Матавуљ, Симо - УСКОК
Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко. Ријечанима и Црмничанима: сердар Мркоје и Радисав Контић! Пиперима и Бјелопавловићима: Перко Шалетин, Гардашевић и сердар Саво Пламенац.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Др Георг фон-Сименс, члан германског Рајхстага ГЛАВА ПРВА Газда Радисав је човек старога кова. Кафеџија је и механџија.
« Од тада су њега и прозвали Радисав Бур, а кафану му Бурска кафана. Па и због тога, а и иначе, као поштен човек и добар Србин, природно је било сасвим да
Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са
Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један добар, избиран комад ужичке пршуте, печенице назване. Мала кафаница, али добро ради.
Сви ћуте и слабо се један с другим разговарају. А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује!
Ко хоће песму — мислио је и резоновао је честити газда Радисав — тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја.
Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао. Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати.
Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати. Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога ко би
Сам газда Радисав спевао их је јужним наречјем а Клéмпо — чувени гуслар, који је опевао неколико партијских митинга и гунгулâ, — он их
ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре.
па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао
Кад га је уписао у први разред гимназије, и кад је положио школарину, рекао је газда Радисав господи професорима: »Ево вам га! Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну за
Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако. Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... — Који Радисав? — прекиде га Ђурица. — Твој апсанџија, знаш га ваљад’? — Како, зар је он..
Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... — Који Радисав? — прекиде га Ђурица. — Твој апсанџија, знаш га ваљад’? — Како, зар је он...
Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав. Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.
— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је!
— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је! Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: — Ене де, проваљен зид!... — Шта велиш, море?
— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. — Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу.
Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. — Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав. Он је већ у другом округу. — Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. — Шта је вајде...
Он је већ у другом округу. — Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. — Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: — Нису још гледали апсу! Нису отварали! Па он је, болан, још у апсу...
— Отварај ! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. Радисав откључа браву и отвори врата широм.
Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру. Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. — Зна ли Радисав на који ће крај ? — Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. — Добро.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Него нас стиже убав витеже Узбашић Јово, друштво његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри војници.