Употреба речи радост у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

дању и којекако: радим помало, нешто опет слишам децу, нека их бог поживи!... А они су ми цела моја радост; да нема њих, оседео бих пре времена. Сиромах!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

људе за помирити колико кад сами расуде да они са својим взаимним разрушенијем општим својим злотвором не само радост но и ползу причињавају. Неправда — адски пород!

Онда почну псовати и проклињати таку срећу. „Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се малопре одвећ радовали, време је да мало и поскорбите.

Ко никада није чувствовао горест скорби, он није кадар ни праву сладост радости чувствовати. Ко хоће да је његова радост словесна и разумна, а не само чувствена и скотска, он се мора за многе ствари скорбити, старати и трудити.

и з и с к у ј е, т о л и ко в и ш е в а љ а д а с е т р у д и и д а с е с т а р а д а ј е з а с л у ж и. Радост и скорб две су сестре, вели наша басна. Сад да видимо која је од њих паметнија.

За колико осећамо сладост јела и пића? Само док нам кроз грло прођу, пак ту ти им конац. Свака радост у којеј срце, разум и душа участија нејма, бесловесна је, и како брже дође, тако је и нестане.

Сладост пак и радост која се у благотворенију и добродјетељи находи, она је сасвим чрезјестествена. Нека добро ово приметимо: добри човек,

Ова дакле радост мора бити вечна, како је и сам бог вечан, у коме она свој извор и почетак има. 105 Стара лисица и курјак Стара

Уђи у радост Господина твојега!“ Разумном служи злато његово, а неразуман и бедак дркће пред њим као пред жестоким господином и

А кад је познато да је ко трудољубив и поштен, пак му се случи какво нешчастије, онда свак чувствује велику радост кад може таком помоћи.

Какова утеха и радост спомињати се у старости својих трудољубивих, добродјетељних и пло|дородних младих година, право блаженство живота

просвештеније и благополучије распрострањава и умножава, и на ови начин јоште ов|де предоштуштава и ужива ону вечну радост будуштега живота. 131 Коњ и бик Добар коњ, носећи на седи младића, трчаше и поиграваше.

Живиш разумно и добродјетељно на ползу и радост себи и другима, а потом, у своје време, поћи одавде разумно и добродјетељно с чистом совјестију и с увереним

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку! Ако смо ово пред Косово пили, како смо могли - добро смо и прошли!

се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом светлошћу огрејан заспати, или се њоме обасјан пробудити! СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија?

у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја

пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце,

јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања,

су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме

право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме засењује, заглушује,

мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме засењује, заглушује, јутро пуно кукурикања и кокодакања.

звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме засењује, заглушује, јутро пуно кукурикања и кокодакања.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Освртала се небројено пута и гледала Огњана. Видела је — кад је узорао и трећу бразду!... Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се — и смеје јој се. Не зна ни сама зашто...

У први мах огледаше се на министровом лицу чуђење и недоумица, па затим — пријатно изненађење, па све већа и већа радост. На један мах сав устрепта од милине, поче журно и грозничаво превртати листове...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска... Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: — Сједи овдје, крај мене, добри човјече! — Могу ја и стајати, честити ефендија!

уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и...

И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио.

Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса. Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. Пазили се они, па им се и деца пазила.

Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... — Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. — Ја и ти?!

Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи!

Дакле, ко је тај Лазар? То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу

Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... А сад? Он дана кад се она проклета кесица нађе за

” Станко се нашао поред оца. Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека. Занеми као и у највећој несрећи. Тако је некако било и код Алексе.

— И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!... Рад сам видети и ту радост за живота... А, гле, ти за њу и не питаш!... Па погледа Станка испод ока.

— Немој, бабо... Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш... Само данас немој!... — Добро, кад велиш... Хајдемо онда кући.

(Каба) — зграда у Меки где се налази узидан црни камен, светиња муслимана ћецап — цар ћев (ћеф) — добро расположење, радост, весеље; прохтев ћилер — орман, остава ћумез — кокошињац; кућица убарабарити — уједначити убетежити се — разболети

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И чујем, у мени лист за листом пада. СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном?

Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!

И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе које лијем, И покажем срце као

А ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.

И кад најзад падне задња страшна сена, Знаћу неумитног очајања радост: Да има сто срећа, али једна младост; Стотину љубави, али једна жена.

Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно.

Јер је радост у космосу преча него срећа међу људима. СВЕТЛОСТ Тај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост. А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава

Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство! Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси

Али нема више туге. Разведрила су се лица и некака неспокојна радост ожарила и увело попово лице. Ударише врућине. Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.

Волиш ти бијелу каву! У то дође и поп из градине. Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси кад јој

Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп. Погледа око себе: — Гдје је икона? Ми му показасмо. — Метните ми овдје!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

!! ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА У њој је описана свеопшта радост двеју породица, тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јула.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.

Чика-Гавра је његовом примеру следовао. Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком доће у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.

Кортеши извојују да буде Марко Рогозић изабран за виценотара, подбележника племенитог магистрата. Веља радост у пријатеља му и у Мице.

Позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мицини. Част веља, а радост велија. Сутрадан се о том по целој вароши приповеда каква је част била код Ћирковића, и свако тврди и доказује да

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Искрено да кажем: ја нисам веровао ни у ону личну радост што ме чекала, јер се мој грозничави немир мисли никад. у мени није потпуно стишао и они тамни, замршени осећаји и она

Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао. И једна безумна радост заврисну у самој његовој крви од те помисли.

Христић се заплака љубећи своје старе родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос и радост што стоји поред рањеног И живог мужа.

незапамћена ноћна борба, они јуриши и онај кркљанац који се лепо чуо из превијалишта оне ноћи кад је осетио потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако

Ја обожавам то твоје брижно и велико чело пуно бора, то мило твоје немирно око из кога ја црпем сву снагу и сву радост и милосрђе И врлину и склад.

— За то што сам проклет, драга. — А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену? У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела.

Кад сам био млад и мали осећао сам неописано слатко радост иза страшнога сна. Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се

А после — сунце, па чудни неки елан срца, па нада и блага лица око мене и тице и радост завлада безумна. Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију.

Африка

Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и

“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама. Сада су просто певали своју радост што им Франсис Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и

Окречена бело, она се на општи смех окупљених сељака, који тиме изражавају своју радост и дивљење, извија, тресе, скаче, и приближава ми се сасвим да би мимирала либричне сцене.

По неколико заједно, водећи пригушени разговор између себе, сакупљају се постепено играчице; на нашу велику радост све јединствено младе, лепе и мускулозне. Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је.

Сви смо се заслужено одмарали необично дуго. Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама.

Најближе село удаљено је од Бобоа читавих двадесет километара. Осећам велику радост да сам, поред свога новога пријатеља, у његовоме спортском Реноу који даје сву снагу што му допушта саванско биље.

Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и испунио жељу неких младића са мароканских планина. Замишљам на својим плећима огромна дуга анђелска крила.

Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали. Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос! ЈАЊА: О, аделфе, сваку човеку има свога радост, тећи ја сум нестрећа, сас проклетина на моја глава!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Несрећа се за мене привезала. То би била моја женидбина. Грех је на то намамити другога!“ Као да га је нека радост била испунила, Павле пожури и попе се у кола. Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира.

