Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На западним странама, према Маврову и Радици, клима је оштра са кратким и свежим летом, тако да ту успевају само раж и овас.
Тврди се само за једну породицу Станишовце да је пореклом из Јанче у Радици, где поред поисламљених Мијака има неколико породица православних Мијака.
је нагнало да задржавши православну веру приме арбнашки језик, тим пре што су Торбеши, који су непосредно испод њих у Радици, сасвим супротно томе изгубивши православну веру ипак сачували српски језик.
Њихова су села Галичник, Лазаропоље, Тресонче, Селце, Росока, Сушица, Гаре и Осој, а има их још на Радици, око манастира Јована Биогорског, где су ретка села чисто хришћанска, као Битуша, Горње Косоврасти и Горње Мелничане,
Мијачка област и њихов начин живота исти су као и у Радици. Земљиште је састављено од палеозојских шкриљаца са овде-онде уметнутим кречњаком.
Овде се особито одржало старо балканско становништво, и све подсећа на далеку прошлост. У Радици се очувао стари начин сточарења, номадско сточарење, које су ови Југословени вероватно наследили од Аромуна.
Док су мухамеданци врло ретки у Малој реци, многобројни су у Радици. Зову их погрдним именом Торбеши. У географском погледу они су наставак зоне коју заузима православно становништво