Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господине капетане, ја сам поднаредник. — Поднаредниче, води ме право капетану Радославу! — рекао је тако одлучним гласом да више није могло бити поговора. — Разумем!
— Кад му је толико стало... Бора згази Косту на ногу, дајући му тиме знак да не говори, па се окрете Радославу: — Ваљда ће се једном и овај рат завршити. Уосталом, дођите до нас, горе. Можемо тамо седети и дан и ноћ.