Да децу врате у бабину кућу! Ако баш мора бити, даће им децу, кад пођу у Росију, али дотле, нека буду мало радост, баби, и деди! Честњејшег Јурата Исаковича је то, јако, дирнуло.

Још ја, капетане, имам шаку чврсту, за бритву! А чврста је шака једина радост у животу!“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо.

Био је потрчао натраг да обуче своју куртку. Нека неизмерна радост, нежност, сажаљење, шта ли, била га је обузела, према том створењу, које је стајало, полуголо, наслоњено о зид, и

Вест о аудијенцији, коју ће Исакович, код грофа Кајзерлинга имати, изазвала је велику радост, не само у кући банкара Копше, него и у Енгелбирти.

Поноси се да је упознао и њену госпожу мајку. А њему је и она мила. Лепа је, порасла, биће радост и понос својих родитеља.

У расположењу у ком се мешају радост и жалост, туга и нада, снови и празнина. На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара,

Трифун јој је дао добру лекцију. Може ли Павле замислити, како то мора бити опојна радост за жену, да још једном проживи оно што је доживела у првој љубави.

Може ли Павле да замисли, каква би опојна радост, то, за жену, преварену, отпуштену, било, још једном чути шапат страстан, искрен, као у првој љубави?

Али, ето, све је то та ћерка изменила. Удаје ћерку, последњу своју радост у животу. А долазе, тако, незнанци из белог света, који, могу, само зато што су млади, да узму и последњу радост,

А долазе, тако, незнанци из белог света, који, могу, само зато што су млади, да узму и последњу радост, остарелом човеку. Божич је био утулио камише и Исакович осети да му Божич држи, то, дуго, поучително слово, намерно.

Текла је његова једина радост у животу. Ваљда ће дати Бог да и она нађе своју срећу! Обузет као неком грозницом, неким беснилом, Исакович га онда

Теодосије - ЖИТИЈА

И када га примише с великом љубављу заједно с благороднима његовим који су дошли с њим, и када безмерна радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана,

А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост. Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама.

Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама. Радост — што се удостоји да види оца, како је до краја подвиг свршио и украсио се сваким добродетељима, и што га је послао

светилник свој угашен немилосрђем праведно се не удостојише да с Христом жеником уђу на свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори нам!

И благодат Божја беше на свима и весеље и неисказана радост. Узевши реч, преподобни рече брату самодршцу и благороднима и свима који су ту: „Гледајте сада што се збива пред

“ Господе, не остави мене на радост непријатељу мојему, молитвама пречисте твоје Матере и приснодеве Марије, и светога оца нашега, твојега угодника

по божаственој власти, од гора пустиње, од пештера и раселина камених долажаху к њему у манастир Хиландар, носећи радост заједно са жалошћу, хотећи да их он благослови, а уједно и да му даду у Господу целив иа одласку од њих.

Али Бог, који је својим доласком утолио сузе Марти и Марији, и доласком светога архиепископа жалост свију ових у радост измени.

толики долазак к њему, те рече својој сестри: „Веома би нам било корисно живети далеко од својих, и не гледати ни радост ни жалост њихову“. А она рече: „Како хоћеш, господару!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Била је особита радост и нарочито задовољство повратити се са отетим стадом, и цело је племе славило јунака који је извршио овако опасан и

Огрешити се, то је најтеже и најдубље осећање, које више пече душу но што је ма каква радост може развеселити; нема испаштања које не би поднели да олакшају души.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод?

Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има. Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво

XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.

сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини.

Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу. Пресвуку се. Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави. Дође Катица.

ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут Улан (пољ. улах, хулан, тур. оглхан) — копљаник, коњаник, врста лаке

Црњански, Милош - Сеобе 1

Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати. Опојна нека радост се јави у њему. Вода, тршчак, песак, небо, све је то било далеко.

За пук су те вести значиле радост, јер је погађао да ће бити волова на ражњу, лоја, пива и спавања, бар два дана. За Вука Исаковича значиле су те вести

Баш кад је, међутим, задовољан, на велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и

Тиха радост пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према војн

Тако је, по селима, где су сви знали Вука Исаковича, изазвала, најпосле, огромну радост вест да је Аранђел Исакович, једак и пакостан, решио да тело своје снахе не да грчким поповима, већ да га пренесе и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У прилог овој тези говори то што се трудници забрањује чак и чуђење или велика радост, јер се верује да и то може шкодити детету.

243) — Ништа није милије од деце. (М. М., 1973) — Много деце, много среће. (М. М., 1973) — Деца су радост и жалост. (М. М., 1973) — Детету подај а не обреци никад, као ни Турчину. (Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо.

2. Деца су срећа, благо, радост, објект љубави, бриге, пажње, казују наше народне пословице. У њима се уочава, пре свега, један високо афирмативан,

Ипак, међу овим пословицама налази се и једна која указује на умеренији и трезвенији став: „Деца су радост и жалост“. 3.

Када је у питању срећа и радост због порода и великог броја деце, то се, заправо, односи на радост због рођења мушког детета. 4.

Када је у питању срећа и радост због порода и великог броја деце, то се, заправо, односи на радост због рођења мушког детета. 4.

Према детету (породу) постоји изразито позитиван став, оно се веома високо вреднује. Дете је изузетна срећа, радост и највеће благо. Мушко дете се прецењује, а женско се потцењује.

У њима дете активно користи многе своје способности (моторичке, чулне, интелектуалне, језичке), испољава емоције (радост, наду, тугу, срџбу итд.) и задовољава за одређену културу важне социјалне мотиве (нпр.

Анализа благослова, клетви, заклетви, здравица открива да су деца, нарочито мушка, велика срећа, највиша вредност, радост и неизмерно благо (На чукун унуци да оставиш!; Сјеме му се затрло!; Тако ми Бог дјецу сачувао!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани сценограф после представе заборавио да склони стари декор (све је ишчезло сем непотребних

и да своје студенте није водио у велике европске градове у којима су ствари пријатне за око и где је куповање права радост, а образовање по музејима — задовољство; да су одлазили чак преко оних река, па у планине, да изблиза упознају свој

Матавуљ, Симо - УСКОК

— рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није

— рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није дојадило ни уз тебе

Писмо је имало осам страна. У првој трећини бјеху ријечи какве само осјећање наноси: радост, страховање, надање, поуке, простодушни савјети. Затијем долажаше извијест какав су утисак учинила његова три писма.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је. ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле. УГЛЕД 5.

ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш. ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету. МУЖ: Молим те иди гледај посао; не тандрчи толико. ЖЕНА: Зар ти мене не милујеш? МУЖ: Е, не милујем!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања у природи, односе међу људима, радост због голог присуства на свету.

Песник истиче да је дугоухи „радост за племените и отмене” (доннант плаисир аух ноблес & гентилс), а племените и отмене духове ће, три века касније, Макс

Иако су се нашли у књизи за ловце, ови стихови као да се обраћају деци: Ја сам зец, ситне грађе, Радост за племените и отмене, На свету ретко звер се нађе Окретнија, бржа од мене.

Да изиђу из детињства. Слобода — људска, дакле и дечја — почиње завиривањем у забрањено. Радост наших првих открића света, срећа раних расветљених тајни, потичу из закључаних ормана.

препознавати његов дах у лелујању жита, ослушкивати његову реч у свим важнијим ситуацијама животним, јер доброта и радост постојања, које је деда Раде оличавао, не могу да оду нетрагом са света: Зар неко може да украде и однесе онога мога

ноћно путовање, понешто измијењено, а ујутро се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.

Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота. (Прича о великом чобанину) Ћопићев тип доброг човека мора задовољити е, што ће рећи

света, испробао и ово и оно, аргатовао, ратовао и вратио се у пусто босанско село да се у њему никад не смири, на радост и трајну захвалност деце, у којима је и распаљивао и утољавао жеђ за оним што је далеко и тајанствено.

Други наук долази од човека, примитивног, несрећног горштака, у коме су се здружили мудрост, радост и горчина постојања.

и морална начела, и упутства за свакодневни живот; Природа га кажњава и награђује, а он јој све предаје, и муку и радост, и живот сам, све до последњег дана, до сахране на Михаилића брду.

Појединости су обавијене дрским испарењима успомена; милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре

(Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки камен је белег њене дуге повести. Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Е, мислите не знамо ми да је то ваше масло било? ШЕРБУЛИЋ: Само сам тако рекао да вам учиним радост. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сте га, те како, молили да вам прошеније и дукате донесе. ЖУТИЛОВ: Но, то је још најгоре.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Писма из Швајцарске и прва писма из Немачке одају ведар дух, младићко расположење и животну радост: писма из Италије више су посвећена владици Његошу, са којим се Ненадовић на путу сусрео; друга писма из Немачке

Љубавна и животна радост Ђулића преноси се на читаоца, а угушени уздисаји и испрекидана болна јецања Ђулића увелака не могу се читати а да се

Севдисање и весело старо »живување« старинских Нишлија, чулна радост живота, обилне песме и проводње, све то допало се читаоцима.

Он воли живот природан, једар, свеж, набрекао, све манифестације животнога нагона. Његова интензивна »радост живота«, његова љубав ка природи, »самилост«, саосећање са људима, јако социјално осећање, све то налази снажна израза

« Такав је када описује своје драге крајинске планине, такав када описује љубав младих »жестоке крви«. Само, та »радост живота« из прве младости се гаси.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ

(РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо. Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје

“ Да л' је радост, да л' је туга, Ја ни сам не знадем, Ал' би мени драже било, Да га не имадем. Ал' када је веће туна, Дај да

гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У твоме срцу све то радост буди, У моји тужну невеселост груди 2.

На страни ту је јоште двоје било, Па с' дивно једно уз друго узвило, А дивни беу кô дан прамалетни, У оку радост, та били су сретни.

“ XИX Оде бура, стоји дуга, Красно ли се небом вије, Пола радост, пола туга, Он је гледа, сузе лије; Дуге неста, он сирома Доле главу сад опусти, Даје ближе, к њој би ома!

Сад је неста, сад опета, Ал' се ори кроз ноћ клета! Каква радост, ко је, шта је? Ма кроз гору нешто сјаје, Кô да свеће тамо горе, Кô да видим неке дворе, То је крчма у планини,

њој нестало; Пуца санта под ногама, Већ се под њом већ пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели, Тамо њезин живот цели (А најлепша успомена Из најлепши ње времена), Тамо она гледи само, Тако и то

Кад њег'во сузно око она спази, Небеска радост коју је истисла, Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи,

ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и срећа, Ветрић шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир песму уз

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На велику радост нас дјечурлије, они остадоше чак и трећи дан, кад су се већ сви гости били разишли. Рајски живот за нас: нико те не

— грози се дјед и пуше обрван бригама и старачком несаницом. Тих дана, дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост, донијеће ти ђаво у нашу кућу брадатог иконописца скитницу и, заједно с њим, просјака инвалида Станка Веселицу с

Тако сам, на велику своју радост, био увијек присутан свједок у свим Дрмогаћиним окршајима са сваким ко је био ма каква власт у селу.

Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А Хасанага је, видиш, чекао. Није ти тешко да погодиш зашто. И сад, када је дочекао радост, види шта чини! Значи да је пометен, да не расуђује, да му је у главу ударила крв, и да му треба помоћи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“. И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше облачити.

— Ти си, ти — моја! — Ех! — нехотице, изненада полети јој усклик из дна груди. И брзо се сагиње да сакрије радост и као крв румене образе. — Немој, Стојане! Хајде да се ради. — Не, не... — муца он.

Он диже главу. — Ја? Ти? — трже се и зарадова. И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби. Обузе га стид.

знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село равно“ — запева тако пространо да се Аници учини да он сад први пут зато тако

— Ита — рече јој мајка брзо. Аницу нешто пресече у половини. Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли? — Ита, Ита, ћерко ...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само пусти

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу,

Али кад огладње, радост му пређе у жалост, јер му оклопници не могоше набавити, пошто то није у њиховој сили. Покаја се готово, али се досјети

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Сад идем, да видим како су закључили с том наградом, па ћу доћи да вам јавим. СОФИЈА: Ајд, ајд, донеси радост мужевима. СВЕТОЗАР: Ја мислим већу женама. (Одлази.) МАКСИМ (Софији): Оо, красницо!

Је ли то лепо и поштено? Чесним старцима, који су сузе проливали видевши моју књигу на сред издату, радост кварити и показати да њино дете не зна ништа. ШАЉИВАЦ: Па ништа, господине.

СТАНИЈА: Еј, несрећни свет, и закон му постаде тежак. Кјерко, ја сам се радовала да дочекам радост од моју децу, ама ја видим, нећу ти испратити сватове. ЉУБА: Зашто, мајка?

МИЛАН: Мени је познато. Зато сам и дошо, да с вами радост делим. ЉУБА: Данас ми је најмилији дан. МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Мисао једну горку хоћу да разобручим, Макар у пола гласа. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода... Само да унуци у њиховој сенци Крваре због истог, недохватног плода.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...

Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте. Расте, као хлеб, свјетло са кика а кроз оно Љ, Љ од Љепоте, вечерњи псалам вођицу слије у Дринин надир

једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи распукнуће машта ведрину мисли, радост стваралаштва. Из воде блесне небеско острвце, но слика твари нечитко је писмо, инвентар збрке, раскола јединство.

Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је,

- Љубави, не издај, подгаји чин ми, пламен умних ружа, да радост творбе, кружну и дубòку, разгранам, пљуском, Суботи по боку.

искључи, да заспи слово с вином што не бучи: у цркви смрти свет је божур-журба, што бојом држи ритам нестајања, а радост своју не стиже да сања. Шта пећи себи, док још траје служба?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: О, молим, господин барон, а да л’ би могла моја радост већа бити него с таквим господином унтерхалтовати се, који је тако учен и белезен. Ја се дивим вашем разуму.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта

Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.

Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје? На крају, деда, много ти поздрава шаље, жели ти срећу, радост и тако даље унука твоја, изданак твоје крви Бајина Башта Основна

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, К'о дим, к'о магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...

К'о устргнут цветак, што се гробу спрема, Он за радост не зна — ал' ни страха нема. ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

вере поветарац Мраморног мора мери висину витеза и његовог доба од послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сунце тек што није обасјало котлину... Обузело ме чудно стање... Два супротна осећања струјала су наизменично: радост, да непријатеља нема, и страх, да они људи не изгину. Место ме није држало. Од узбуђења дрхтале ми руке.

Притискивала нас тешка мора од близине смрти и потајна радост што смо живи, све побркано са страхом, да и нас тако нешто не снађе.

Опет сам погледао у кућицу и, на своју велику радост, приметих да неко промоли главу. Трчећи стигох. Један ме војник поздрави. — Која је ова команда? — Четврти батаљон..

ПО ЗАКОНУ ОТПОРА Дошао је наредник Милутин да ме смени. Спремио сам се одмах да се вратим у батерију. Кријем своју радост од пешака, да их не бих ожалостио. Напуштајући ровове, са тугом неком посматрао сам ове готово живе закопане људе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао. Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и

отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнуши: — Гле, тата !... Откуд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.

Ко сме ово узети у своју руку ?... Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...

Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе радост. Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој: — Сутра ћу вам донети брилијантску грану...

Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост н задовољство, а не смејући то ничим показати. Чим се отворише врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој

— Не. Што? — Више је окрвављен од ње. Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. Гојку опет засија радост на лицу. Сети се Веље са захвалношћу.

А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан !... А њега нема !... Узалуд радост!... — Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица.

Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . .

На мртвима сам провео младост, твој младеж на дојци није радост, која је некад била. Па и на теби није више свила, са људима радиш цео дан, за љубав не чекаш да цвета јоргован, не

Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу?

Било како било, београдски Универзитет, вратио ми је, од првог дана, ону животну радост коју сам био, на крају рата, изгубио.

Па су изгубили радост, коју им ни породица не може вратити више. Они су осетили много штошта што се назива „болесним“ у поезији.

Иако то, каткад, значи конструкцију. Боја, радост, па и композиција, ренесансне су. Оскудне изложбе, међутим, биле су Сезанова и Реноарова, а сад, маја, Енгрова.

Ову чашу Јакшићу, који је писао песме и гладовао у Сумраковцу. Ја сам далеко од завичаја и обешењака. Сву ту радост, која ће вас, можда, сетити Тагоре, мада мене сећа више Хамсуна, побудило је у мени ово вино, жуто као цвеће, и мој

Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и бескрајних, као наши шљиваци. Каква радост у туђини сусрести, изненада, један огроман, стари орах.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина утеха и радост. Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника. Сем тога, главни лекар државников постаде одједном славан човек.

Због тога долазе чиновници, са својим шефовима на челу, те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције.

— Нисам, али је врло занимљива. Молим вас шта је дале било? — Наступила, као што вам кажем, радост и веселе у целој земљи.

На превелику срећу и радост свију, вођи се ништа није десило. Оно, ако ћемо право, њега највише и чувају, али тек, тек — има човек и среће.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део његова живота, његова

Обрадовасмо се, и Бог зна како, али притајасмо радост, да не увредимо досадашњег капетана, кога су, сиромаха, отпустили из службе.

! дрекнух ја од чуда и изненађења. — Да, господине. Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и радост њених носилаца.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ НОС 309 ПРЕД ЗОРУ 311 У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА 312 РАДОСТ ПУТОВАЊА 313 ЛЕТОВАЊЕ 315 НЕПОДУДАРНОСТ 317 КАМИЛЕ И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ 321 О

Кад се сретнем са Димитријем, Не умем радост да прикријем! Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се на сав

И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни час. ИЗВОР На раскршћу кише и ветра, Где зуква буја и љутић цвета, Земља је зинула,

Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река. РАДОСТ ПУТОВАЊА Кад јесен земљом проспе руј И ветар донесе прастари бруј, Однекуд се јави складан глас: „Куцнуо је час!

Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!) Продаћемо те, и чист добитак Поштено поделити, на три дела!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД. ИГУМАН СТЕФАН Помоз Боже и Мали божићу! Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к нама да нам кућу напуни смијеха! ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: — Није, ефендијице, није, татице! Није, жив ми ти!

Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење. Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.

А знало се да ниједан Ахметов бајрам, весеље, радост његове куће и његова братства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових

Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала. А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје. Свака ју је предусретала: — О, срећно, срећно, баба Симка!

Софку, још мање да јој буде бар благодарна што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.

овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — нашта толика радост, тако дуго чекање и жудња...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе. Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним.

Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве. Једина радост тиха И у то тужно доба, Када се мис’о ниха К’о цвет врх рана гроба, То је кад лепа туга Спомена мојих редом

Ти си светлост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи, Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.

Данас ми људске речи што хоће да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде; Верујем у нâг живот што звук напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне,

Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку...

Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.

Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.

И осећам душом мирис благе амбре И источну радост, и љубав, и страсти Господара старих поносне Алхамбре Што испише пехар кратке земне сласти.

И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.

И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног

И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног роба.

И сунца давно жељенога сјај Још само тешке сенке свуда ствâра Предмета драгих у ведри час тај, Кад радост наша срца не отвара. Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Он је исти налазио велико уживање у тим састанцима с дјецом, јер је осјећао племениту радост предавати своју умну тековину тим млађаним умовима.

Онај други странац, скинуо шешир, па зинуо од чуда. „Адолф!...“ „Јан!“ Радост и чуђење не даде им маха језику, те тако осташе неколико тренутака, гледајући се и држећи се за руке.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од Бога вам лијепо здравље!... 4 (ПРИ ПРВОЈ РАКИЈИ) Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да бог да! Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

За мене ће бити особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу,

Ко би сад могао исказати радост ову, која их обузе, кад су се познали, како ли весеље у томе двору постаде! Одмах му донесоше свијетло и ново ођело,

Одмах му донесоше свијетло и ново ођело, измише га и обукоше. За толико дана трајала је радост и весеље не само у њиховом двору, већ по цијелом граду, пјевало се и веселило, и њега за младог цара окрунише.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Мт. 13, 45). Угледајте се на мудре девојке које напунише светиљке своје милошћу и спремне изиђоше женику свом на радост. (Мт.

13, 27) Бојећи се овог одговора, а желећи чути онај прекрасни глас: „Дођите, благословени Оца мога, уђите у радост Господа свога“, (Мт. 25, 34) понизимо се овде да се тамо узнесемо, (ІІ Кор.

6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара трпљење, а трпљење

И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема.

доћи Господ и неће закаснити, и да чујеш овај глас: „Добри и верни рабе, у малом веран, над многим поставићу те; уђи у радост Господа свога“. (Мт.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Чини ми се да сладост рајска довољна би ми била, такова и толика будући, колика је мојему срцу утеха и радост кад год помињем срдечну љубов и прија|тељство моји[х] љубезника и љубезница, благодетеља и благодетелница.

После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући прилику за спомињати и познанству последњи[х] родова предати имена моји[х] пријатеља, љубезника и

Почео сам био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.

О, дан радости неисказане и блаженства неизреченог! И, заисто, такова и толика моја радост будући, морала је кратка бити. Мислио би[х] у себи, кад јошт’ грчки научим, ко ће бити ученији од мене!

очима, | у прсима, у грљењу, у љубљенију и у сваком наслажденију, које у чистом и светом брачном сојузу уживају; коју радост и сладост чувствујући, не само добровољно но и радосно, подносе труде који следују.

