Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је заклан јер је клао. На прагу команде, на самом прагу пакла, брат га заклане жртве ножем закла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Апотропејски елементи у свадбеним обичајима код Срба и Хрвата“, ГЕМ, 2, Београд 1927, с. 25; Милојевић—Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце“, ГЕМ, 28—29, 1965/66, с. 241; Драгичевић, Т.
21. ⁸ Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака, Просвета, Београд 1984, с. 195. ⁹ Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, Београд 1958, с. 244. ¹⁰ Фрејзер, Џ. Џ., исто, с. 30.
175. ⁵³ Тројановић, С., Загледање или углед, у: Расправе и грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с. 1. ⁵⁴ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 243. ⁵⁵ Тановић, С., исто, с. 104. ⁵⁶ Тројановић, С., исто, с. 1. ⁵⁷ Миодраговић, Ј., исто, с.
Р., Деца, с. 94. ⁷⁰ Миодраговић, Ј., исто, с. 75. ⁷¹ Милосављевић, С. М., исто, с. 93. ⁷² Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, 1958, с. 246. ⁷³ Миодраговић, Ј., исто, с. 75.
55; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговоне“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1895, с. 659. ²⁵ Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, Београд 1958, с. 245; Кордунаш, М., исто, с. 90.
М., исто, с. 417. ¹³⁷ Николић, В. М., „Некрштенци“, Караџић, 12, Алексинац 1901, с. 247. ¹³⁸ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 245; Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, 1987, с. 171; Милићевић, М. Ђ.
73. ⁷ Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“. ГЕМ, 21, 1958, с. 248. ⁸ Поп из Грбља, Вукова грађа, СЕЗ, Л,
108. ¹⁵ Кордунаш, М., исто, 6, с. 183; Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 248; Вукова грађа, с. 11. ¹⁶ Тановић, С., исто, с. 117; Кордунаш, М., исто, с.
248; Вукова грађа, с. 11. ¹⁶ Тановић, С., исто, с. 117; Кордунаш, М., исто, с. 183; Милојевић-Радовић, Добрила; исто, с. 248. ¹⁷ Шневајс, Е.
²⁷ Радовановић, Б., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, 1928, с. 99. ²⁸ Милојевић-Радовић, Добрила, „О рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, 1958, с. 250. ²⁹ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с.
Ђ., Поменик, Слово љубве, Београд 1979. Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на селу“, ГНЧ, 18, Београд 1898. Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, Београд 1958. Милосављевић, В.
Радовановић, Б., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, Београд 1928. Радовић, Ј. Р., „Српске народне пословице“, БВ, 6, Сарајево 1891.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечји свет је свет без Бога. То је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично као старци.
Плави зец, чудни зец, једини на свету! О правом смислу зечје улоге у дечјој књижевности Радовић је оставио једно проницљиво упозорење.
и часописа, аутор радијских и телевизијских емисија за децу и одрасле, пословођа и подстрекивач, дух жив и оригиналан, Радовић је свим тим пословима прилазио озбиљно, што је за наше прилике неуобичајено.
Пред таквим дахом свежине читалац није могао остати равнодушан; Радовић нас наводи на јеретичку помисао да би многа велика питања, славна дела и имена савремене књижевности могла бити ствар
Дух побуне и обнове, дух враћања почетку, шири је процес, и Радовић се, на свој начин, у њ укључује. Могло би се говорити и о неким додирним цртама с надреалистичком поетиком; родбинство
Данас се може говорити о једном таласу српских дечјих песника, које је углавном Радовић усмеравао. Дечја књижевност одувек је коришћена у васпитне циљеве.
Дечја књижевност одувек је коришћена у васпитне циљеве. Радовић је прихватио ту њену функцију, али ју је преусмерио. Јер, и васпитни циљеви могу бити различити.
Јер, и васпитни циљеви могу бити различити. Дечју књижевност Радовић је упутио ка васпитавању бољег књижевног укуса, ка развијању слободне, стваралачке личности детета.
у тајне слободе, поучавање игри и радосној креативности, и да томе, на свој начин, и песма може допринети, онда је Радовић васпитач од несумњивог значаја и утицаја, делатан како само продорна песничка реч уме да буде делатна.
Превасходно васпитна акција, у то нема сумње: дечји песник, Радовић је истовремено и васпитач, васпитач васпитача, и, после Змаја, најодговорнији пријатељ наше деце.
осветљена појединост често је занимљива и за дете; битно је да има откривалачки карактер, да је поетски употребљива. Радовић је проницљив посматрач дечјег понашања.
Један други посматрач продорног погледа, Змај, такође је показивао родитељску нежност и бригу за дете. Радовић је суздржанији, ироничнији: модернији. У његовом делу нема ниједног стиха који би декларативно славио детињство.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пјешивци: сердар Мркоје, Никчевићи Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша, поп Вуксан Радовић и сви Бјелопавлићи преко војводе Марка Бошковића. Ето, ти, сви!“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најближи изворној симболистичкој поезији ипак је Борислав Радовић (1935). Он је као танани уметник испред осталих данашњих песника.