нигде се није могла тако брижљиво

И заиста, ја сам осетио заузимање Сали-пашино. Никада га више нисам видео нити шта о њему чуо. Радио је, дакле, из чисте и просте љубави за човека „наше крви“.

И то је предузимљив човек: довео је добру пијаћу воду у село и почео уређивати запарложено средсело; пошто је радио у америчким рудницима тражи и скупља руде и верује да је у рударству будућност његова краја.

Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује да су увек тежили за

Он је први радио на томе да се народни језик уведе у књижевност и проповедао је јединство Јужних Словена без обзира на верска схватања.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим!

Ја бих, у својој скромности, могао бити задовољан и са хиљаду динара.” Ево! АНТА: Па шта си радио? СПАСОЈЕ: Подвалио сам му. Послао сам му пет стотина. АНТА: Хоће ли бити доста то за уздржавање?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Погледах на свој сат, али тај као и увек није радио тачно. На њему је било два минута до звона. Цуре су већ почињале да удешавају косе, јер је после руског био час

је, помислио сам прошавши двориште и један блок зграда, а онда сам је видео како седи на клупи крај водоскока, који је радио хонорарно свако вече један сат, држећи неку торбу поред себе.

Доле, на тргу, око водоскока који се понашао као филмска дива и радио онда када се то њему хтело, седео је читав чопор пензионера, тек сазрелих удавача и фрајера који су им се наслањајући

Ту је радио трезан и зуби су испадали по мери, али многима је било жао да поштеде Социјално осигурање па су им зуби стрчали на све

- окренула се оцу, али се овај направио луд и почео причу о томе шта је он радио кад је био у мојим годинама. Наравно, био је бос и гô. Сви су у то време били боси и голи.

- мало сам се као запалио, али ме он, чини се, више није слушао, нити је то радио било ко други. Кроз разред су летеле цедуљице: „Нађимо се после часа!” „Шта мислиш колико има до звона?

Стари је седео на каучу и чистио нокте. То је радио увек када би био узнемирен. - Испричај о писмима, Бодо! - погледао ме је покушавајући да очима нешто сигналише, али

Рекох да нисам хтео. Његов врат је изузетно пријатно место. Био сам на крову и оклизнуо се. То је све. — Шта си радио на крову, ако ниси хтео да се убијеш? — отац ме покри ћебетом до браде, и седе поред мене на кауч. — Реци бар мени!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

„Сви се момци оженише, Шамика оста сам.” Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено. Фрајле имају сад доста с њиме забаве. Опет почиње око њих бајати.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Додиривала га је танушна жица, помоћу које се, испитивањем различитих места на кристалу, проналазила најближа радио-станица. Изнад сиротињских предграђа изникоше преко ноћи, попут чудних цветова, дугачке мотке за сушење рубља.

На првомајској паради 1949. нас радио-аматере затварају у кутију монструозно великог радија на точковима. Гурамо је од пијаце Ђерам низ Булевар испред

Одлучио сам да откријем, на пример, радио, али радио је већ био откривен. Пошто нисам могао да откријем радио који је већ био откривен, склопио сам и раставио

Одлучио сам да откријем, на пример, радио, али радио је већ био откривен. Пошто нисам могао да откријем радио који је већ био откривен, склопио сам и раставио по ко зна

Одлучио сам да откријем, на пример, радио, али радио је већ био откривен. Пошто нисам могао да откријем радио који је већ био откривен, склопио сам и раставио по ко зна који пут свој детектор.

Ја сам казао да желим вишње. Вишњевача ме некако није привлачила. Био сам трезвен радио аматер из Клуба народне технике »Никола Тесла« у Катанићевој улици и хтео сам да откривам нове радио апарате са

Био сам трезвен радио аматер из Клуба народне технике »Никола Тесла« у Катанићевој улици и хтео сам да откривам нове радио апарате са једанаест цеви. Зато сам само јео вишње. Коштице сам лежерно пљуцкао у пепео.

После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио Београд, који је пуштао новогодишњу музику, али некако ми се више није играло! Како да играм кад не чујем музику?

местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори, њихови димњаци, њихова антена радио-апарата марке »телефункен« — производња 1929. године. – Схваташ? – Шта има ту да се схвати? - пита се Пуфко.

Живели су од суботе до суботе у граду, далеко од било каквих узбудљивих доживљаја, по кухињама и собама са кркљавим радио-апаратима који су преносили удаљени жамор неке срећније планете.

– Зашто онда долазите? — упита она и први пут га погледа са стварним занимањем. – Шта бих друго радио док сам ту? – Нисте одавде? Он јој рече име великог града који никад није видео сем у биоскопу.

Никада нико није сазнао куда је Јоаким Марић одлазио и шта је радио за то време. Једно је било тачно: пре подне се клонио своје рођене куће као куге.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Не питам те, ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш!

— А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега. Чусте ли ђе га нуди да остане с нама. Буди бог с нама. Шта би радио један такав господичић с нама! — Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке.

Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио. Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Радовић је први наш песник који је умео да се прилагоди условима стварања за радио и телевизију. Он није презао од ових техничких посредника, нити се, у времену продора аудио-визуелних средстава,

Поверењем у радио и телевизију, као и пристајањем на функционалност, то јест применљивост песничке речи, он је покренуо процес

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац. ЛЕПРШИЋ: Да чујете шта је јошт радио: неки родољупци испрегну му коње и наместе се да га вуку у варош; па знате л’ шта је реко?

ЖУТИЛОВ: Ја сам нашао да је невин. СМРДИЋ: Како би он био невин кад је целој вароши познато шта је радио? Код нас се баш наопако ради. ЖУТИЛОВ: Ја сам предсједатељ одбора.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

време, у првој половини XВИИИ века, разне српске књиге или су штампане у Римнику, или су на бакру резане, као што је радио Христифор Жефаровић са својим делима од 1741. до 1748. године.