Спомињем се, откад себе памтим из детињства, да сам неисказану радост имао кад би ми рекли: „Ићи ћемо у Семартон.” С већом сам жељом чекао Ђурђевдан него Ускрс.

пољу, играо би[х] се с јагањци, пењао би[х] се на унке; све детињски посли, правда, но у оному возрасту, који је сама радост и весеље, ја сам находио у том таку сладост која је превосходила свако блаженство, а кад би[х] с поља дошао, како би

се чисто чине да ни за што друго нису на ови свет послати били, родили се и поживили, разве на велико добро, сладост, радост и благодејаније свога времена људи, ако су они и на [х]иљаде година пре нас живили, и ми и[х] не познајемо разве само

Ми | чувствујемо радост помињући имена њи[х]ова; услаждавамо се и не можемо се наситити гледајући изображенија њи[х]ова; чини нам се као да су

Граматике се ту штампају с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми је помагало. Но судите колика је радост моја била кад нађем у латинском језику велико подобије с влашким, који је мени из детињства у Банату како и наш

Ко би могао описати ону чувствителну срца радост матера к чадам својим! Рекао би да су из мртвих воскреснули. „Не губите времена“, викне капетан, „ту се лепше руча

На идуће лето имао сам несказану радост видити у Бечу љубимога господина Лузињана, који се тада воспраштаваше из Цариграда за Лондон.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа. Барица искочи из куће.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Одавно је из њега ишчилела радост од њиховог жутог светлуцања и танког, чистог звука. Прсти су престали да их се плаше. И веђе да се размичу.

Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама. У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође

оца, где је некада лежећи у кукурузу прежао сатима да види гола колена девојака што су пластиле сено, све је ово радост у комадићима расејаним по блату. Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда...

Обузе га чудно веселе. Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом, ситном, без краја. Не обзире се на женине молбе, прекоре и клетве да престане.

— Аћим не верује. Тек после неколико реченица капетан му збриса сумњу, и он се узалудно трудио да сакрије радост што човек с којим је попио за измирење код „Орача“ више није жив. — Знам да је то твоје дело.

А мени пре три дана дете, а вечерас жена. — Теби? — Још лежи на дну ископанога гроба. — Теби? — понови да сакрије радост и изненађење. — Није само мени. Свима. Поп је промукао од читања малог опела јер за велико нема времена.

И он је готов, мисли Андра, а једна нада и радост због ње израњају на усне, дуге и танке, и затежу их у осмех. Овако клонулог само га је једанпут видео иако се двадесет

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над Тргом Републике.

Само, од тог препознавања осетио је не страх него радост. Загледан у аутомобиле, Васа Чарапић и не памти шта је све чинио после погибије Марка Чарапића.

Андрије, требало је да осване са њиховом победом. Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар. Као кад је био млад, тако је био нестрпљив да полети, али је чекао.

бол: ударило га је у леђа, у крста, знао је да га је стигло, Чамџијина песма била је обухватнија од црне неизмерности, радост га је још протресала а неки зној, брз, хватао и Васа није примећивао да већ пада, полако, док довикује, као у шали,

од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига, додирне је чисто, у срж, као радост. Не: у скоку се одвојио од излога и потрчао. Можда га је неко и гледао, није приметио, плакао је.

Зауставио се случајно и наслонио се на ограду од камена кроз коју је промицало слеђено шибље. Тражио је у себи радост јер је Београд, најзад, био освојен: радост није нашао, само збуњеност и, можда, малко кабастог умора.

Тражио је у себи радост јер је Београд, најзад, био освојен: радост није нашао, само збуњеност и, можда, малко кабастог умора.

не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не, радост га је испунила, не.

Онда се, потпуно изненада, у њој јавила радост. Била је обична ноћ и ништа није унапред упозоравало да је таква радост могућа.

Онда се, потпуно изненада, у њој јавила радост. Била је обична ноћ и ништа није унапред упозоравало да је таква радост могућа.

Онда, ко зна откуда, можда из Милошевог даха, можда из њеног покрета одједном је наишла та радост као разиграно светлосно ткање и све друго више није постојало.

Слутња оштрих ивица, немилосрдна, изровала је преосталу радост: тај човек кога воли био је њен непријатељ. Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XXXИИ Еј, пусто море! Еј, пусти вали! Поносни бељци, срчани ждрали! Ви ми сву радост моју пренесте, И опет зато уморни несте! Који је од вас блажени ђога Што ј одн'о морем драгана мога?

У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и ведро.

Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!

Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!

Сумње и молбе, гњев, немирну радост Све сам сад глед'о у тами за собом; И једну бујну, вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!

Ал' у дубини плахи се колути вили; Невино задовољство што нам радост чини Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили; Ал' доле, на усталасаној површини, Ах, не могасмо више огледати лица...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Убрзо иза ње пристижу трком гласници са југа и јављају да се онде водостај реке нагло пење. Неописива радост обузима све житеље, храмови се широм отварају, молитве читају, жртве приносе.

Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те овде видим!“ „То ти је као воља богова. Од када си овде?“ „Тек што сам стигао“.

“ Он се поклони преда мном учтиво и пријатељски. „Указујете ми особиту част својом посетом и причињавате ми велику радост. Срећан сам што сам вас упознао. - Шта ради моја мила отаџбина?

“ - Дај ми, доне, добар залог, а је ћу ти избројати златнике на длан!“ Прекомерна радост обузе Мардохајево срце и разагна све његове црне слутње.

„Плодови мога рада!“, рече му отац. „Њих сам се у пуној мери науживао. Радост што су ми је причинили моји експериметни вреди оне паре што сам их за њих потрошио“.

Погледах Герикеа са дивљењем и поштовањем, па му рекох: „Овако говори прави проналазач! Радост над новим сазнањем већа је и виша но над стеченом славом.

Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које се створише у рупчагама неравне варошке калдрме, а и остали

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да осете сласт освојења, радост да на силу задобију, милину борбе.“ „Право кажеш, и ја никога не молим.“ „А твоји родитељи, шта ови кажу?

Побратиме, узми читај ову Бобину карту. Ја сам уверен да ти братски делиш моју радост. А ја ти се заклињем да ћу све преболети, ње ради. Јер, ево, мој пут беше трновит, ужасан.

Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју изазива њихова нада на скоро виђење са својима, гледам ја сад са извесне злобне стране...

жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну радост Највећег Празника. А небо је све више крвавило црвеном светлошћу Гнева и румена су светлила пламсала.

Воћке су шириле своје млазеве миомириса. Свуд око мене куцала је безумна радост живота. Била је недеља. И ја сам осећао, ја сам гледао, ја сам лепо видео: како та недеља, како тај светли и свечани

нека безгранична моћ љубави на оном највећем врхунцу заноса према Богу, као бескрајна воља за срећом, као дивља, жарка радост и тежња за животом, нека жеља неодољива и пусто немогућа да полетим, да се вртоглавом брзином винем попут ласта, оних

За обедом, пред гостима, на улици, у дућану, у колима, свуда, својим погледом страшнијим од свега, сече сваку нашу радост, зауставља сваки наш осмех,: камени сваки наш полет.

