Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Да га ухватимо! Живо да ухватимо! — шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка! — Ти, Радошу, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа. Само гледај добро да нас кога не осакатиш! — Не брините се ви!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут!
— Ал’ теби, Радошу! РАДОШ: Немој се после ни мени чудит, — А мислим да се не би могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што
РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја. РАДОШ: Обећа нам — голо обећање. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И послао је Пет хиљада пламених пушака.
РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо... ВУКСАН (за себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Само ти ћутиш, Радошу?... Шта је то?... РАДОШ: Боље да ћутим — Нег’ оном стазом да се упутим На коју сте ми ногом несрећном У овом
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта, Радошу, Зар смеш?... РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом
ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу! Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив?
— Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши... Ех, пропао си! Упропастио те осмех једини, Војводо наша — стари Радошу!... (Гласно.) Опрости, кнеже, издајнику том! Тај издајник је сву крв пролио За Иван-бегов и за Ђурђев дом...