до 1795), као и друге мање важне српске књиге. Иако је радио много боле и савесније но Курцбек, иако је Србима био и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном

Сем тога био је добар цртач и илустровао је своје преписе, и мисли се да је радио и неке иконостасе. Био је можда најобразованији српски калуђер свога времена, знао је руски и пољски, и преводио је са

у додир са представницима српскога народа, озбиљно загрејао за српску народну ствар и искрено са народним првацима радио да Срби добију своју политичку аутономију у Угарској. ИСТОРИЧАР.

Био је јеромонах и цртач, »илирико-расијански обшчи зограф«, како се сам потписивао, и радио је и са црквеним књигама и утварима. 1741. био је у Бечу, 1745. до 1746. ишао је на хаџилук у Јерусалим, 1750.

1741. био је у Бечу, 1745. до 1746. ишао је на хаџилук у Јерусалим, 1750. као штампарски стручњак радио је у Бечу да се набави српска штампарија. Умро је 18. септембра 1753. у Москви, у Богојављенском манастиру.

Умро је 18. септембра 1753. у Москви, у Богојављенском манастиру. Иако неизвеснога порекла, Жефаровић је радио као Србин, осећао се као Србин, и на једном месту пише: »отечество сербско наше«.

« БОГОСЛОВСКИ РАД. — На свима пољима на којима је радио Орфелин је имао успеха. Његови бакрорези показују добра цртача и вешта резача; илустрације у Житïю Петра Великог,

Али свој прави списатељски рад Орфелин почео је побожним књигама. По броју својих дела Орфелин је највише радио на богословији, али без стручне богословске спреме Јована Рајића.

Све то радио је без икаквих књижевних амбиција, често и не потписујући се, више да би могао живети, и сви ти послови су без књижевне

Орфелин је тај свој посао радио дуго, неких пет година, и савесно. Преко својих пријатеља из Русије набавио је целу једну библиотеку руских и страних

По броју својих дела он је највише радио на богословској књижевности, али то су обредне књиге и уџбеници, махом преводи и прераде, готово књижарски послови.

Милићевић, Вук - Беспуће

— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем. Али ја нисам рођен за други живот. Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу? Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.

Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву. Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично. Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.

ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села. Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао

Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било

Тако је и сада радио, неопажен се ушуњао у собу и сео за сто, отворио књигу и занео се у науку тако да је два позива очева пречуо.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.

— Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба. Камо среће да сам и ја некад тако радио, можда би ми друге тице данас пјевале. — Ма шта тице, шта ...Ти се већ напио ко мој весели Ниџо.

себи у браду, одсутно кружио погледом по друштву и најзад се латио свог цртаћег блока и почео нешто да чрчка и маже. Радио је то тако смирено и удубљено као да је сам на свијету, а људи око њега, опет, настављали су свој разговор и пиће не

Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла. Шта би радио, грешник, да се због његове кривице чопор шумских разбојника окоми на коње?

Шта ли је у то доба радио онај мој паметни рођак који је на вријеме клиснуо с тавана? Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена

Шта ли је у то доба радио онај мој паметни рођак који је на вријеме клиснуо с тавана? Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом,

Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске архиве, а и сам ти је он пун пунцат новости као живица врабаца, има само да

Ево, ово је све за наше село. Има ту и новина и радио-вијести ... Командир не признаје пред старином да је неписмен, већ узима једно по једно писмо, одмиче га далеко од

АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала. Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије

станици, осумњичен за неко саучесништво у краћи коња, па се већ толико одомаћио да је около слободно шврљао и понешто радио као право домаће чељаде. — Да ми га је негдје приклонити док се само куварица не врати — бринуо се командир.

— А шта је Колумбо радио, мој друже: пред њим све вода, море, нигдје сламке, а он тражи ништа мање него Америку. Америку, еј, а никад је ни

— Ето ти, толики таламбаси, га-бу, га-бу, па опет заџабе: гдје си био, нигдје, шта си радио, ништа. Тако ти је са сваким мушким послом — карте, пијанчење, рат, политика!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Немој. Ајде учини — то и то! — Одмах би узимао рад и радио као бесан. Мој стриц беше прек човек. Његова реч била је у кући закон. Колико пута он туче стрину и гони је од куће.

Тада Станоја узе све на себе. Чистио је кућу, намештао децу, облачио их и радио све послове по кући као нека жена. И кад би увече све спремио, децу намирио, успавао, онда би сео на праг од собе у

А и стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали. Радио је, цепао дрва, клао, копао гробове, и све што год би му се наредило. Лето, зима, њему је било све једно.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И као што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао, поправљао им стил и

А змај му одговори: — Да си ти мени под коленима као што сам ја теби, ја бих знао шта бих радио. А Стојша му рече: — Ја теби нећу ништа, — па га пусти.

А змај му одговори: — Да си ти под мојим коленима као ја што сам под твојим, ја бих знао шта бих радио. Онда му Стојша рече: — Ја теби нећу ништа, — па га пусти.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у

И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим а њему што драго!

Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим а њему што драго!

“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања. И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати;

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака.

— Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака.

Хамал извади дукате па даде хаџији, и оде да заслужује путни трошак. Радио је хамал по Стамболу, те пошто прође неколико дана види да је заслужио и више новаца него што му треба за путнога

Слуга ће на то: — А да како се нећу наљутити кад сам цели дан радио да ми ребра пуцају, па ми ни јести не даш? Ћоса ће на то: — Е па кад си се наљутио, ходидер вамо да ти вашу с леђа

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом! Ох, тешко си га мени! (Одлази.) СОФИЈА: Шта би радио, да ти је оваква жена? МАКСИМ: Опет је боља од тебе.

(Одлази.) СОФИЈА (смешећи се, Николи и куму): Радите ли и ви тако? КУМ: Ја би радио, али не помаже. НИКОЛА: Не помаже богме ни код моје Маге. СОФИЈА: Иначе би радо поступали. Па смо опет ми криве.

