Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: У хотелу „Ексцелзиору”. Ето, то је све што сам сазнао. (Сети се.) Ах, да, још нешто. Распитивао се код Радића и о томе где ја станујем, вели посетиће ме. АНТА: Вас? НОВАКОВИЋ: Мене, или... моју жену, можда.