Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимичан утицај далматинских писаца. Али тек шездесетих година прошлога века код нас се
Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и правопис, прва
Крајем четрдесетих година он добија два добра помагача: Ђуру Даничића и Бранка Радичевића. Даничић, својим знаменитим Ратом за српски језик и правопис (1847) даје научну основу и аргументацију Караџићевим
ЖИВОТ. — Отац Бранка Радичевића, Теодор (Божидар) Радичевић, царински чиновник у аустријској служби, био је и сам човек од пера.
У Матици српској налази се остатак Радичевићевих рукописа. Доцније, Песме Бранка Радичевића су врло често издаване; после Његошева Горског вијенца то је била најчешће издавана и највише читана српска песничка
песника који су се служили народним језиком и уносили у своју поезију елементе народне поезије, ипак су песме Бранка Радичевића значиле једну велику новину, готово читав књижевни преврат.
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне, бескрвне и укочене
ЕПСКИ ПЕСНИК. — Главни рад Бранка Радичевића то је лирска поезија, лака љубавна лирика, нешто као ліед у немачкој поезији прве половине XИX века, нарочито код
Како у погледу језика тако и у погледу версификације поезија Бранка Радичевића означава велики напредак, кад се има на уму како је била проста метрика ранијих српских песника.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Поезија Бранка Радичевића имала је занимљиву судбу у српској књижевности. Новином песничких мотива, смелошћу идеја, оштрином личних судова, она
Тек када је око 1860. стао пристизати чист романтичарски нараштај, песнички глас Бранка Радичевића стао је нагло расти. Од 1860. он се сматра као оснивач нове српске поезије и постаје узор младих песника српских.
За Радичевића је била несрећа што је потпао под апсолутан утицај Вука Караџића и што није могао самостално развијати се. Он је себе,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) 715 (2) (АЛ' УЗАМАН, МИО ПОБРАТИМЕ) 716 САБРАНЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА. И. У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1847.
ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11. март) ИИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ИИ У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1851 Кнезу Михаилу М.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А пошто су и бродови стали на Дунаву, идем у Иланчу преко Темишвара, где моја мати има, на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
односити на почетку цитирани Мишићев суд да је у језику удес наше поезије, онда су то свакако романтичари, почев од Радичевића и Змаја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Од Радичевића до данашњих дана наша лирика показује, вели он, „изванредно правилан, управо типичан развој једне оригиналне лирске ‘цв
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка Радичевића, читав ранији, њиме заклоњени период песничког развоја код Срба, а који је трајао безмало такође читаво једно столеће,
Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно пресудан да су му значај (и када не сав, — а и како би!
мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу, такође и завршни
За свестрано и потпуно разумевање свега онога што се у нашој поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни много погодна.
и на испитаним појединостима заснована историја развоја српске уметничке поезије од Захарије Орфелина до Бранка Радичевића. Једва да је теже замислити лепшу, али и теже изводљивију жељу од те.
Међу совокупитељима већ у овом Објавленију има 32 имена; али ту још нема Теодора Радичевића, „практиканта у сол. и арм.” бродској: његово име биће штампано тек у Сочињенијама пјеснословским, о којима је био
моју редакцију из год. 1937), за сада само упозоравам на стих 468. у следећој строфи Безимене Бранка Радичевића (ст. 464—9): Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, ка обично, у кавану малко сврати; Па с маргера
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.
Док је претходно био само једна од књижевних струја с доста примеса класицизма, почевши од Б. Радичевића романтизам се јавља као супротност класицизму а после његове смрти постаје стилска доминанта епохе.
То су Јаков Игњатовић (1822-1889) и Стефан Митров Љубиша (1824-1878), оба из генерације Бранка Радичевића. Игњатовић потиче из српске дијаспоре (рођен је у Сентандреји, у срцу данашње Мађарске).
Предговор, строг избор песама, као и њихов размештај, приказали су историјски след нових лиричара - од родоначелника Радичевића до симболисте Дучића - као непрекинут низ усавршавања песничке уметности.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
(Тако је, на пример, поема Ђачки растанак Бранка Радичевића (1824–1853), посвећена данима младости и школовања, школским друговима и сл.
Две песме Бранка Радичевића, које се обично узимају као песме за децу (јер су, између осталог, њихови јунаци деца), пружају прави пример за то.