ШАЉИВАЦ: То је добро. А знате ли што би ја јошт радио, да сам као ви? ДОКТОР: Да чујем. ШАЉИВАЦ: Ово опстојателство, што нисте ништа учили и опет сте доктор философије,

) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (СОБА КОД ДОКТОРА) ПОЗОРИЈЕ 1. ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе. Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски?

Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. (Приступи месту.) — На моју душу, малда није радио, зашто ми се чини да је ово место сасвим други вид добило. (Почне копати.) ДАМЈАН се полако укаже.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Уместо тога, што сам радио? Једанпут сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог,

с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да после десетке одвајам увце и слушам радио. Оне дивне, заборављене шлагере ... На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне!

уџбенике; не може се рећи да не пиљиш и не мичеш се из собе, истина, не може се рећи да се мичеш, али тај проклети радио! Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш?

кредит, па да ти се очисте досадни гости из куће, да почне представа, па да почне нека телевизијска масажа — и шта си радио? Ништа!

Тамо се у почетку муче, али ипак успеју да се некако докотрљају до центра. Најпре купе пеглу, па шпорет на струју, па радио, па телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски

Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље. — Али зашто?

Падала је лова у доларима до крова, а бик је радио ... Али једног дана догоди се трагедија: необични српски бик заљуби се у једну сасвим обичну херцеговачку кравицу из

Размишљање ме потпуно исцрпљује, па се бацам наглавачке у бункер и отварам славину, после чега гајбу поплављују радио-глупости из транђе, пардон, транзистора!

уцмекам пепељаром, кад чујем оне недотупавне, оне шкрипаве, оне уњкаве, оне кроз нос, оне гласове који данас владају радио-таласима, естрадама, телевизијом, штампом, диско-кућама и свим осталим медијумима масовног заглупљивања.

оних који су срећом глувонеми, цело наше музикално село нагрнуло у град и сад логорују у Македонској улици испред Радио-Београда, чекајући тренутак да се портиру придрема па да шчепају микрофон у радију и отпевају своје!

После тога, споља гледано, заиста личимо на рекламу за срећну фамилију! Радио је отворен до даске, а цела породица за столом. Ах, ти недељни ручкови!

До осамнаесте године тата је радио гимнастику уместо њега! Да се дете не замори, а да ипак ојача! Сем што ми је испонабијао комплексе због незнања језика

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шта рећи себи, док још траје служба? Угаси светло, радио искључи, да заспи слово с вином што не бучи: у цркви смрти свет је божур-журба, што бојом држи ритам нестајања, а

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Кажем вам, машином. Такови машина има небројено число. И ја сам на једној радио, с којом смо путовали у Месец. ЈЕЛИЦА: У Месец, господин барон? АЛЕКСА: У Месец.

АЛЕКСА: О, изволте без женирања. ЈЕЛИЦА (с оцем одлази). МИТА: Ког си врага радио, те ниси задржао прстен; бар би поштено неколико дана поживили. АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити.

АЛЕКСА: да изварам прстен од ови, пак да га дам Батићу. МИТА: То ће рећи: гди си био, нигди; шта си радио, ништа. АЛЕКСА: О, глупоумне! То није тако.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио.

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Па кад се видело шта је омладина Сарагосе, разуме се, питало се и ко сам ја. — Ви познајете Н-а? — Радио сам с њим пре него што је постао секретар. — Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

аблуда врлине у којој дејствује самоуништавајући ћеф добре су наше шансе ако не питају сваког од нас шта си радио за време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Он и не крије такве своје подвиге, јер је радио, управо крао, за своју јединицу и био чврсто уверен да ради за опште добро...

Тешка је самоћа и кад живот промиче редовним током, а камоли сада у рату. Ама да ме ране само!... Шта бих радио?... А угледаће ме сигурно, јер тек ваљда не постоји неки зид иза нашега фронта.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање. Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.

Највише га је у том уверењу држала ова околност: — Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу! И за децималне мере он нађе згодан одговор: — Море, шта ће ти онолика цимента ?

Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја! Ово ми је треће место, него откуд ти овде, кад си био у Подрињу ?

Веља беше на раду кад они стигоше. Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака. Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.

— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом. Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се

— Ено, ту је и тужба и акт министров... Све у парчета!.. — Шта си радио?! Викну пренеражена Љубица. — Ха-ха... ти се плашиш?... Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може... Нико!...

Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу. Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу. Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.

XИX Дође испит. Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха. Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, Много плаши...

Онако је некако... чудан. У свему је оштар и одсечан. У школи, кад год је што требало протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори... — Је ли ожењен ? — Пре две године није био... Сад не знам.

— О чем је бунцао ?... Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио ?... Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био је рањен у руку, али је радио и даље. Кад ме је видео, после једног крвавог дана, како жваћем хлеб и седим на киши, на једном пању, рекао ми је да

А упућена у пукове и казне ради, на ратишта. Та судбина није мимоишла тада ни писара који је радио са мном, ноћу, Кона, једног слабушавог Пештанца. Ни мене.

А моје родољубље имало је, каткад, облик једног наслеђеног породичног лудила. Све што сам радио у оно доба, радили су и моји вршњаци, и више од тога. Све су то зрна песка у мору патње нашег народа.

То је радио и Прерадовић, у униформи аустријског генерала. Али да пишем и штампам такве песме, под пуним својим потписом, за време

Међутим, мој телеграм, случајно, преко телефона, био је саботиран. Команда у којој сам радио крила је своју адресу, а адреса јој је била, тачно, ова: Бахнхоф Линиен Коммандо Сзегед.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио. Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и

Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио. Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а ништа није радио да их утамани.

А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а ништа није радио да их утамани.

