Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“ — мирно рече Миш пророк. — Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога ждероњу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1832 (Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетној у 1828-ом году, Мали Радојица, Бој на Мартиниће г. 1832, Бјелице, Кавајка).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како шта је, рођо? Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОЋНОГ ЧУВАРА 55 ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА 57 МИЛИЦАЈАЦ 59 ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ
ЦИГА И РАДОЈИЦА Иде један са Уба Наоружан до зуба, Страобална момчина, Са крвљу у очима, Крупан као двојица, Зове се Радојица.
И РАДОЈИЦА Иде један са Уба Наоружан до зуба, Страобална момчина, Са крвљу у очима, Крупан као двојица, Зове се Радојица. У сусрет му стига Цига из Сврљига: „Тебе мучи брига? Па добро ми дошао!” — Каже, и грли га.
” „Ништа”, каже наш Цига Из Сврљига, ил Љига. „Још од пада Бастиље Не подносим насиље.” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?
” „Више је вероватноће Ако сматраш да хоће, Бићеш боље среће Ако држиш да неће...” Одоше обојица — Цига и Радојица — Загрљени ко да су Сликани на прогласу На којем пише: „Доле рат!” И још: „Свак је сваком брат!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи). — Тко мало може, ваља да пуно трпи. — Јача су двојица, него сам Радојица. — Јаче село од сватова. — Тежи је хатар од силе. — Чија влада, тог и правда. — Где је сила, ту није разлог.
јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га не познаје. Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ На путу им зубљу Свети Сава пали, — Та сваки ће бити Радојица мали. То те лечи, крепи, то те одржава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79
Непријатеља се нису плашили. Ако би му пали шака, ћутке су подносили најсвирепије муке, као Мали Радојица н стари Вујадин. За непријатеља нису имали милости.
Најизразитији хајдучки ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава. Старина Новак је историјска личност, познати хајдучки харамбаша из друге половине XВИ века.
Нежна срца према јагњету које је остало без мајке, он је био бездушан према насилницима. Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен.
Он с поносом цео умире да би цео остао човек пред друговима и пријатељима. — Мали Радојица није мање храбар, а много је виталнији, један од највиталнијих типова у нашој епици, прожет безграничном вером да може
(Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње? да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би
и завршетке такве песме као што су: Болани Дојчин, Женидба од Задра Тодора, Смрт Сењанина Ива, Костреш харамбаша, Мали Радојица. Стални епитети још мање одређују лепоту наше епске поезије, мада никако не чине њену јачу страну.
75 МАЛИ РАДОЈИЦА Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?
Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити“. А кад к њима Радојица дође, сви у једно грло заплакаше, Радојицу љуто проклињаху: „Радојица, допаднуо мука!
А кад к њима Радојица дође, сви у једно грло заплакаше, Радојицу љуто проклињаху: „Радојица, допаднуо мука! И ми смо се и уздали у те да ћеш ти нас кадгођ избавити, ето и ти саде к нама дође!
Тко ли ће нас јунак избавити?“ Вели њима Мали Радојица: „Не бојте се, браћо моја драга, већ ујутру, кад данак осване, ви дозов’те агу Бећир-агу, па му каж’те да ј’ умро
Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме