Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, после једног привременог, тоталног очајања, код мене је било наступило неко ново, тотално радовање, да идем тамо где сам толико пута, од детињства, да будем, желео. Идем, велим, тамо ми је место.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! Али се морало. Није се имало куда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити! Триба ми најмање двадесет талира готови’ осим домаћега трошка. Стога сам, болан, и дошâ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он лежи под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим кљуном казује.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
одриче од своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Шта ћеш, судбина таква! Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада... И да би све то пресекао, диже се са ручка. — Бесна је она. Камџија њој треба!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад видех тај нос, отсечена врха, мене спопаде језа, но одмах затим изненадно радовање. Та то је, нема никакве сумње, Тихо Брахе, астролог и астроном царев.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Покренут лист Српче у Београду 1882. Стеван В. Поповић: Мали свет Стеван В. Поповић: Дечје радовање 1884. Јован Максимовић: Положеник (приче) 1885. Јован Максимовић: Божићне приче 1886.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Уме бити срећан, и то је његова срећа... Јулици и Срби чиним много више, они више и траже, али њихово радовање је сасвим другачије. Боже опрости, радују се као керићи који дочепају комад меса и једу га у свом буџаку.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
збори:) О, да сам јој јастучић, крај стола Где јој игле забодене стоје, Када би ме не знам како бола, Бод би био радовање моје. (Глас песме збори:) О, када бих лист хартије био Па да служим за папијот њени!