Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Доста барута и олова беше прилично, и два џака готови̓ фишека. Сад овде дође из Раниловића Радоје Трнавац, и обрадује се кад види да смо ми нашли извор и човека који ће нам добављати џебану, и ја она два џака фишека
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Уједанпут пљесну рукама: — Мара! — Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. Радоје опали из двоцијевке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
желели да им дете буде весело, радосно и срећно, па су стога деци надевали следећа имена: Веселин, Весељко, Радован, Радоје, Радоста, Радислав, Радојка, Сретен, Срећко, Срета итд. Имена-благослови су и: Благоје и Благован.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица је вјерена још у колијевци са сином цуцког барјактара, Радоја Драгојева. Радоје бјеше као најбољи Цуца, а бјеше још од најбољих пријатеља нашега кнеза.
Има и пјесма о томе! Елем како бјеху оба ожењена, баш те године роди се Милица, а Радоје већ имађаше мушко дијете од четири године, вјерише ту дјецу, по старинском обичају. Радоје погибе биће десетак година.
те године роди се Милица, а Радоје већ имађаше мушко дијете од четири године, вјерише ту дјецу, по старинском обичају. Радоје погибе биће десетак година.
На то чобани поустајаше и један рече: — Да није звијер? — Не бих рекао! — одврати други. — А-ну, Радоје, заоколи! — рече први глас. Чим Марко чу име, јави се: — Не бојте се, браћо, наши смо!... Ви сте Србљи? — Јесмо!
— кликну један весело... — Кад је тако, учинићемо вам што год хоћете, а не за плату, ни дао бог! Остани, ти, Радоје, код стоке, а ми одосмо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј.
Он је био не само наш најбољи хуморист но и један од најбољих и најтипичнијих реалиста. РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ Рођен је 4. фебруара 1873, у селу Овсишту, у округу крагујевачком, где му је отац био учитељ.
Стеван Сремац, 1907. Павле Марковић Адамов и Милорад Митровић, 1908. Милован Ђ. Глишић, Симо Матавуљ и Радоје Домановић, 1910. Лаза Костић.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако и обанђијају добродушну старину, па не може себи да дође. — Па гдје си ти, мој Радоје, што тебе нема? — какоће побро улазећи у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке: — Шта ћеш, обладао посао,
— Тукао? — опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву. Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима.
На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не стаје под капу.
али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из онога некадашњег сретног земана.
— учено пита Раде. — Радоје, кућо моја, па зар се ми не знамо толике године — лисичи осумњичени бркица, и кад год се обраћа неком од испитивача,
од испитивача, он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и подмлади име: није Раде већ Радоје, није Весо нег Веселин. — Ево, жена каже, куне се. Казуј, брате, истину па да се иде кући, свак за својим послом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама. Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!
Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић МРТВО МОРЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић Мртво море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Комарчић излази и путује у Сремчицу да пољуби у образ онога дрипца, коме је ономад одрицао права учешћа у самоуправи. Радоје стао на раскршће па раздаје сиротињи некаквих 3.000 динара... Обрнем десно, те поред Српске Заставе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
’оћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих
А ја то не дам! — Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје. И зар си нас зато сазв’о?! — Зато, јакако! Зар је то ситница? — вели Срета. — А шта се нас тиче Америка и Бразилија?
! — Зато, јакако! Зар је то ситница? — вели Срета. — А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!
Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може! Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не
Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да!
“ „Ваистину, брацо Радоје“, умјеша се Ивана, „нама је и до сад криво било, што браство коротује толика времена! Ево је минула година и у њој
„Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били. „Е, Боже помози!
А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!“ рече Радоје, показујућ јаку Јанову, на којој блисташе по једна звјездица са сваке стране. Заокупише га питањима.
“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња. То бјеху: Радоје и брат му, Петар и Марко, синовци сердара Пеја. Сву ту четворицу видјели смо у кући сердаревој, уочи Божића.
„А да хоће ли то господару мило бити?“ запита Радоје. „То је и мени замисао иако ме Крцун слобођаше“, примјети Оташ. „Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика
„Ево вечерњи хлад“, примјети Радоје, „но имамо ли ми часова договора око ове наше работе, јер смо ми и уморни па би мало починули“. „Ваистину лезите!
Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ.
“ рече Мишан. „Ићиндија“, прозбори Оташ, погледавши на сунце. „Да, да, ићиндија!“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је. „Ма што оно раде?
„Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута. „Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви!
“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из средишње области, Шумадије, потекли су Светолик Ранковић (1863-1899) и Радоје Домановић (1873-1908), који су српску прозу обогатили новим квалитетима, први у домену психолошке приповетке и романа,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Поповић: Слике и прилике Стеван В. Поповић: Божићни дар (низ песама одраслој Српчади) 1873. Рођен Радоје Домановић 1875.
Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део Чика Јова српској омладини 1903. Радоје Домановић: Три приче за омладину Стеван Сремац: Из књига староставних (Велики жупан Часлав) Јован Миодраговић: Босиљка
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
– Нисмо га заборавили – писну са доњег дела стола, где се окупила опозиција, Радоје Домановић – нисмо га заборавили, него се он извукао из списка.
– вришти Илија Вукићевић и млатара кроз ваздух дугим рукама. – И да је само изоставио себе па ни по јада – наставља Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе у млађи списак генерације, оне што долази за нама, па се прави луд и живи