„Истину је говорио он“ — мишљаше Агатон. — „Ја сам тај човек што је имао њиву и рђаво је радио. Ја сам само кидао лишће и ломио стабљику погане биљке кад сам побегао од људи, а требало је из корена да је чупам.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Баш добро што сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити. Досад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! — рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.

Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.

Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху!

Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.

Спремимо се ми, па 'ајд'. Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да 'оће, не би га мајци више 'вокатир'о«.

Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе, него за државу. Е па, брате, право је да држава призна те године службе! ЈЕВРЕМ: А нумера 2436?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па је тако и радио. Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако

по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу.

Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.

Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и

Волео је да зазјава. Мало је радио. Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити. Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица! — Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није

Штампа, као поседник племените ковине, Не обазире се пут заселака и низија, Па се не зна ко више лаже: новине, Радио или телевизија!

Да му се изгледи бар мало отворе, О, шта би с њима све радио! Имали би о чему да говоре И новине, и ТВ, и радио! Суклате и отровне гује те!

Да му се изгледи бар мало отворе, О, шта би с њима све радио! Имали би о чему да говоре И новине, и ТВ, и радио! Суклате и отровне гује те! Погледом их као огњем ожеже: „Зашто мој старачки живот трујете?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кугла би била снабдевена радио-апаратом, којим би била у вези са спољним светом над површином мора, и кад при пењању избије где год на површину, то

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А и он као да је знао за то. Стога је намерно тако и радио. Више се правио да је весео него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.

откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио, него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! Али би и то.

или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још | мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Његуши сад заокупише Јанка и како је и шта је зимус радио и све редом. Он им је повиједао све потанко. Говорио је већ лијепо српски иако је мало заносио.

“ Тако се јадао у себи, а пред другима, особито пред својима, није клонуо. Он је радио за свијех. Најпријед се побринуо за рањенике.

Он ми сад пише шта је радио, колико ли га је јада убило трчући тамо-амо, тобоже да ми поможе. Ишао је и у Беч, па најзад вели израдио ми је

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Казале пчеле бумбару, кад је био дошао да презими код њих, па га питале шта је љети радио те се није за зиму старао, а он рекао да је пјевао. Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино!

Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у

Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа не радио ни браздио, оро ни копô, већ иш’о у савске лугове ћерати дугове! Нити изаш’о из лугова нити ишћерао дугова.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ко усприповиједа, па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода или изостави, то ћу ја чинити, као што сам радио и у овима свима које сам написане добио. У Бечу о Мученицима 1852. В. С. К. 1. МЕЂЕДОВИЋ.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

” А змај му одговори: „Да си ти мени под коленима као што сам ја теби, ја бих знао шта бих радио.” А Стојша му рече: „Ја теби не ћу ништа”, па га пусти, а змај га онда узме за руку па с њим у двор, те се стану

” А змај му одговори: „Да си ти под мојим коленима као ја што сам под твојим, ја бих знао шта бих радио.” Онда му Стојша рече: „Ја теби не ћу ништа,” па га пусти.

13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у

И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!

Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!

” Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати,

неба до земље, да ону ђевојку себе вјенчаш мјесто мене којој пристане најљевше на руку, а ако ме не послушаш, све што радио и о чему се Богу молио све ти | узалуд и наопако обршило, и од тебе не остало трага.

У тога цара био је један слуга којега су звали Ћела, јер је био ћелав. Тај слуга ништа друго није радио, него само по башчи што је требало, али му је башча тако била урађена као да је у њој радило десет људи, и сви су се

“ „Куда хоћеш?“ упита га свети Сава, а овај одговори: „Ни за тим ти није стало.“ „Шта би радио?“ рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака.

“ „Шта би радио?“ рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И ако буде понешто радио, дозвољено му је давати неком другом од монаха да му ради. Нека вам је и ово знано: Било игуман, било економ ако шта

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мој благодетељ почео је дознавати моја чудновита желанија и намеренија; радио би свакојако од тога одсоветовати ме и одвратити; многократ би ме загрлио, љубио и с отачаском добротом би ме

Доброје он знао што је радио. Иако он и није предвидио да ће се овако о њему и о његовом делу на двадесет година после писати и штампати, али је он

Што сам овде радио, то ћу Вам у следујућем јавити писму. У Класену в Курландији, августа 28-го 1788. ВІІ ПРЕЉУБИМИ И ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ!

Како сам даље путовао и у пожељена места дошао и што сам ту радио, за ово видите сами, љубими мој, да се [х]оће особито писмо. Зато, љубећи Вас срдечно, пребивам.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач и кожни подглавач, које предаде Бакоњи. Док је то радио, он и фратар говораху талијански. — Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући.

Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.

— опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају. Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао сам теби свиње, тебе сам чувао од хајдука.

Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају.

Оженио си ме Симком да би ти Милунка била ближа. Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи. Моју муку трошио си на Вукашина и политику. Трпео сам и ћутао.

Од страха ниси могао ни у снег да паднеш, галамџијо! Из ината се не диже буна. А шта би ти, Аћиме, радио кад бих ја овом народу рекао због чега се мртваци црне по снегу?... — Ти си, брадоња, за ову несрећу крив!

И очи су јој беле. Кад се она, Швабица и туђа вера, петла око Симке, биће нешто горе од женског. А наопако је и радио Ђорђе. Је ли то лепо што је Толу натерао да ме бије?

Само се то чује. — Ћорђе се спотаче о Толине ноге и седе. — Видиш да је боле што ти нисам дао Алексу. Шта би сад радио с њим? ...Дечаци су под губером чинили један другом последње пакости пред спавање.

3наш ли ти колико вреди моја имовина?“ Ђорђе гребе мртву кору са стабла јабуке. — Шта бих ја сада радио да сам пристао? — рече забринут Тола. Ђорђе се одмаче. ...„Кад га не даш, биће слуга и мој надничар.

Е, данас нема више таквих људи као што је био твој покојни деда Аћим. Селачка мајка је он био. Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао... Алал ти вера што си његов унук! данас тргује све сам божји кривомерац.