А ја је волим и драгоцено ми је баш то да само ја једини с њом делим ону радост, усхићење итд. Мрзи ме о томе да причам.

А ова радост као да се пренесе и на њу, јер и њено лице одаде наједном таку срећу, да сам помислио: како и она, само ми није јасно

Из мене је зрачила радост, можда, али то сасвим није смешно. А и како не би зрачила радост из мене онда кад сам се налазио само двадесет

Из мене је зрачила радост, можда, али то сасвим није смешно. А и како не би зрачила радост из мене онда кад сам се налазио само двадесет километара до места где су ме очекивали са највећом радошћу.

У грудима му је задрхтала радост кад се уверио: да је општи утисак врло добар (и без обзира на увек полуотворена уста — последица из детињства

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одатле и моја неспособност да добро, лијепо, радост, хармонију схватим чисто појмовно, без примјесе представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно,

јој је била тиха и блиска дјетињој души; умјела је да погоди прави пут к малом срцу и да из њега изваби непосредну радост. Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине.

Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте. Сваки његов долазак значио је за бабу и велику радост и извор живе муке.

Живот се креће у изломљеној линији, у непрекидном смјењивању момената угода — неугода, у бесконачној дијалектици радост — бол.

И он се звао Иван, па је и та сретна подударност у нама рађала дјетињски велику радост; обојица смо се осјећали тиме поласкани, и у томе смо гледали нешто више од пуке случајности. Постали смо нераздвојни.

Зато је одлазак „у винограде“ представљао за све у кући сталну жељу и неистрошену радост којој је подржавала чар њена тегобна и ријетка остварљивост.

(Ту смо! Стара вјероучитељска мудрост, сјећам се још из нижих разреда!) Али на тај начин не постоји ни „радост”, ни „бог”, ни „љепота“ , ни „доживљај љепоте“ , ни „иживљавање“, ни „осјећање живота“, „свеживота”, ни „моји животни

Нема ли трунак истине у томе да нам милионски згодитак на лутрији неће учинити нипошто једнаку радост у разним моментима једног истог дана?

И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је посљедња мудрост, врховна радост; смрт је највиша истина.

Ни мени није сасвим страна та радост од туђе радости, то задовољство у туђем задовољству. — „Јест — знала би надометнути Долорес с благом шалом, — али само

Ништа не моћи препустити случају, враголастом, ћудљивом, инвенциозом, изненађењâ пуном случају. Не спознати никад радост неизвјесног исхода, драж коцке, не моћи се никад препустити запљускивању и заношењу таласа живота, предати се струји

би се човјек радовао, да би се радовао у правом, чистом смислу те ријечи, треба да за један часак опет постане дијете. Радост је ствар коју одрасли не познају. Они том ријечју називају нешто сасвим друго, сасвим различито.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива.

Станка, спремај се! — Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно! Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика.

Ала беше лепо! ... Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега. Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене... Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...

заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа...

Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. — Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо.

— одговори Ђурица равнодушно. Морамо да се одморимо у забрану. — Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне.

Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. — Гле, зар си ту!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Је ли ико цпећнији но њих двоје кад се састадоше, ама кад прође прва радост, запитаће он жену гдје је онај његов прстен.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

На њој оно место мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као живот нада.

Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.

4 Имао сам и ја своју младост, Сад је гледам и осећам да су Стари дани били једна радост, Једна љубав коју живот расу.

Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет. СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и

Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи. Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и

И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!

Са крином у руци чекаћемо тада У одмору своме, после тешке жетве, Нов, велики појас: да још једном пада На радост Миљацке, Драве и Неретве.

Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког

1905. ПОГЛЕД И Идеали, чежње, амбиције, страсти, Нада, осмех, радост и њени извори, И све што човека поткупљује, мити, Да корача, иде, креће се и бори.

Ту ћемо гледати да се лепо снива. Да је свака радост новина за нас, Да нам бриге беже, с њима слутња жива. У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде

Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол замирише, Одмори око: нек се душа слије У позни шапат

береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

крупан Србин, чију су пажњу привукли моја шубара и кожух, изненада се зауставио и обратио ми се на српском језику. Радост у његовим очима, и топао стисак руке уверили су ме да ми је пришао као пријатељ. Испричао ми је да живи у Будимпешти.

моје бојадисање подрума и сутурена у Лексинггон авенији, па сам сматрао да се те молитве односе специјално на мене. Радост живота осећао сам дању на пољима пуним свежине у рано пролеће, али увече све је било покварено верским проповедима г.

Не знам колико је тешко чувати велику тајну којуја никада нисам ни имао. Али знам како је тешко држати у срцу радост која се осећа када се светлост новог знања уздигне изнад нечијег духовног хоризонта.

Нисам је видео две године. Можда ћу, мислио сам, наћи у мом родном Банату неког коме ћу моћи открити радост због открића до кога сам дошао захваљујући Хелмхолцу.

”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили. “Чиста лепота и вечна радост,” - одговорио сам оно што сам мислио. Идућег дана ждрепци, кочије и опрема били су моји.

Да бих донекле поделио своју радост са гђом Пупин, рекао сам јој да сам решио да преостали део лета не радим ништа, него да се одмарам.

Ћипико, Иво - Приповетке

Али залуду, радост не може да јој се у душу усели, као да је од ње нешто гони, — а наједном лијепо и устрне. Престаде пошивати, и с иглом

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

опевао пчеле, и сетићете се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам пчеле.

Ма узми на радост дивљи поклон мој, Неугледну огрлицу суху Од мртвих пчела што у сунце претворише мед. Мандељштамове пчеле, као што

И премда се редовно невестин долазак у свекрову и мужевљеву кућу опева као радост, свеједно, чим невесту уведу у одају намењену младенцима све окупљене жене баш у тој одаји у хору певају праву

С једне стране је као тамна слутња, с друге је оличење тихе али тешке туге. Радост у куће косовских Срба долази – како се то каже у песмама о невести – као мало сунца под марамама: Ој убава, убава

Да нарани свекровога коња. Ретка је то радост – јер судбина вековима није била штедра, па није ни данас – али је утолико драгоценија.

Речи тек потом долазе. Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи хаљину

Као што видите, наше су жеље скромне, а ви сте у могућности да их испуните, па зашто не би учинили радост својој фамилији, те да вас се сви са благодарношћу сећамо? ЖИВКА: Добро, добро. Оно што могу учинићу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

” Свуда се, сем интерполиранога ауторовог коментара, једнако чује Тодорин глас, њена забринутост колико и радост. Али у роману, премда се тај Тодорин говор доиста даје, даје се као да је одвојен од ње и споља виђен.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Стале очи и краљу и свима. Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева.

»Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава.

Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима,

Божићни је дȁнак круна свију дана, Барем у Хришћана; А у тојзи круни алем што се сија Радост је дечија. Ко у тој радости не зна да ужива, Срце га издало, С њиме немам збора, немам разговора — Таквића је мало.

Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје миле.

): „Ми се нисмо одмарали — Свађасмо се најсвојскије. Душманима својим дасмо Радост нову пљуском сваким; Крстили смо један другог Именима свакојаким.

Из страха ти радост ниче. Над Миленом звезда сјаје, Спасена је, спасена је Мајка рода твог! Ех, радуј се, Светли Кнеже!

