Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје! Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...
Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.