А ја видим да се човеку не исплати доброта, али опет, велим, Аћим Катић је човек, иако је краљу о глави радио. Рака изађе у ходник и раздра се на Андру: — Губи се унутра, мастиљавко! У другој ћелији неко се гласно насмеја.

Све ово што видиш, ја сам зарадио. Деда је, сине, само држао говоре. Деда није радио. Ни нана. Нана меси хлеб и кува ручак. То што она уради, то се поједе. Кућа од тога нема вајде.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио. Али зато је сусед суседу смишљао како да подметне пожар. И, док би дланом о длан ударио, плану прва кућа, па улица.

Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, Сима сад не мисли на љубав: мисли на чувеног бечког банкара, Цинцарина Сину, код кога је, сасвим млад, радио. Тај банкар, са лицем продуховљеног пацова, обичавао је, док ујутру загледа своје службенике и одмерава им спремност

Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви. С њим се у послу смењивао Петар, рођак Страхиње Чупића, млад човек који је желео да се Стојан и он

У Бечу, све је пошло још боље. Угледан али не и много уочљив грађанин, Рига је радио неуморније него икад. Више није био сам: имао је тајну малу радионицу за израду изазова историји и, у њој, седам

Где год је дошао, шта год је радио, посао би напредовао. Говорило се да је срећне руке и сви су се отимали о њега. Али он је постајао све мање задовољан

Али он је постајао све мање задовољан собом не због тога што је много радио а мало стицао него што је слутио да му се живот још не отвара на прави начин.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Годинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардовања био у штампарији отштампан је баш и његов последњи, осамдесетдруг

„Пре једно сто година живео је и радио у Севиљи велики математичар и астроном, а највећи алхимичар арабљански, Џабис ибн Афлах, или, како га сада покраћено

„Герардо, Герардо! Заслужио си да те оставим на цедилу. - Шта би онда радио? - Без Мардохаја не би дошао ни до једне арапске књиге више.

Но убрзо нађе, као инжењер, стално запослење и зараду. Идуће године налазио се опет у Магдебургу и радио на подизању те разорене вароши; а четири године доцније постаде њен градски начелник.

„Но то беше ипак лакши посао но само писање дела“. „Разуме се! Њутн је на том делу радио преко десет година, али главни посао пао је у последње две године пред довршење дела.

Дознадох где је Лавозије живео, становао и радио. У његовом дому окупљали су се скоро сви велики научници француске револуције. Познавао сам их по њиховим делима.

Двадесет и пет година радио је на том делу“. „Оно је заиста монументално“. „Неке цепидлаке кажу да то дело Лапласово није ништа друго до одличан

Припремљен за то од своје интелигентне мајке, васпитан у оној одличној школи, радио је без престанка целог свог живота, не пренебрегавајући ниједну дужност, извршујући храбро и весело све своје обавезе.

Кад се почех приближавати карлици костура, они се стиснуше око мене толико, да сам једва могао дисати. Радио сам полако и опрезно. Осећао сам како им застајкује дах.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим

И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим је она знала да руководи са неисцрпном

распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.

па тек онда да се ожени, све преживео и оженио се тако рећи дететом, ћерку би онолику имао, а оно на Крфу само шта сам радио. Па после човеку криво ако жена... и што се у њој пробудила кокетерија, као овај Толстој што каже...

За њега и његову акцију публика је цондитио ѕіне qуа нон. Он хоће за сваки свој поступак оцену, иначе не би ни радио. Ја увек мислим на Француза Трајка, не говорим о онима горе. Он је несталан, то је истина. Данас пажљив, сутра није.

Алкохоличару, вели, па ти ништа друго у Француској и ниси радио него ждерао то вино и дан и ноћ.“ Ждерао, господине, је л’ то лепо, кажите сами?

“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио? Деде, шта сам ја радио? Зар ја ништа за ову домовину нисам доказао, кад сам три године коњоводац био под гранатама и

“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио? Деде, шта сам ја радио? Зар ја ништа за ову домовину нисам доказао, кад сам три године коњоводац био под гранатама и остало у мрском ропству

“ „А шта је ваше занимање?“ пита га опет Митар. „По начелу сам био бакалин, али сам и друго радио.“ — „Мило ми је“, каже Митар, „видим, вели, сви смо наши, а ја сам ти друштвен човек, и кад видим да сам међу људима,

бугарски рат, ми смо открили дивне особине овог малог и храброг војника, који је увек био скроман и који никад није радио за награду и за похвалу. Највише смо га сви заволели после свршене борбе на Дренку.

Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради ваљан старешина. Али не рекох ли вам: никад ми се није тако допадало живети...

И са овим уверењем, а чим је стекао право за полагање мајорског испита, он је сео, добро угрејао столицу и радио: да би пред, чувену са строгости комисију за полагане мајорског испита, могао изаћи светла образа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и како ће то да сврши? и што ће бити послије?) То сам сазнање носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма куда кретао, гледао сам га увијек у знаку и под печатом тог скорог и неминовног удеса.

) Ма гдје се налазио, ма што радио, један дио свијести стално је водио рачуна о томе на којој се страни свијета налази моје мјесто.

тутњало, цвилило, пискутало, цијукало, Пјевушило и звиждукало на свим угловима, са свих прозора, из свих грамофона и радио- апарата, с орхестриона по сајамским шатрама и с банјо-а по ноћним локалима: „ ...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа. Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете.

Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао. Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.

И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: — Паре!... Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му

што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио... Проклето дериште!...

И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао. Паре су то, хеј !

— промуца Ђурица. — Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!... А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...

Узмите ви ово : је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није. Је ли... — Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. — Пардон, не прекидај ме.

— Морао сам тако, ча-Вујо. Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. — О, сињу му...