Сегло небо, ал’ се трже; Шта би срца, шта би стене Без Милене узор-жене? — Јаук, лелек, вâј. Радост ова спасоносна Нема краја, међе нема, Радост ова преголема Свем је Српству дар.

— Јаук, лелек, вâј. Радост ова спасоносна Нема краја, међе нема, Радост ова преголема Свем је Српству дар. И где год је српских груди, Из њих тамјан Богу стиже: Нега пали, њега диже

Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо. У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак обећава. Срећни били, заручници!

Краков, Станислав - КРИЛА

КРАЈ МРТВАЦА 69 XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА 72 XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ 77 XВ РАСТАНАК 81 XВИ 86 XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ 91 КРИЛА ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ КОЗА ПОЈЕЛА. ШТАБ БАТАЉОНА. Ађутант, ппоручник Душан Каповић из Београда.

У зраку се боје изгубиле, само је било јасно пијанство и радост. Град и бродови на мору бивали су све мањи. Једино је био велики магични, светли круг елисе.

У менажи је млеко покипело. Ипак је све било као и пре. Људи су носили страх у себи, па се ипак нечем радовали. Радост је била на површини, и до ње се увек долазило. По језеру су лудовале рибе.

Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи. Жртве сте и џелати, убице сте и убијани, а смејете се. Чему?

Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе. И све су оне доносиле ратницима радост и болести. Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта. Ипак су највише биле тражене жене из угледних кућа.

И све су оне доносиле ратницима радост и болести. Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта. Ипак су највише биле тражене жене из угледних кућа.

Истина доцније су многи мртви оживели, а нестали се повратили. Често је то старешинска радост, кад могу многе губитке да пријаве. Цео дан је тутњио артиљеријски огањ над косом, по падинама, по јаругама, свугде.

А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши. И зато чудна радост обузе све ове душе до тле сиве као магла. На камењарима се скупљале мале групице војника и гледале у огањ пред собом.

А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну. — Читавог га избацила, гледај, гледај. И све очи се упрле да виде како то горе кроз густи бели

Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом. Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену.

У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где је рањен.

— Ипак је лепо убијати. И велика опојна визија рата је прошла кроз њега. Само је тамо била радост. Велики бели брод је ишчезао, само се његов дим још вукао над водом. Са мола се један по један од тужних губио.

Петровић, Растко - АФРИКА

Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и

“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама. Сада су просто певали своју радост што им Франсис Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и

Окречена бело, она се на општи смех окупљених сељака, који тиме изражавају своју радост и дивљење, извија, тресе, скаче, и приближава ми се сасвим да би мимирала либричне сцене.

По неколико заједно, водећи пригушени разговор између себе, сакупљају се постепено играчице; на нашу велику радост све јединствено младе, лепе и мускулозне. Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је.

Сви смо се заслужено одмарали необично дуго. Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама.

Најближе село удаљено је од Бобоа читавих двадесет километара. Осећам велику радост да сам, поред свога новога пријатеља, у његовоме спортском Реноу који даје сву снагу што му допушта саванско биље.

Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и испунио жељу неких младића са мароканских планина. Замишљам на својим плећима огромна дуга анђелска крила.

Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали. Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Они це радују мојој дозволи, а мени је опет мило што сам могао да им учиним ту радост — и пунктум. Ово је било изговорено већ сасвим срдито.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нежна је, скромна, мала, Душа јој мирис лева, А мирис радост буди, А радост песму пева. Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице.

Нежна је, скромна, мала, Душа јој мирис лева, А мирис радост буди, А радост песму пева. Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице.

Да га вид’те како с’ љуби С новим светом белим; Да видите моју радост, Да је с вама делим. Да видите како шири Оне руке мале, У очима поздрав носи: Радуј ми се, ћале!

Па чуј шта звезде поје, Ту радост велику: Срб љубећ’ љубу љуби По крсту челику. ЛXXИИИ У одаји свећа гори Што најбоље зна, Дркће, пламти, нешто

Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети. Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Био сам у борби толико година, могао сам стотину пута погинути. Али никада нисам осетио такву радост као када сам напустио лађу и стао ногом на чврсту земљу. Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу.

За време мира човек се ипак некако свикао на њих, али у рату, кад се изиђе из рова, жена представља једину срећу и радост. Е па, брате, нека им је хвала и за то... — Ња! — упаде Лука.

Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене. Она је нервозно ломила палидрвца и гледала мутним очима кроз прозор.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је наша књижевна традиција још могла понудити Бранковој књижевној оријентацији, и првенствено као уметничку насладу и радост, јер такав пример и подстрек, и да овакав приказ непрекинутог песничког развоја уоквири у целину једне слике, колико

Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати. Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише.

Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост! 1762.

О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогоњајући, радост љетну показујет, свјетлост лучшу свим дарујет. О златоје пролеће!

Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће. Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће!

Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!

Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна. Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити.

красота, медне речи, доброта, предивна младост, новосадским велика дамам' јеси прилика, ти, општа радост. Метни стакло на астал, гледни очи своје, познај да су к'о кристал без порока што је.

Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана. Запјевај нам слатку пјесан, радост оног брака Кога простор још раставља једне ноћи мрака, Све те мисли, све надежде, предвкушене сласти, Што ће двоје

Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети весели Са мном тугују. Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису

стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде жалосћом.

Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Чека ме? — Али ко — не каза? Премда ме радост неће чекати — Сахрањена је — нема је, не! С бисером ситним и с коралима На дну је морском нашла гробницу.

спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ОДЈЕЦИ МОЛИТВА 1 Да утопим се у плаветнило твоје, Господе, жедан ја. И радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе.

4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу. И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе. ТУГА 1 Засветле дани, девице мру биљке тихано мило.

4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави траг.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа. Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је

као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.

Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба. Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.

Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија,

Шта ћеш, судбина таква! Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада... И да би све то пресекао, диже се са ручка. — Бесна је она.

Младен би их остављао. Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено. Ретко се међ њима задржавао.

У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени...

Ћипико, Иво - Пауци

И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше

Иво једва дочека да изиђе из куће. Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити. Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца. Старац и грбо су кликтали као какве успаљене женетине.

Напротив, плод су Духа: љубав, радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост, уздржљивост. Против ових не постоји закон.

крушково, дреново), зар ниси неки траг о себи у њему за вечност уклесао, помен неки, мисао, слутњу, тајну, псовку, радост, жудњу, патњу. Крст је педу дугачак, пола педе широк.

Толико подао нисам. Димитрије Краткотрајну ведрину и радост сменио је мук, а онда се изненада онде устобочила зла вола и пизма.

Горчина је отровала радост, жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле речи.

Овде на овом мајушном комадићу земље застрвеном меканом зеленом маховином ћарлија питоми мазни ветрић. Све је сушта радост: радосни су матори храстови јер се заодевају лишћем, радосне су птице јер су се по гнездима распрсла јаја и из љуски

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Са његове главе Шаренê се траве и мирише цвеће. И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот

То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, Кô дим, кô магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...

И све то зашто? Ја сам знао: Туга и радост - све је сан. И док сам слатки санак снивô, С гордошћу ја сам очекивô Растанка нашег тужни дан.

Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно место, Да души

У часу радости слатке, ил' горке жалости своје, Кад душа твоја стрепи, кô буром дирнут цвет, Украси гордошћу себе. За радост и боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет. Не допуштај - о друже нежни!

у храму душе младе Да твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост у горки само јед Отровом лукавих речи.

Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони. Пред том вечном тајном ми стојимо немо, Кô саиски мудрац пред Истине ликом; Вео с лица њеног дићи не умемо, Јер

3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем?

Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем? Зар да буним радост што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 4.

Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем? Зар да кварим радост, што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 10. Ја нећу да певам...

У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње, дубоко море, и небо, плаво и ведро.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Одједанпут умукну све. Страх и грозне слутње обузеше срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше француски војници.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.

Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се пита који би поклон био најприкладнији

О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогањајући, радост љетну показујет, свјетлост лушчу свим дарујет. О златоје пролеће!

Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће. Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О златоје пролеће!

Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!

Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!

Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ. Милићевић: Ђачка радост (проза) 1872. Стеван В. Поповић: Венац песама (антологија) Стеван В. Поповић: Слике и прилике Стеван В.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

су Рајнхарт и његова жена један примеран пар, препоручивао њихов пример вернима, и тврдио да су у њему самоме утеха и радост. Млади жупник је био омиљена личност међу православнима. Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек.

Никакву радост ми не да Бог, не даду ни људи. — Седи тако госпа Нола на салашу, поднимљена над столом пуном прљавих хартија, рачуна и

кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...

Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина. Сви полегаше; а у мене ушла и нека радост и нека туга, па само сузе гутам.

Нездрава ствар, веруј... Ја радим, гледам да нешто урадим, и то ми је сав задатак и радост. Првенство, ја сам за то лењ, као и моја Тиса... Ко зна ко ће некада у животу бити први из нашег разреда!

туђу штампу, да сам у сарадњу зват после препоруке једног пријатеља, и да ми та публикација није чинила нарочиту радост... Још ћу ти више истине и исповести казати.

госпа Лепосава сад бризну у плач. — И плачем и радујем се. Та деца, то је радост моја, госпа Данице. Кад њих видим, нема више зашто да плачем.

Искочила ватра, сине. И искочила радост за Адама. Пошто је Павла испратио на воз, Бранко се вратио фрау Рози да мало поседи с њом.

И то је нека радост. Божић, онај уговорени Божић, кад је стигао до свога 25-ог децембра, није могао да оствари баш ништа радосно.

Полуципеле на три дугмета. Мала чипкана капица на глави. Примила је тога дана две инјекције, да издржи радост, и да савлада све већу потребу лежања. Те ноћи је стигао Павле са женом. Један фијакер је возио саме кофере.

Треба резигнирати, смирити се... Ту су књиге, стари моји пријатељи, радост моја до краја живота.” Почео је, наравно, наопачке: да избегава Јану, да га не би ословљавала; и све је више читао.

Завршава се тестамент реченицом: „Ако сам у нечему остао до краја живота савестан и прав, нека Бог даде радост мојој жени.” Седам месеци после Харисијадесове смрти родила је Јелена Харисијадес сина, малога Грка.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину вашем нову

и ја, који од петнајсте моје године једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у животу моме ми назовем.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад. Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На велику радост нашу, међу рањеницима нађосмо и нашег потпоручника Војина са повезаном главом, у шињелу на којем се још познају

Стигоше и остали. Кажу да је коњ наредника Нешића пао и однела их вода. Сјахасмо, па потрчасмо и ми низ реку, и на радост нашу, видесмо га с коњем на супротној обали. Сав је мокар, и стоји збуњен.

Мило им и на лицима њиховим се огледа детињска радост. Као да је појам дисциплине у тесној вези с новим оделом. Али осећање реда је несумњиво.

Назад ипак не могу. Онда напред! Ускоро сам наишао на једну раскрсницу. Скретох левим путем, који је, на радост моју, био управљен у правцу Катунца. Коњ је бректао.

Али негде лево бубњало је дан и ноћ од артиљеријске ватре. У нашу радост због победе на овом делу фронта увлачила се нека злокобна слутња. То стање трајало је читавих шест дана непрекидно.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Осетићу тад смртну радост поновног мучења, Но нећу маћи стопалу више у дизању Ни утерати међ сунца пулс својих грчења.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Високо, све више, у плаву зеницу Сунца и ко зна куда још — идем!« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица.

ОГЛЕДАЛО Корачала млада жена улицом, а за њом се и велико и мало освртало. Такав је сјај и таква радост из ње избијала да се чинило — сунчана се зрака у Лепотицу претворила. Не иде, већ трепери.

Није му био ни важан: Мицко је долазио, накратко, додуше, али какви су то доласци били! Каква радост! Каква светлост! Поче дечак да заборавља страх од самоће. Постаде неопрезан. — Мицко, Мицко!

— Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена.

Коначно, насликани лептири и цвеће забава су и радост оку, мада не онако величанствена и сјајна какав је Царичин светли лик.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Све бре, све зови овамо на радост и весеље! ТРЕЋИ ЧИН ПРВА СЛИКА Гостинска соба Хаџи-Томине куће. На среди собе, на душецима, лежи Стојан, опкољен,

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Корача и носи и радост и јаде У туробној тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Бог је пуштао морију и уништавао читаве породице, бог је допуштао ужасне злочине, бог је радост изненада претварао у жалост, бог је излагао људе небројеним патњама. Зашто?

је борба без одмора, без предаха, и у њој луди могу осећати само гнев због насиља, жудњу за осветом, тежњу за победом, радост победника, мржњу према кукавичлуку и издајству. другим осећањима нема места.

„Али кад се с Милијом састанем“, — вели Вук — „онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што он, као и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме

или Манојло Палеолог) давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко — дем.

у Јерусалиму) ћар — корист, добит, трговина, зарада ћарџија — трговац ћеив, ћеиф — задовољство, добро расположење, радост ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Колика ли је онда њезина радост била кад је ујутру, од ивице шуме, чула Николичин глас. Поскочила је увис, претргла узицу и као суманута јурнула кроз

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља.

од греха, подизање палим, лекарство немоћним, надање к бољим, к ненадању поуздања, помоћ обеђеним, и зазленим, радост кајућим се од греха, прибег гоњеним, ослобођен закон, заклон од душмана, мрежа влачена — не смрти, него к бољем

Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај! Који је смрт уморио, свет надборио, бесконачну радост и царство вечно нам, неваљалим обриче!

и не виде их кроме он сам што их виде при своме смртноме концу, те ш њима уједно и отпутова горе к Богу у ону вечиту радост. А тело му не закопаше у земљу, ама сазидаше му у цркви гробницу, метнуше га у њу и покрише одзгор каменитом плочом.

Гаврил Знам те какве си натуре девојко, ал' ја ево теби лажљивих мазлица не доносим, него праву ти радост исказујем што је за те боље, недознано ти рођење без девојачког померена квара.

Гаврил Господа спаса ћеш ти родити, једнога од живоначелне тројице, те свему ћеш свету неизговорну радост добавити коју но никад ни ангелски а камоли човечаски пород није могао то сконаторити са својим истраживањем којим.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.

А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратког века била. јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис. Чуо је све.