А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети... Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао ; не би се никога бојао... Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Али сад му било најгоре и најтеже. Шта није радио и радио да откопа трс, али не може. „А што ћу се ја толико мучити? Узећу ову лопату железну, замахнућу два-три пута

Али сад му било најгоре и најтеже. Шта није радио и радио да откопа трс, али не може. „А што ћу се ја толико мучити? Узећу ову лопату железну, замахнућу два-три пута њом, и трс

У двору пак цар се дивио златној јабуци, миловао ју, шта није све радио с њом, кад наједном запази у јабуке обичан кличак. Све у јабуке од сувога злата, а само кличак као у сваке друге.

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таког ортака.

— Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таког ортака.

УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у

и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!

Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!

Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те усуд узме мотику и стане копати:

Све тако, дан по дан, пио сам с њима и веселио се, а ништа нисам радио, те се вас ископах. Кад, на чудо моје, сваки од мојих другова отвори дућан и почне трговати, а од мене окрену главу.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим. Ма шта вредно да сам радио, само је доводило до тога да моји родитељи још јаче осећају свој губитак. Тако сам растао са мало поверења у себе.

То сам непрестано радио до своје седамнаесте године, када су ми се мисли изненада озбиљно окренуле ка изумитељству. Тада сам схватио на своје

Не само то, већ је све што сам радио било на сличан начин подстакнуто. Временом ми је постало савршено јасно да сам био само аутомат обдарен могућношћу

” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“ Мој пријатељ, поштовани Чонси (Сханцеy М.

Одлучио сам да изненадим своје родитеље и током целе прве године устајао сам свакога дана у три ујутру и радио цео дан до једанаест сати ноћу, недељом и празником.

Пошто је радио неко време закључио је да треба да се консултује са инжењером, па је тако и учињено. Инжењер је имао неколико примедаба

постројење, услуге и сва моја достигнућа увек су били на располагању званичним лицима, а од избијања европског сукоба радио сам са губитком на неколико својих изума у вези с ваздушном навигацијом, покретањем бродова и бежичним преносом, што

Чинило се да је то безнадежан подухват и дуже од годину дана радио сам неуморно, али узалуд. Ово темељно проучавање ме је толико заокупило да сам заборављао на све остало, чак и на

Ово је само по себи било очигледно али је изгледало као откриће неким наивним радио-стручњацима, чије је искуство ограничено на такве апарате који су могли да буду поправљени само секиром и који су

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

поуздано знао то је, да није било човека који би могао са више воље толико трчати и трагати за послом као што самја то радио.

Није прошло ни недељу дана а он ме запосли у познатој Творници двопека у улици Кортланд. Ту је већ радио неки његов познаник, Ајлерс, Фрижанин, који је био даљи рођак познатог немачког писца истог имена.

Убрзо сам видео да су амерички младићи и девојке били врло вешти. И ја сам ускоро радио брже, али њихове руке су скоро играле стављајући ознаке на двопек.

После извесног времена неке колеге забављао сам српском поезијом и играњем српског кола. Радио сам све да их натерам да забораве да сам балкански “Дивљак”.

То је било изнад њених очекивања. Шта више, стални помоћник који је радио на тестерисању дрва, повећао је своју производњу да би држао корак са мном.

Ни рођени отац не би могао више учинити и више водити рачуна о мени и мојој будућности него што је он то радио. Његови савети уверили су ме да је он боље познавао моју ситуацију него ја сам.

фанатичне одбојности према механизмима, и питам се шта би он данас рекао кад би чуо аутоматски клавир, грамофон, радио, а да не споменем чудовишни биоскоп!

Ово сам рекао иако ме то није питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.

Ово сам рекао иако ме то није питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.

Био је изванредан. Све што је радио изгледало је тако једноставно и природно. Чак и најтежи математички проблеми изгледали су за њега као разонода.

Нивен ми је рекао да оно што је Максвел радио у Кевендишовој лабораторији у Кембриџу, то је исто радио Максвелов пријатејь, професор Роуленд5-з на Џонс Хопкинсовом

Нивен ми је рекао да оно што је Максвел радио у Кевендишовој лабораторији у Кембриџу, то је исто радио Максвелов пријатејь, професор Роуленд5-з на Џонс Хопкинсовом универзитету основаном у Балтимору 1876. године.

Ћипико, Иво - Приповетке

Парох се није надао толикој навали ни слави, а нашао се неприправан, не зна што би радио, па се прилагоди вољи народа.

Помисли да је он и онако извршио покору, па је боље помирити се. А ваљада и сам Павле увидео да је непоштено радио, и биће да га је закон освестио... И сада без срџбе и пакости гледа га пред собом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Код нас није било никога ко би ме на те радове упутио. Уз то сам у Сарајеву доста дуго радио као коректор, а од краја 1967. до краја 1968. био сам у војсци. Почетком 1969.

Свака од њих, међутим, захтева дуг и систематски рад. Док сам био у Институту за књижевност и уметност, радио сам на књизи о српском стиху.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

односи на целину радње, сама раскрива поглед на сав исприповедани живот главног јунака: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. ” Стога је разумљиво што је она такође графички одељена.

звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота, само је оно радио што човек треба да ради“.

се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради”.

Краков, Станислав - КРИЛА

У селу се јуначили певци и посилни из ескадриле дирао румено, босо девојче. Сергије је радио на апарату. Хука се мотора удвојила, авиони се затресли, и један за другим полетели преко смрзнуте земље.

— Крц, крц... — то је било тихо наговештење, скоро претња. Пилот се умно сагибао, радио и авион је кружио над белим и жутим пегама на земљи. Видели се ситни људи како беже. Бора је повукао за ручицу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба сат времена док се погодимо, и док брод, који није месецима радио, проради. Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају.

Предео је био бескрајан, а наша кола на њему: мала покварена играчка. Шофер је радио на расклопљеној машини а сви наши црнци били су око њега.

Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ту чивитарску, каишарску крв! Кол’ко да нађеш згодан изговор, Сву драгу ноћ си коњски радио Да сопствен чамац водом напуниш. „Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...

“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао? А одиста сам, ’нако уплашен, До мрке ноћи јуче радио, Да га без штете како утопим. А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У главноме при овом другом наступању радио је сваки како је сам најбоље знао и умео. Предложим (јеп о заповедању овде не може ни бити реч) да идемо yлево, тамо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале... Узме се шака земље па се затрпа, или се ашовчетом избаци.

Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка. — Да чујемо сад шта је радио седми пук шеснаестога септембра? — обраћа се Радојчић Предрагу.

Покушавао сам бајонетом да каналишем и одводим воду. Али то сам радио више из дуга времена, јер је вода придолазила са свих страна и било је немогуће одвратити је.

Ама не умедоше они Бугари мене у руке да ране. — А шта би ти радио? — пита га Влајко. — Тхе... још питаш! Данас су скинули Влајку и завој око груди, те може да седи заваљен.

— Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака? — пита Перу „Ђеврека“ и погледа га искоса поднадулим очима. — Оној?...

Заборавио сам тренутно да бих то исто и ја радио. Враћао сам се полако да им бар за који секунд продужим живот. Они су једини који сачињавају војску и свесно залажу

— Шта си ти радио? — Шта сам могао?... Сишао сам и легао у јарак покрај пута. — Кипислцауф!... Кажи слободно. — Наравно.

— Станимире, шта би ти радио овој женској? Он заузе став „мирно“ и, снебивајући се нешто, погледа у потпоручника Драгишу. — Реци, де, слободно!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату. Туђин никад није радио својски, и жећеш, Миленко, Кукољ и апту; храни ји само и пој, да не трпе Глада и жеђи код тебе; ти ћеш скоро поред

По казивању Ј. Копитара (Новыя письма Добровскаго, Копитара и др., СП, 1897, стр. 249) знамо да је Берић год. 1812. радио на једном српском речнику. Ј.

Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље! Гуњац стари и фес продрт, коса пропала! Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!

Одиста, рана смрт Павла Поповића Шапчанина дубоко је потресла омладину у чијој средини је он радио. „Чим је грозни глас о његовој смрти амо стигао” — писао је Јован Ђорђевић Светозару Милетићу 5.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

све старо измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доле гдје га нико не познаје, па би радио на надницу. Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади.

Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село. Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд.

Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: Реч по реч. Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”?

МИЛИСАВ: То је он! ТАСА: Он је! АЛЕКСА: Питам ја: је л' излазио где, је ли говорио с ким, шта је радио? Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Сем тога, Бојић је редак писац који је предано радио на драми: написао је пет драмских текстова на историјске теме (Краљева јесен, Урошева женидба и трилогија Деспотова

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

МЛАДЕН И Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.

И Младен је тако и радио. Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да

И тако сви редом. Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.

утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред,

Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

к., верујући да их то чува од ревматизма (ГЗМ, 6, 1894, 372. Тако је радио и мој отац, који је био родом из Сарајева). Против срдобоље се и једе језгра од рода д. к.

августа (ЖСС, 139). Обично се прича, као αιτίον ‹= узрок, повод› за уздржавање од рада, како је неки човек тих дана радио око сена, па ударио гром, или дунуо ветар па однео и њега и с. На Мишји дан (27.

Ћипико, Иво - Пауци

Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада радио. На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи.

Кад се отац не би био задужио, чињаше му се да се не би ни са ким у селу мијењао. Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже.

Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води. Друкчије би он радио да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори? Док је жив, господар је да ради што хоће.

И све је то он весело радио, као за се и за своју земљу, и нека би сав живот дао кад има зашта. „Али овако”, помисли, гледајући пред собом празна

— рече му благо господарица. — Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих... Радио сам што сам могао...

— јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... — Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Мислим да се то десило због тога што се он одушевио мојим рукописом. Показао сам му препис јеванђеља, који сам радио за епископа. Рекао ми је да су то најлепше исписане странице које је до сада видео.

Натерао је сиротог Макарије да срче одвратну жућкасту водурину, уз то још врелу, и то је овај послушно као мало дете радио, упркос гађењу које није могао да сакрије.

Због овог последњег нарочито. За Стикриоса је још рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа осим што је спавао с тим одурним гадом, тим крпељем и сметењаком. Не знам како се обрео у Вратимљу.

Народ је долазио са свих страна да види оно што је кир Јакос радио. Свиђао се лудима. Било га је пријатно гледати онако кршног и снажног а истовремено питомог и нежног, слушати смешни

Не знам поуздано зашто, али та вера ме није напуштала. Док је радио овде, упознао се с Јањом, курвом, коју су држали на Кули Лаушеви војници.

Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је готово скренуо с ума. Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола.

Тако нисам мислио у почетку. Говорио сам, док је радио: Погледајте, Прохор по свом лику и обличју деље распеће. То распеће нико осим Прохора није имао могућности изближе да

Ако је то збиља тачно да се тако храбро држао, ја мислим да он то свакако није радио због саме вере, него зато што је у њему врло неки унутрашњи бес, заошијани, зацепљени инат и пркос.

Што год је заударало на Грке (како је имао обичај да каже) он би беспоштедно уништавао. Радио је то јавно, нарочито се трудећи да сви виде како и колико се он гнуша над тим грчким смрадом и талогом.

Ништа на том ужету није било урађено површно и ошљарски, иако је била ноћ. На својој смрти Прохор је дакле радио темељно.

„Дошао је овде прошле године. Од првог дана радио је једно те исто: сушио траве и лечио њима болесне луде. Сада стоји као кривац пред смркнутим лицима.

Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио? Бранио сам његову проклету Кулу, бринуо се о његовој проклетој имовини и штитио његову проклету жену.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

да призна за сувладарку своју сестру и супругу Клеопатру, као што је то захтевао тестаменат његовог оца, него јој је радио о глави.

Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес.

Кремонини, који прима од Републике две хиљаде форината за своја предавања, а овај овде, којега тако жељно ишчекујете, радио је у Пизи за шездесет скуда. По цени се ваљда познаје и вредност робе.“ „Али Галилеја хвале!“ успротиви се онај други.

Додаде овом опет оно време обилажења, па доби један даљи тренутак. Тако је радио све даље догод није исцрпео временски интервал Тихових посматрања.

прихватили и сви моји другови, и то није било оспоравано до свршене матуре, иако нисам био ни вредан, ни амбициозан. Радио сам тек толико колико је било потребно да се не обрукам и моје професоре не ражалостим.

у чисто, као за штампу, сав тај материјал; урадих скоро све оно што је мој професор при састављању својих предавања радио.

Затекао сам Универзитет пуст, без ђака и наставника. Ту сам се склонио у једну малу собицу. У њој сам радио од јутра до мрака скоро годину дана, а да нико ни закуцао није на њена врата. У Српско-бугарски рат нисам ни позиван.

Док сам то радио, и публиковао, једну за другом, четири расправе, уклони срећни стицај околности и последњу запреку на моме путу.

Она је закључни одељак дела „Климати Земљине прошлости.“ На тој Историји Земље радио је Кепен заједно са својим зетом, генијалним геофизичаром Вегенером.

Тако је моја астрономска теорија ледених доба заузела врло брзо своје место у науци. Сам Кепен радио је неуморно иа томе.

То је била последња вест која је од њега стигла, јер радио-станица није могла бити донесена на место опредељења. Ја сам ове догађаје пратио по страним новинама које су о њима

Од доба инжењерске праксе у Бечу створила је техника ваздухопловство, радио, звучни филм, телевизију и сто других чуда; просекла је каналом амерички континент, преградила Нил, ваздухом ђубрила

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Рођен је у Вуковару, у Италији је изучио сликарство и бакрорез. Радио је као учитељ, калиграф, бакрописац, чиновник, секретар митрополије у Карловцима, Темишвару, Новом Саду. Покреће 1765.

Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра се заснивачем

Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену. Живео у Кикинди, Новом Саду, као сеоски учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора. Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад.

Али је ту домаћа сплетка око „интимног” догађаја једне богаташке куће прекинута, и Љуба је и даље успремао авлију и радио башту, и није марио за своју сенку, утолико више што се старац више није сунчао.

Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио. Дошли да виде младића који је, кажу, радио као црв, сад већ годину дана помаже професору у лабораториуму, и наследиће га сигурно на високој школи техничкој, у

Она узе Луку за обе руке и приведе га наслоњачи. — Седи. Добро де, реци ми каква је то част, шта си радио? — Младић ћути. Усправља главу, али ћути. — Прокартао? попио? пробештијао? ...

Њих троје, то је био један понесен млад колектив који је радио пре свега за понос разреда и за понос поноса. Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих

Ситног здравља одувек, остао је преко ферија у Алпима, да се одмори, јер је своју медицину радио с једним фантастичним частољубљем.

А мене је на ту реч зној пробио! Уплашим се да сам глупо, да сам рђаво радио, да поправке нема ономе што сам учинио. То је грозно! У мени има нешто још неуравнотежено, можда болесно!

Нашли се очи у очи не отац и син, него два човека, онај који је радио и живео са сталном рачуницом у свести и онај који први пут види здерану маску с лица на којем би могао замислити све

Постао је секретар једном богатом Америчанину, историчару, који је живео у Риму и радио на делу о Јулију Цезару као државнику. Разлагао је Бранко господин Јоксиму: — Немојте мислити да је то од сиротиње. Не.

— Зар не жалиш, Стефане, забога? — Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио. Почео је чудно да сазрева и да постаје збиља фигура необична. Плахости нестало, миран је као неки мудар старац.

Мија, како је био бистар и поучлив, шта све није радио. Ишао редовно у школу; тишлерисао; прао чаше у некој каваници; чупао траву у порти и хранио попину живину, ишао у рибу

Мирку остадоше зглобови по рукама — па и у колену једном — натечени, али радио је, и чак и више но пре, јер се Кашикара полако насељавала, а сваки насељеник, наравно, цепао ђонове.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Он у овом магновенију заборави и на Бурјама и на волшебнице; ништа друго радио није него »куда« викао, и ништа друго чуо није него планинама јечећи одзив: куда?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Војник није зато ту да мисли! — објашњавао нам је каплар. — Шта би онда радио г. мајор кад би сви ми мислили? Имаш да слушаш, ето ти, а не да мислиш!

Милован ни да чује, вели, никад он те ствари није радио. -Ти, стриче, и нико други!- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава! — Ко зна шта би радио бог да ђаво не постоји? — шири Варалица руке, усавршава свој занат.

Ћутљив и пажљив, дрводеља је полако дубио дебло, одбијајући да одговара на питања суседа. Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом душом трудио да му помогне.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Довољно да XВИ век уноси у косовску епопеју и тај елеменат. Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску

Довољно да XВИ век уноси у косовску епопеју и тај елеменат. Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску

Он је тај посао радио боље него ико пре и после њега. Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815. године.

Није хтео да се бори код Чокешине, али је после подигао на устанак Јадар и Рађевину, но зато што је при томе радио против интереса Јакова Ненадовића — био је убијен од његових људи.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан У неком дућану РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР Рекоше ми буди пекар Или млекар Бићу пекар Ал испадох прави

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Овај војнички салутира и поздрави на енглеском: — Хало, бојсови! (Здраво, момци!) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш

Док су се ђаци збијали у гомиле по дворишту и узбуђено ћућорили, Лана је у свом стану нервозно окретала дугме на радио-апарату и сагињала главу да боље чује.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не придигне из дућана.

У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у

расанио после спавања, да није ни тражио измећарку да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности